Peti Republički festival osuđeničkog literalnog stvaralaštva, na temu „Duga“, tradicionalno se održava u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu. Na raspisani konkurs prijavilo se 20 zatvorskih ustanova, 87 autora prijavilo je 204 rada, u kategoriji proza prijavilo se 29 autora sa 45 radova, u kategoriji poezija prijavila se 73 autora sa 159 radova. Beležimo rekord u broju prijavljenih ustanova, broju autora, ali i prijavljenih radova. Tako veli, vidi se, profesionalno, po pravilu službe, i da odma’ možeš da ga staviš u novine, sastavljeno Saopštenje za predstavnike medija.
JEDNA PLEMENITA IDEJA: Ajde sa tog po pravilu službe uvoda na lice mesta: Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu na periferiji grada, visok zid, metalna kapija. Da uđeš treba sačekaš, stražar proveri spisak, kad se prođu razni detektori, identifikacija, ajde unutra. Unutra široko i prostrano, beton, trava, zgrade. Do te Upravne zgrade, a do pešačke staze, sa već procvetale ruže i drugo cveće, suncobrani. Jedna sa raspuštenu kosu i sa neku prozirnu ‘aljinu-tuniku preko belu odeždu energično sazva novinarski zbor. Podeli Ono Saopštenje za predstavnike medija, pa se po sva pravila profesije predstavi, Zorana Vučićević, savetnica za medije i odnose sa javnošću u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Dodade da i ona novinar, sa iskustvom, dodade i da samo tako mogla dobije taj savetnički pos’o. Novinaru „Vremena“ se ote, Što žrtvova uspešnu novinarsku karijeru, taj lebac, sve to, Savetnica odgovori da došlo vreme za manje stresan pos’o i prinadležnosti. Ondak i u nastavku Savetnica podeli najnoviji broj „Putokaza“, lista Kazneno-popravnog zavoda, koji posvećen zatvorskim jubilejima, i u kome, po ta pravila, bili rezultati konkursa i govori sa manifestacije koja je tek trebalo da se održi. Ima i šta na Temu rekla Savetnica, Festival literalnog stvaralaštva je jedna plemenita ideja koja je vrlo uspešno sprovedena u delo… Najveća dela iz oblasti poezije i proze nastala su kada je autor uspeo da svoje najdublje emocije prenese na papir. To su uspeli i naši osuđenici…
Savetnica nastavi radi pos’o, sve pozva na početak svečanosti dodele nagrada, krenuše, napred direktor Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija, bivši policijski general Milan Obradović, za njim Savetnica, upravnici zatvora, ostali. Dođoše do zatvorskog Doma kulture, uđoše, privedeni osuđenici se bez komande digoše na noge, gosti se rasporediše u levi deo sale. Da se, zbog taj zapisnik, ne daj bože nešto drugo zabeleži i da je Savetnica formacijski sela u prvi red do generala Obradovića. Svečanost ko’e poče, na binu izađe ženska grupa u te nošnje pevača, Sitan kamen do kamena/ zelen trava do kolena… Aplauzi su bili dovoljne jačine i dužine, sa bine se javi voditeljka u voditeljski komplet, vaspitač Ana Aćimov Novković, Sto godina od rođenja Meše Selimovića, sto godina od smrti Tolstoja, okupili se da daju svojevrstan doprinos pisanoj reči…
Prisutne pozdravi zamenik upravnika KPZ-a Valjevo Slobodan Arsenijević, Festival doživljavaju kao način izlaženja u susret potrebama osuđenih, na kraju obraćanja pozva Obradovića da otvori Festival. Aplauzi su bili samo malo preko te dozvoljene jačine, reče se Obradović, izrazi zahvalnost na časti, Festival slavi mali jubilej, lično veliki poklonik pisane reči, posebno poezije…
AVANTURA I SUSRET: Onda poče taj program, uz sve aplauze zatvorenika nastupi zatvorska muzička sekcija sa numeru Pišonja i Žuga, reč dobi predsednik žirija univerzitetski profesor iz Novog Sada, koji je imao i golootočka iskustva, Vitomir Vuletić, Bilo je uzbudljivo čitati ove priloge, u svakome od njih damara živi i neukrotivi život… Priliku, u pripadajućoj i svojoj i sa sve pantalone radnoj uniformi, dobi i načelnica Službe za tretman, koja pročita svoj rad „Pisac u zatvoru“, koji već objavljen u zavodskim „Putokazima“. Načelnica citira Mešu Selimovića, Brodskog, reče da su poezija i proza iskustvo, avantura i susret, i reče, Zato uživajmo u lepom stihu i zanimljivoj priči.
Sve se nastavi uz ti po dužinu i jačinu primereni aplauzi, voditeljka uze proziva nagrađene, ovi izlaze na binu i primaju čestitanja i nagrade. Primiše se nagrada prozni pisci, na red dođe poezija, primiše se i za poeziju, i dođe na red prva nagrada za poeziju, voditeljka najavi, Prvu nagradu dobio je rad „Oče“, autora Đorđa Vasiljevića iz Okružnog zatvora Novi Sad. Na binu lično da lično preda nagradu stupi sa tu svoju i raspuštenu kosu Savetnica, nagrađene pesme se lično primi general skoro pesnički razbarušen Obradović, pa uze da pesmu cenjenom publikumu recituje, Oče, ti koji si cepao moje pesme/ Oče, ti koji si smatrao da sam greška/ Znaš li, dok si me surovo učio šta se ne sme/ Koliko ti je ruka bila teška…
Svi aplaudiraše, General se pokloni, opet bi Sitan kamen na kamenu, kome treba, i gospodinu Generalu, dodeliše bistu Desanke Maksimović, voditeljka reče da nema više, zatvorenici se u pratnji stražara povukoše, bi zajedničko slikanje na bini svi i sviju dobitnika, učesnika programa, oni’ koji tu bili službeno. Onda bi to napolje, kamere do’vatiše prvonagrađenog za poeziju, bi ti’ pitanja, odgovora, Sve je mnogo lepo, i sve mi je mnogo značilo… ‘Uvatimo i šta veli General, Imamo bitne rezultate, kako u borbi protiv korupcije tako i u podizanju standarda i uslova života osuđenih lica… Na molbu novinara, a uz nezaobilazno odobrenje i svaki trud Savetnice bi jošte jedno slikanje Generala sa Prvim pesnikom, do Obradovića stade i stražar sa brkovi po svako pravilo službe, samo reče, Ja sam ga doveo, i uđe u kadar.
