Najzanimljiviji detalj u vezi sa stavom Dobrice Ćosića prema Albancima i krivičnoj prijavi dve nevladine organizacije tim povodom jeste mlak odjek koji je ova vest imala u javnosti. Da li to znači da osim Sonje Biserko i Biljane Kovačević-Vučo nikoga više nije briga šta uvaženi akademik, pisac, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije ima da kaže
Jedna se vest prilično neopaženo provukla prošle nedelje, pa je tek nekoliko medija prenelo da se nešto uopšte i dogodilo. Ukratko prepričano, uvaženi pisac objavio je novu knjigu, dve nevladine organizacije podnele su protiv njega krivičnu prijavu zbog rečenice u toj knjizi a zatim su dvojica građana, široj javnosti poznatiji kao advokati, podneli krivične prijave protiv građanki koje stoje na čelu pomenutih nevladinih organizacija.
Šta se, zapravo, desilo? Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Helsinški odbor za ljudska prava podneli su Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Dobrice Ćosića, u kojoj kažu da je izvršio krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i krivično delo rasne i druge diskriminacije. Krivična prijava protiv Ćosića podneta je zbog navoda u njegovoj knjizi Vreme zmija, piščevi zapisi ‘99–2000. U toj knjizi na strani 211 Ćosić je, misleći na Albance, napisao: „Taj socijalni politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda.“
TUŽITELJKE: Biljana Kovačević-Vučo, Sonja Biserko
AKCIJA: YUCOM i Helsinški odbor za ljudska prava saopštili su da pre svega žele da javno tužilaštvo reaguje na konkretnu izjavu Dobrice Ćosića. Biljana Kovačević-Vučo, predsednica YUCOM-a, ocenila je da je sporna rečenica klasično raspirivanje mržnje među etnicitetima na Balkanu i dodala da je „kao tvorac te rečenice Dobrica Ćosić opasan, jer je on autoritet za mnoge Srbe i na njegovu reč niko ne sme da ima primedbu“. U izjavi za dnevni list „Borba“ ona je dodala da ove organizacije nemaju ništa protiv Ćosićevog ideološkog stava, ali da protiv jasnog krivičnog dela raspirivanja mržnje moraju da reaguju: „Dobrica Ćosić ima pravo da ne voli SAD i da bude antievropejac, ali je krivično delo iznositi ovakve rasističke ocene o nekom narodu“, rekla je Vučo.
Povodom prijave koju su YUCOM i Helsinški odbor za ljudska prava podneli protiv Ćosića oglasio se i državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, koji je rekao da su ove dve nevladine organizacije iskoristile sva zakonom predviđena sredstva i da je sada na nadležnim organima da reaguju. On je pozitivno ocenio reakciju nevladinih organizacija jer „svaki pojedinac u cilju očuvanja demokratskih načela, tolerancije, poštovanja ljudskih prava mora da reaguje kada postoji osnovana sumnja da su ljudska prava ugrožena ili prekršena“.
REAKCIJA: Dok se Dobrica Ćosić nijednog trenutka nije oglasio povodom prijave, advokati Svetozar Vujačić i Goran Petronijević, najpoznatiji po tome što su zastupali Radovana Karadžića u kratkom periodu između njegovog hapšenja u julu prošle godine i izručenja Haškom tribunalu, samoinicijativno su krenuli u kontraofanzivu protiv Biljane Kovačević-Vučo i predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava Sonje Biserko. Vujačić i Petronijević najavili su da će protiv njih dve podneti krivične prijave za krivično delo lažnog prijavljivanja. Dvojica advokata kažu da je optužba za jedno od najvećih krivičnih dela protiv istaknutog pisca zapravo pokušaj da se u stranim medijima ukalja ugled Srba. Za takvo krivično delo predviđena je zatvorska kazna od 10 godina. Vujačić i Petronijević kažu da nisu punomoćnici pisca, da su prijavu podneli kao građani i tvrde da će tužilaštvo odbiti tužbu protiv Ćosića kao neosnovanu.
Krivičnu prijavu protiv Ćosića Svetozar Vujačić ocenio je kao skandaloznu i sramnu, te da je Ćosić izabran kao personifikacija srpskog političkog, kulturnog i društvenog života, a sve, naravno, pod ingerencijom stranih moćnika, sa ciljem da se svetu pokaže lažna slika o Srbiji. Ne propustivši priliku da pomene nezaobilaznog Džordža Sorosa, Vujačić je za „Večernje novosti“ izjavio da su vest o prijavi protiv Ćosića podneli svi strani mediji. Najjednostavnija pretraga uz pomoć Gugla pokazuje da ova primedba ne stoji. Vest, naime, nisu preneli ni svi domaći mediji.
