Studija evolutivnog razvića čoveka, koju je pre tri godine predložio britanski evolucionista Oliver Kuri iz Londonske ekonomske škole, još izaziva polemike. Prema njegovoj teoriji, koja podseća na rasplet romana Vremeplov Herbreta Dž. Velsa, ljudska vrsta će se u narednih 100.000 godina podeliti na dve – jednu nižu, debeljuškastu rasu bolešljivih i zakržljalih goblina, i genetički napredniju klasu visokih, tankih i privlačnih ljudi.
Da li će zaista tako izgledati ljudska evolucija u budućnosti? To pitanje, koje su nekada analizirali pre svega SF pisci, sve češće se proučava i sa naučnog stanovišta. No, mišljenja su podeljena, mada većina scenarija liči na distopiju Vrli novi svet iz 1932. godine Oldosa Hakslija (1894–1963), jednog od najznačajnijih intelektualaca XX veka. Prema Hakslijevoj ideji, ljudi daleke budućnosti podeljeni su na superiorne Alfe, osrednje Bete i Game, priglupe Delte i retardirane Epsilone.
Da li današnji svet ide ka toj vrsti genetičke podele kod ljudske vrste, koja se formirala u današnjem obliku pre oko 110.000 godina?
Prema mišljenju švedskog evolucioniste Jakoba Palmea, koje iznosi u radu The Creation of Homo Sapiens, nove vrste, uključujući i nove ljude, mogu nastati samo na jedan od četiri načina: prirodnom selekcijom u ograničenoj populaciji, na nekom jako dugo izdvojenom ostrvu ili sličnom izolovanom mestu; veštačkim formiranjem novih vrsta inteligentnih bića kakvi bi bili roboti koji se sami proizvode i razmnožavaju; zatim veštačkim odgajanjem, ukrštanjem i hibridnim mešanjem sa drugim vrstama životinja i na kraju, veštačkim, tehnološkim i genetičkim manipulacijama od kojih bi nastali kiborzi. Palme smatra da je jedina verovatna mogućnost poslednja, dok su prve tri jedva moguće.
Autor knjige Future Evolution, Piter Vard sa Univerziteta Vašington u Sijetlu takođe smatra da neće doći do prirodnog razdvajanja ljudi, već da će, naprotiv, doći do potpunog mešanja postojećih rasa i da će za samo nešto više od veka svi ljudi imati sličnu boju kose i kože. On veruje da je dalja evolucija na klasičan način, i onako kako je vidi evolucionist Kuri, nemoguća jer su ljudske lobanje dostigle dimenzije koje su, zbog preterane mase, na granici opstanka vrste. No, moguće je da su tako razmišljali i neandertalci.
Pojedini futurolozi veruju da su promene neizbežne, ali pre svega zbog mešanja tehnologije, genetičke kontrole, ugrađivanja implantata i stvaranja ljudi kiborga. Takozvani transhumanisti i posthumanisti čak veruju da će se uz pomoć tehnologije razviti jedna nova rasa, što pomalo podseća na ideju eugenike koju je kao naučni pokret 1883. godine uveo prirodnjak Francis Galton (1822–1911), razmatrajući mogućnosti da se ljudska vrsta usavrši. Pre Drugog svetskog rata, ova ideja o usavršavanju naslednog materijala ljudi bila je vrlo moderna među vodećim naučnicima, književnicima i političarima, ali je neslavno propala jer je poslužila kao izgovor nacističkom režimu u Nemačkoj za masovne egzekucije, zatvaranje i mučenje svih koji nisu pripadali „rasi prirodnih vladalaca“.
Prema viđenju britanskog futurologa Jana Pirsona, ljudi će se u kombinaciji sa tehnološkim implantima podeliti na nekoliko novih mešanih vrsta tokom narednog veka:
Robotus primus su veštački inteligenta bića, roboti, koji će ubrzo, tokom dolazeće decenije, čoveku oduzeti status najinteligentijeg bića na planeti.
Homo optimus su bića u koje će biti ugrađeni čipovi i drugi veštački implanti.
Homo cyberneticus je naprednija vrsta ljudi u koje će biti ugrađeni čipovi i drugi veštački implanti, ali tako da su oni preuzeli neke od funkcija mozga.
Homo hybridus su one evolutivno napredne vrste kiborga koje su se pored tehnološkog podvrgle i genetičkom „usavršavanju“, odnosno kloniranju.
Homo machinus je evolutivno naprednija vrsta hibridusa, koja je biološka tkiva sasvim zamenila veštačkim materijalima.
