Tanja Savić,
pevačica iz Grand produkcije, upitana koji deo muškog tela najviše voli, kaže:
„Muškarac mora da mi se dopadne kao ličnost. Glupo je da izdvajamo neki deo tela. Prvenstveno me pali harizma kod momka. Naravno, mora da bude lep, mišićav i da poklanja mnogo pažnje svom izgledu. Svaki muškarac treba da radi približno iste stvari kao žena, odnosno da posećuje kozmetičara, pedikira, manikira…“
(„Kurir“)
Natalija Ulemek,
majka Milorada, „uverena je da iza napada na njega stoje upravo oni koji se najviše boje da bi on mogao da razotkrije njihove kriminalne aktivnosti“:
„Na taj način žele da ga što više iznerviraju i nateraju da beži, da bi ga se rešili jer mnogo zna. Ali, kuda da beži? Pa, on ne može da pobegne ni do prvog zida. Milorad je zapao u depresiju nakon što mu je početkom februara nađen podmetnuti pištolj u ćeliji. Tad su mu zabranili da koristi i olovke za pisanje. Svi ga bodrimo da se trgne, da se ne da. Najviše bi voleo da se dokaže prava istina, da nije ubio premijera, niti da je umešan u bilo kakav kriminal. Nadam se da će istina jednog dana izaći na videlo.“
(„Kurir“)
Aleksandra Jerkov,
članica Predsedništva LSV-a i poslanica u Skupštini Srbije, otkrila je da nisu baš svi bili oduševljeni idejom da Nenad Čanak, lider stranke, uđe u kuću „Velikog brata“:
„Pola stranke je mislilo da je to ispravna odluka i očekivalo se da pomeri neke granice i da iskoči iz klišea koji prati političare u Srbiji, a druga polovina je bila nezadovoljna, prevrtali su očima… Nisu se ligaši u tome razlikovali od građana. Treba reći da su oni koji su bili protiv njegovog učešća vremenom uvideli njegove razloge. I ponovo se pokazalo, kao i mnogo puta do sada, da Nenad ima mnogo bolju moć procenjivanja od drugih i da je video mnoge stvari koje drugi nisu videli.“
Kako reaguje na hrkanje šefa stranke, u dnevnoj sobi:
„Eto, i političari hrču! Jedna od najvećih dugoročnih beneficija, najmanje za Nenada, ali za politiku u Srbiji jeste to što je jedan političar pristao da ga snimaju 24 sata dnevno i time pokazao da je normalan čovek, a ne neki polubog kako neki političari žele da prikažu sebe. Njegov ulazak će za političare dugoročno biti koristan.“
(„Blic“)
Vladimir Vučković,
profesor na Univerzitetu Megatrend, „smatra da je EU u velikim problemima i da ovo vreme nije zgodno za evrointegracije“:
„Stare članice Unije traže da se povuče ručna. Tmurno je a mi moramo da čekamo lepše vreme, da iskoristimo teške dane da ojačamo i tako ojačani imamo bolju pregovaračku poziciju. Podrška građana evrointegracijama nikada nije bila manja. Evropejcima savetujem da je vreme da porade na popravljanju imidža EU u Srbiji.“
(„Kurir“)
Lepa Lukić,
legenda narodne muzike i veliki ljubitelj „Velikog brata“, otkriva da navija za Mikija, jer je neposredan i prirodan.
„Miki nema dlake na jeziku i uvek kaže golu istinu, iako zna da se to onom na koga se odnosi neće dopasti. On je kao ja!“
(„Press“)
Svetislav Basara,
književnik, jedno vreme i ambasador SRJ, odgovara zbog čega je jednom prilikom pripadnike gej populacije nazvao pederima i lezbijkama:
„Mislim da stvari treba nazvati pravim imenom. Ne vidim šta je tu loše, nikoga ne vređam.“
Kako gleda na uspehe svoje supruge Vide u pisanju scenarija:
„To što me pitate je tabloidno pitanje i ne želim da odgovorim na njega.“
Da li sebe ubraja među pet trenutno najznačajnijih srpskih pisaca:
„Naravno, a tu su još David Albahari, Dragan Velikić…“
(„Press“)
Vojislav Koštunica,
predsednik Demokratske stranke Srbije, na Skupštini omladine DSS-a „upozorio je da je na delu teritorijalno i duhovno pustošenje Srbije“:
„Prosto je nepodnošljivo sa kojom lakoćom danas svako sebi daje za pravo da omalovažava vrednosti svetinja koje poštuje srpski narod. Najviše otrova sručilo se na te vrednosti i ideale. Po toj surovoj logici ne samo da Srbija mora da se teritorijalno smanjuje već i Srbi ne mogu da budu ono što jesu.“
(B92)
Marko Kon,
pobednik Beovizije i naš ovogodišnji predstavnik na Evrosongu, priča o tome kako se bori sa negativnim komentarima i kako reaguje na njih:
„Srbi i generalno ljudi sa ovog regiona ne praštaju uspeh. To možemo videti i na primeru tenisera, jer kada recimo Federer izgubi meč, onda cela Švajcarska ima dan žalosti, a kada Đoković izgubi, odmah se čuju komentari tipa ‘on nikada neće biti prvi’ i slično. Kad se malo dublje razmisli, takvo reagovanje je naša tradicija, a na neki način to je i divno jer kao i svaka tradicija treba da se gaji. Pošto ja volim sve što je srpsko, volim da gajim i tu tradiciju – komentariše uz osmeh Marko reakcije na njegovu pobedu i dodaje da mu je uvek zanimljivije nešto što je originalno i naše, od bilo čega što dolazi sa strane.“
