Evo, posle Svetog Nikole smo se probudili u zemlji bez sankcija. Nije nam potrebna viza za putovanje po Evropskoj uniji. Sveti Nikola je po svom običaju, oličenje skromnosti, u dečije cipelice spuštao poklone, pa je tako bilo i ovog puta. Dok je Srbija slavila, neko je tiho sklonio barikade na granicama i našli smo se tačno tamo gde smo bili pre gotovo dvadeset godina. Te noći se desilo ono što smo svih ovih godina sanjali dok smo čekićali po redovima. Verovao sam da će se to desiti još u vreme Zorana Đinđića, pa u prvom Koštunovom mandatu, ali čekanje se odužilo i priznajem da sam već prestao da se nadam. Po Beogradu su se pojavili bilbordi LDP-a, sa natpisom „Iščupasmo vizu!“. Nisam još shvatio da li se tu radi o samoironiji, koja bi mogla da se razume kao svođenje euforije na razumnu meru. Nije baš za radovanje kada se vraćate na nešto što ste već imali, naročito kada je to odluka EU, kada je to poklon za činjenicu da nismo pravili ozbiljne probleme u zemlji i svetu. Drugo značenje ovog bilborda je mnogo bliže sportskom mentalitetu našeg rukovodstva, a pretpostavljam da bi moralo da nam dočara nadljudske napore koje su uložili da nam izboksuju ovu retku privilegiju. Što bi rekao Kristijan, to su masovni treninzi, to su hiljade trbušnjaka, hiljade sklekova, hiljade pređenih kilometara, hiljade sastanaka – da bi nama svima bilo bolje. Upravo ovako izgledao je i tv-program kojim je praćeno ukidanje sankcija. Prvo su na RTS-u žrebom izvlačili putnike u Evropu u akciji „Evropa za sve„. U studiju su bili vickasti voditelji, kutija sa imenima kao na lotou i ambasadori evropskih zemalja. Vođa puta je ministar Đelić, kojeg sam već video kao razrednog koji će razumeti svoje učenike. Oni će obići evropske prestonice, neki od njih su se već slikali sa Olijem Renom, u toku su i božićni popusti, mislim da će ekskurzija biti uspešna. U ponoć smo se uključili na aerodrom i gledali čekiranje pred ukrcavanje u avion. Ministar Jeremić je takođe prešao granicu, u zimskoj jakni, samo da proveri da li sve funkcioniše kako treba. Ljudi iz Subotice probali su takođe i – vratili se. Kada se utisci saberu, ispalo je da smo ukidanje viza ipak razumeli prema prvom tumačenju sa bilborda. Evropa je od sada za sve, pa ko voli nek izvoli, hvala lepo, ne mora vatromet. To vam je malo nalik na vakcinaciju protiv gripa, imate mogućnost, ali je odluka individualna i zavisi od zdravstvenog i finansijskog stanja.
A onda je Dragan Marković Palma praktično pokazao šta znači slogan „Evropa za sve“. Gradonačelnik Jagodine je po ukidanju viza poveo 126 poljoprivrednika iz svog kraja na trodnevnu ekskurziju u Beč. Čak 115 poljoprivrednika nikada nije putovalo van zemlje niti letelo avionom. U Austriji će biti smešteni u hotelu i upoznaće se sa radom austrijskih farmera. Čoveče, predsednik Kik boks kluba pokazao je medijskim mogulima kako se promovišu vrednosti EU u Srbiji i osvaja doživotni mandat u Jagodini. Na stranu astrološka podudarnost broja jagodinskih seljaka sa skupštinskom većinom – magičnim brojem 126. Samo ovo bi bilo dovoljno da Palma bude tv–heroj nedelje, a onda je iz Beča doleteo na glasanje o budžetu u Skupštini Srbije. Doleteo, glasao, pa zatim odleteo nazad u Beč. Ako se prisetimo formiranja republičke vlade, setićemo se da je Palma prvi prelomio unutar koalicije SPS–PUPS–JS i koraknuo ka EU. Evo, doživeli smo da nam kvorum u obliku Palme doleće iz Beča i daje većinu proevropskim snagama. A smejali smo se pokojnoj TV Palmi gde je palmica đuskala u opančićima sa šajkačicom u krošnji.
Na kraju, zamišljam slučajan susret dve ekskurzije na bečkom aerodromu. Uz vinerkafe i kolače sede Boža i Palma poput dva iskusna turistička vodiča i razmenjuju iskustva. Božini pretrpani kesama sa sniženja, malko cvikaju od overvejta i carine u Srbiji. Boža pita Palmu: „Jesi li glaso?“, a Palma odgovara pitanjem: „Božo, jesi se pelcovo u Skupštini?“ Boža pedagoški konstatuje, kroz dubok uzdah, „da citiram kolegu, prosvetnog radnika – ko nije vodio ekskurziju u EU parlament taj ne zna šta je patnja, jedva sam ih skupio, navalili da se slikaju sa Olijem, ko da su na svadbi u Jagodini“. „Pardon, kolega, nisam mislio ništa loše.“ Ma nema problema, kolega, odgovorio bi Palma, znaš kako se kaže: „Evropa za sve!“