PROMOCIJA: Vreme zmija, knjiga koju je izdao Službeni glasnik, jeste šesti tom dela Piščevi zapisi, a „Vreme zmija – mali svetski rat protiv Srbije“ je zapravo samo podnaslov, iako na prednjoj korici stoji samo taj naziv. Reč je o Ćosićevim dnevničkim beleškama nastalim u periodu od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. „Pisan britko, bez dlake na jeziku, ovo je surov, bolno istinit dokument o najstrašnijim vremenima koje je Srbija proživela krajem proteklog veka – sve zbog političkog slepila“, stoji na internet stranici Službenog glasnika.
Na promociji knjige 24. marta, na godišnjicu početka NATO bombardovanja Srbije, u maloj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu osim Dobrice Ćosića govorili su Gojko Tešić, urednik Službenog glasnika, politički analitičar Slobodan Antonić, sociolog Zoran Vidojević i istoričar Momčilo Pavlović. Svojevrstan paradoks, s obzirom na rečenicu na 211. strani knjige, predstavlja ono što je Ćosić rekao na samoj promociji, da samo dogovor između Srba i Albanaca može da dovede do saradnje dva naroda u budućnosti. „Srbija treba da nastupi sa realističnim predlozima za sporazum sa Albancima“, rekao je Ćosić založivši se za podelu Kosova i Metohije.
Možda najzanimljiviji detalj u vezi sa Ćosićevim stavom prema Albancima i krivičnoj prijavi dve nevladine organizacije tim povodom jeste upravo mlak odjek koji je ova vest imala u javnosti. Osim „Borbe“ koja je od čitave priče napravila sprdnju raspisavši konkurs za novog oca nacije, na kom su između ostalih predloženi i glumac Robert de Niro i muzičar Rambo Amadeus, nijedan štampani medij ovome nije posvetio više od dva pasusa, a u elektronskim medijima slučaj jedva da je i pomenut. Možda bi to moglo da znači da gotovo nikoga više nije briga šta to uvaženi akademik, pisac, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije ima da kaže. Čak i da je tako, upravo zbog svih svojih nabrojanih titula i epiteta Ćosićeva sporna rečenica ima mnogo veću težinu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se pisac Ćosić nije nepromišljeno izleteo na nekakvoj promociji ili u živom televizijskom programu i Albance okarakterisao kao moralni talog i još štošta, već je to napisao u knjizi. A pisac Ćosić, uz to, nije bilo kakav pisac, već je među retkima koji se mogu pohvaliti da im je u srednjoškolsku lektiru uvršćeno više od jednog dela. Osim njega time bi se mogli podičiti još samo Vilijem Šekspir, Ivo Andrić i Fjodor Dostojevski. Lepo društvo, moglo bi se reći, mnogo bolje od onih koji svoj istorijski bes iskaljuju uvredama na račun Albanaca ili bilo kog drugog naroda.
Iz dnevnika
„Mi, Srbi, konačno više nemamo razloge da verujemo u Evropu kao poredak duhovnih i moralnih vrednosti. U ovom veku Evropa je izazvala dva svetska rata; ona je postojbina militantnih ideologija i revolucija; Evropa je postojbina rasizma i nacionalizma. Evropa je, sa Britanijom, najveći i najduži kolonizator na planeti. Evropa je danas satrap američkog hegemonizma, policajstva i kontrole nad malim i nerazvijenim narodima.“
„Kakav treba da bude stav srpskog naroda prema Evropi? Od njene agresije, potčinjavanja i eksploatacije, možemo se spasavati, ali ne i spasti, samo podređivanjem njenim ciljevima i njenim interesima. Moramo postati evropski vazali. Moramo kao Bugari, to jest kao vazali da preživimo ofanzivu Amerike na Balkan i satrapsku politiku Evrope.“
„Ja mrzim Evropu jer je namerna da uništi moj narod. I mrzeću je sve dok ubija Srbiju i Crnu Goru. Evropa nije na raskršću, kako misli Istorijski institut SANU. Evropa ima svoj jasno postavljeni cilj: da satrapstvom Americi potčini Rusiju, a da bi potčinila Rusiju i osvojila njene sirovine i energente, mora da osvoji i potčini Balkan i Srbiju. Tom potčinjavanju suprotstavio se srpski narod uz snažnu moralnu podršku grčkog naroda i dela makedonskog. Ostali su se predali i ponudili se da pomažu agresiju na Srbiju.“
„Srbofobija je nova globalna ideologija mržnje.“
„Mi smo simbol zla; mi smo sotona sveta. Nas svet mrzi iz plemenitih pobuda; iz sažaljenja prema stradalnicima i paćenicima od našeg zločinjenja. Nas mrze oni ‘obični ljudi’ i oni koji nikome nisu učinili zlo. Mrze nas pravednici. Slobodoljupci. Istinoljupci. Mi smo, prosto, zemaljske sotone. Sličnih zabludnih mržnji bilo je oduvek, ali nikad u razmerama sadašnje srbofobije.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