(„Blic“)
Dragan Todorović,
potpredsednik SRS-a, na obeležavanju šeste godišnjice od odlaska Vojislava Šešelja u Hag, „uz prisustvo haškog optuženika Ratka Mladića, u prirodnoj veličini napravljenog od kartona“, podseća:
„Našli su Jude u našim redovima, računajući da će uz pomoć 30 srebrnjaka oteti SRS. Sa ovoga mesta im obećavamo – borićemo se svakoga dana dok granice ‘Velike Srbije’ ne budu na ivici Karlobaga, Karlovca, Ogulina i Virovitice.“
Vojislav Šešelj,
haški optuženik i predsednik SRS-a, u pismu koje je pročitano na istom skupu „poručio je da antiglobalistički pokret jača i da se Srbija mora okrenuti istoku“:
„Brisel uništava našu privredu, otima naše resurse. Zbog politike Brisela prema našoj zemlji našim građanima je svaki dan sve gore. Naša jedina šansa u ekonomskom i svakom drugom smislu je saradnja sa onim zemljama koje prihvataju Srbiju kao ravnopravnog partnera bez ikakvog uslovljavanja, a posebno sa bratskom Rusijom.“
(B92)
Slađana Delibašić,
„popularna denserka“, nedavno je imala neprijatnu epizodu sa slovenačkom policijom:
„Išla sam autoputem mnogo brže nego što je dozvoljena brzina i bila sam u pogrešnoj traci. Usput sam napravila i nekoliko manjih prekršaja. Policija me je jurila nekoliko minuta, i kada sam najzad stala, kao za baksuz nisam mogla da pronađem dokumenta. Hteli su da me uhapse, ali sam u poslednjoj torbici koju sam pretresla u zadnji čas našla novčanik i dokumenta. Policiju nije interesovalo da li sam poznata ili ne. Na kraju sve se ipak dobro završilo. Platila sam kaznu. Ovo mi je već treći put da nagrabusim u Sloveniji.“
(„Pravda“)
Radmila Manojlović,
pevačica, u „opuštenom razgovoru, bez šminke, šljokica, pomalo stidljivo“, demantuje da je njen bivši momak Milan, u stvari, gej:
„Naravno da nije! Svako ima pravo na svoje mišljenje. Pretpostavljam da mnogima koje pominješ Milan i ja nismo išli fizički, ali važno je napomenuti da sam se ja zaljubila u njega kao osobu. Daleko od toga da je fizički izgled nevažan – nije, ali nije ni presudan. Drugo, meni je Milan i lep i zgodan… Crn, plav, visok ili nizak, sasvim je nevažno. Presudno je da me muškarac razume, da me poštuje i da mi veruje, a Milan je sve to umeo.“
(„Svet“)
Ana Nikolić,
pevačica, otkriva da više nije ljuta na RTS, i pored toga što se nije pojavila na finalnoj večeri Beovizije zbog lošeg brojanja glasova:
„Istina je da sam bila u šoku. Ali nije istina da me je Tijanić lično zvao da se pojavim na drugoj večeri Beovizije. Nije istina ni da sam na bensedinima. U celoj toj priči meni je najvažnije da sam videla po reakciji publike da im se pesma dopala. Pošto dobro znam da onaj ko radi i greši, želim da verujem da je u pitanju bila zaista greška. Praštam im, jer veliki su oni koji praštaju.“
(„Svet“)
Dragan Brajović Braja,
„kralj tekstopisaca i kompozitora, jedan od moćnijih ljudi na srpskoj muzičkoj sceni“, na pitanje u kakvim je odnosima sa Darom Bubamarom i da li mu je „oprostila na prozivci da nikada neće biti seks-simbol“:
„Pa je l’ postala u međuvremenu?! Ne vidim šta je sporno u tome, osim što sam joj povredio bolesnu sujetu. Njen primer možemo uporediti sa pokušajem da od fiće napravimo mercedes ML. Fića je jedan sladak, simpatičan auto za kojim se okreću ljudi… E sad, moje pitanje glasi – zašto ti želiš da budeš neka napucana riba od dva metra i sa silikonima od po 550 grama, kad ti to nisi, niti ćeš ikada moći da to postaneš?! Nisam zlonameran prema Dari, daleko od toga… Kako i mogu biti takav prema nekome sa kim sam sarađivao 15 godina?“
I još, o bivšoj saradnici:
„Da Daru Bubamaru pitaju ko je Barak Obama, nisam siguran šta bi odgovorila.“
(„Svet“)
Dejan Cukić,
muzičar, o uticaju rok kulture u regionu Zapadnog Balkana:
„Suština rokenrola je u iskrenom pristupu. Pevajući i svirajući rokenrol ljudi rade ono što misle i osećaju za razliku od neke druge vrste muzike koju ja zovem muzika sa predumišljajem, a koja je napravljena sa namerom da kaže nekome nešto za šta zna da će mu prijati. Upravo zbog te svoje iskrenosti rokenrol je guran u geto zato što nije bio politički podoban.“
(Radio „Slobodna Evropa“)
