Navodno je rimski imperator Oktavijan (63 p.n.e. – 14 n.e.), poznatiji po svojoj „božanskoj“ titulu Avgusta, bio jedan od poslednjih vladara koji je 17. godine pre nove ere primenio decimaciju, surovu kaznu desetkovanja legionara. Prema više istorijskih izvora, ovaj su običaj Rimljani primenjivali još od V veka pre nove ere, kako bi ubijanjem svakog desetog vojnika disciplinovali neposlušne ili preterano plašljive i nesposobne legije. Ta se mera na neki način javljala i kasnije, kao u slučaju desetkovanja sovjetskih vojnika u Staljingradu, ali kod Rimljana nije bila reč o sporadičnom kažnjavanju, već o jednoj vrsti sistemskog rešenja. Svaka desetina u vojnoj jedinici bi žrebom određivala koga će žrtvovati, a onda bi devet ostalih vojnika ubilo desetog. Sve to se izvodilo izvan logora, ali je strah od te ozloglašene kazne bio toliki da je sama najava decimacije dovodila u red čitave armije koje su poražene ili iz ko zna kog razloga poklekle duhom. To se sa stanovišta senatora i republikanske elite doživljavalo kao odsecanje jednog od deset prstiju, kako bi se spasila cela ruka. Sama rimska cifra deset se razvila iz predstave prekrštenih ruku, a možda baš zbog broja prstiju (kao prve računaljke), Rimljani su, kao i ostali drevni narodi, najradije žrtvovali desetine i u drugim poslovima. Širom Mediterana bilo je rasprostranjeno da se bogovima najčešće prinosi deseti deo trpeze ili blaga. Taj se običaj preneo i na svetovne poslove, pa su u tom odnosu uglavnom raspisivani svakojaki porezi sve do feudalnog doba. Danas je deset osnova našeg svakodnevnog decimalnog sistema, pa u velikoj meri uslovljava način na koji sagledavamo svet. Kako bismo razmišljali o okruženju, ako bismo za brojanje koristili binarni ili heksadekadni sistem sa osnovama dva ili 16? Ovako je deset prvi broj koji se beleži sa dve cifre, pri množenju sa njim samo dodajemo nulu, desetkom merimo sve redove veličine, čak smo i većinu skala vrednosti vezali za deset ocena, imamo deset Božjih zapovesti ili deset dana koji menjaju svet. Ili deset godina više, svaki put kad preguramo deceniju. Mereći potom koliko smo izgubili u međuvremenu i koliko smo desetkovani sa godinama. Ako se razmisli o alternativi, Rimljani su mogli da ubijaju i svakog trećeg neposlušnog vojnika. Ili pak, nešto humanije, svakog petnaestog. Budući da su osvojili svet i utemeljili civilizaciju, deset se pokazao kao idealna mera – optimalna za ljudski odnos surovosti i milosrđa.
Vreme nauke br. 10 u PDF-u: ovde
Vreme nauke je specijalno izdanje nedeljnika Vreme za nauku i tehnologiju.
Uređuju Slobodan Bubnjević i Marija Vidić.
