Muzika za liftove Zorana Panovića (Otkrovenje, Beograd 2009)
Knjigom pesama Muzika za liftove Zoran Panović (1970) pojavio se na obzorju srpskog pesništva.
Bez zadrške pesnik razotkriva bezdan traumatičnih događaja iz nedavne prošlosti našeg podneblja, pa kumulativno generisanu lirsku energiju oslobađa ogoljavajući u eksploziji slika i metafora pseudomitološku, političku i ideološku matricu utemeljenu na rasapu sistema vrednosti devedesetih godina prošlog veka, ne izostavljajući da bljeskovitim asocijacijama takne istorijsko zaleđe takozvanog „mekog socijalizma“ („pad nove klase / Milovana Đilasa / uz dve boce čivasa“) koje je iznedrilo sunovrat.
Iako poetske reference Muzike nedvosmisleno upućuju na Srbiju kao istorijsko-kulturološki model čija bolna iskustva iz poslednje dve decenije dvadesetog veka (Dejton bluz, Dokaz i dr.) ispituje Panović u svom lirskom diskursu, takvo fokusiranje nužno ne ograničava simboličko polje knjige, te se ono širi i meandrira ka univerzalnom preseku pri čemu lirski subjekt ispoveda egzistencijalni strah i mučninu pred ništavilom, spoznajući da je propadanje – duhovno i fizičko – lice posuvraćenog sveta („ubilo nas jaje s groba / gde je bilo nebo sad je katakomba / tamo gde se čula reč božanska / gubavo lice krije od bundeve maska“), u kome je „smrt kolotečina“, „krv gazirana“, a duša „izdata pod kiriju“.
Banalnost bivstvovanja dočarava ironijskim razglobljavanjem isečaka stvarnosti i sugestivnim naturalističkim slikama koje u poetskom totalu hvataju pustoš neoduhovljene svakodnevice. Valpurgijanska noć u Panovićevom pesništvu objavljuje se kolovratom – „košmarnim grohotom što kroz san leluja“ gutajući „oborene heroje oborenih pogleda“, „proroka zbunjenog, nedorečenog“, „besnog što sirotinju kolje“ „princa koji je i posle čarolije / ostao krastača žaba“, „nudiste s gelerom u stomaku“, sveštenika što umesto mantije nosi „pancir pidžamu“ i druge pojave grotesknog kolopleta, koji vapeći za spas mole: „bar mesiju dajte na veresiju!“
Panovićeva poezija objavljuje se aforistički zbijenim izrazom koji predstavlja generacijsku (u ime svih nas iz sedamdeset i neke) i kulturološku šifru, čije dekodiranje počiva na poznavanju mrkline tamnog vilajeta koji je bivao naše stanište u poslednje dve decenije i, često, jedina mera života. Prepoznaje se u jezičkim i metaforičkim spregovima Muzike Panovićev fini dosluh sa pesnicima svoga zavičaja (Ljubomir Simović, Milosav Tešić) i to kovibriranje daje blagotvornu nijansiranost Panovićevoj poeziji.
Ono što u određenoj meri predstavlja balast u knjizi Zorana Panovića odnosi se na njenu kompoziciju. Namere da među korice bude sabrana poezija nastala u rasponu od 1990. do 2009. godine, donela je kompozicionu (pre)razuđenost Muzike (sastoji se od 238 pesama), odatle i stilsko-estetsku disperziju, tako da Panovićevo stvaralaštvo u knjizi koja bi trebalo da predstavi izabrane pesme možda nepotrebno osciluje od kozersko-duhovite igre (Vinjeta, Kraj dinastije Obrenović, Demokratska pesma, Noć i dr.) do utančanih uzleta stvaralačke imaginacije (Šećerna vuna, Istinozborac, Put svile, Zora i dr.). Strukturna nekoherentnost ipak ne prigušuje – što je u krajnjoj liniji i teško moguće kada se radi o autentičnom pesničkom instinktu kakav poseduje autor Muzike – snažan i sugestivan poetski glas kojim Panović obznanjuje svoju pojavu u savremenom srpskom pesništvu.
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mesto cenzurisanog sadržaja retko ostaje prazno i najčešće se popunjava prihvatljivim sadržajem da bi se održao privid pune i moćne strukture
Otvorena je izložba „Od zemlje ka nebu“ Dušana Petrovića na kojoj su skulpture od drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra
Matica srpska je otkazala koncert Katarine Jovanović zbog pevanja satirične pesme, a pre desetak godina je priređivala predavanja desničara
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
