Srđan Srećković,
ministar za dijasporu u Vladi Srbije, „pružio je podršku Milanu Stankoviću na predstojećoj Evroviziji i pozvao naše iseljenike da glasaju za mladog srpskog predstavnika“:
„Inicijativa Ministarstva za dijasporu nastavak je tradicionalnog pružanja podrške srpskom predstavniku na Evrosongu. Ljudi u Srbiji ne mogu da glasaju za svog predstavnika, ali zato naša brojna dijaspora može! Dajte svoj glas – da se čuje za nas!!! U delokrug rada Ministarstva spada sve što doprinosi informisanju dijaspore. Pošto je procedura takva da samo pripadnici dijaspore mogu da glasaju, logično je da ih Ministarstvo obavesti o tome. Uloga naše dijaspore, s obzirom na brojnost, veoma je značajna. Ova manifestacija privlači veliku pažnju medija i prilika je da se naša zemlja predstavi na najbolji način.“
(„Kurir“)
Aleksandar Cvetković,
„jedan od najeminentnijih umetnika naše savremene likovne scene“, priča kako je uredio vikendicu:
„Povadim vinovu lozu, posadim ukrasno bilje, posejem travu i napravim ogroman atelje. Osnujem i mali zoološki vrt. Počinjem da obilazim izložbe ukrasne živine i da kupujem retke ptice. Prošle godine sve to sam rasturio. Ne mogu više da robujem njima. Zadržao sam devet paunova. A imao sam ih 36. Neće niko da ih kupi. Čak sam ih delio po komšiluku. Neke komšije nisu želele da ih uzmu: ‘Jao, Aleksandre, neću da mi krešte iznad glave!’ A nekad je paun bio statusni simbol.“
Ima 63 godine i sve jugoslovenske i srpske nagrade, sem sedmojulske, ali „još nema nacionalnu penziju“:
„A dobila je moja drugarica Biljana Vilimon sa samo dve samostalne izložbe. Nije ona zbog toga kriva, nego oni koji o tome odlučuju.“
(„Ilustrovana politika“)
Zoran Tršić,
ezoterista, komentariše nedavnu erupciju vulkana Ejafjatlajektl na Islandu rečima da je ovo „loš znak i da planeta odbrojava poslednje sate“:
„Po kalendaru drevnih Maja 2012. godina predstavlja kraj čovečanstva, a kako mi se čini kataklizma je već počela. Nema gore od klimatskih promena. Uskoro ćemo biti žedni i gladni, vodiće se ratovi oko vode i hleba. Ovo je veliki znak, mislim da nas ne čeka lepa budućnost.“
Lutvija Babajić,
vidovnjakinja, kaže da je uz pomoć „otvaranja zvezda“ videla katastrofu:
„Tačno se pokazalo da nevolja dolazi sa severa, a slična katastrofa stiže i sa istoka, najverovatnije iz Indije ili Japana. Ovo je vreme kataklizme i samo malobrojni će preživeti. Ne kažem da će to biti 2012, ali će biti u ovoj deceniji. Zbog toga ljudi ne treba da se svađaju oko sitnica, nego da uživaju sa bližnjima, i pruže im maksimum ljubavi (dok još mogu!).“
(„Magična zona“)
Vladan Batić,
političar i putopisac, posetio je Madeiru, portugalski arhipelag na Atlantskom okeanu i prepun pozitivnih utisaka piše:
„Ostrvo je stenovito. Aerodrom je na ivici stene i gledajući iz aviona smešten je na malom prostoru. Meni je bilo veoma interesantno što su iza piste tu na obali okeana postavljene ogromne mreže, može se pretpostaviti iz kojih razloga!“
O taksisti:
„Glavni grad Madeire je Funšal u koji sa aerodroma stižete za 15 minuta vozeći se prelepim putem kroz pravu cvetnu baštu raznog suptropskog cveća i drveća. Impresionirao me je taksista poznavanjem naše istorije i politike od Tita i Miloševića do Đinđića da je to zvučalo prosto neverovatno.“
O Evropskoj uniji:
„Mene je posebno impresioniralo to što su svi trotoari u gradu u mozaiku i što je sve besprekorno čisto, pa nije ni čudo što je Portugal, pa samim tim i Madeira, jedan od miljenika EU. Kad se iz tog ugla prisetim kako izgledaju trotoari na Terazijama prekriveni flekama od ispljuvanih žvaka, onda mi se učini da smo još uvek daleko od EU.“
(„Danas“)
Jelena Jovičić,
glumica, kaže za sebe da je „kuvarica sa četiri zvezdice“, što nije čudno jer se oduvek bavi kuvanjem:
„Moja mama je, pored toga što je stomatolog, odlična kuvarica. Nismo imali služavke, ona je sve spremala i od nje sam naučila.“
Kako suprug reaguje na njenu kuhinju:
„Baš pre neki dan sam ga u dva sata pozvala i rekla mu: ‘Ljubavi, za tebe sam spremila i buzaru, i cikoru, tj. oradu, kako je zovu Dalmatinci, i basa i pangasijusa, salatu sa blitvom i rižoto sa pomorandžom.’ Sve sam to sama nabavila, pravila, nisam kupovala polugotovo iz konzerve. Jedva sam čekala da dođe dok je sve toplo i da mi kaže kako sam fenomenalna. Kao za inat, tog dana je došao najkasnije i jeo je sve hladno. Rekao je: ‘Ljubavi, ovo je prste da poližeš, trebalo je da budeš upornija kada si me zvala.’“
(„Blic žena“)
Milica Majstorović,
mlada pevačica, danima je punila novinske stupce posle vesti da je pokušala samoubistvo, a sada čitaocima otkriva sve detalje tog događaja, „dok joj se u glasu oseća krivica i kajanje zbog prizora u kom su je zatekli otac Milorad i majka Slavica“:
„Nema govora o samoubistvu, nisam o tome razmišljala niti sam planirala. Sve se desilo nesrećnim spletom okolnosti. Te večeri sam malo više popila, a nijedan roditelj ne voli da vidi dete u takvom stanju. Zatekli su me u najgorem trenutku, bez svesti, i pošto su bili zabrinuti odvezli su me u bolnicu. Da su me samo odvukli u krevet, naspavala bih se i posle dva dana bih mamurna i bleda hodala po kući i ništa se ne bi saznalo. Ovako smo čitali i slušali kako su me doktori oživljavali, da sam danima bila na infuziji, a u stvari je reč o najobičnijem ispiranju, što se mladima često dešava kada popiju previše.“
(„Blic žena“)
Dragan Šormaz,
doskorašnji član DSS-a, kaže i da će u Skupštini Srbije u narednom periodu nastupati kao samostalni poslanik, neće da osniva stranku, a da ima dovoljno vremena da odluči kojoj će se priključiti, a do tada:
„Imam, doduše, i ponudu da napravim marketinšku agenciju, ali bavili bismo se samo političkim marketingom.“
(B92)
Slađana Milošević,
multimedijalna umetnica, veliki je ljubitelj životinja, a pasa pogotovo, priča o svom ljubimcu:
„Agnes je jedina te vrste na Balkanu, veoma sam se namučila da je nabavim, tragala sam za njom više od godinu dana po celoj Evropi. Ima osam godina, a u pitanju je rasa patuljasti kontinental espanijel falen, pravi aristokratski pas koji je u proteklih 12 vekova živeo na dvorovima Luja XVI, kraljice Doroteje i Elizabete, a u bečkom muzeju je u voštanom izdanju ovekovečen s nemačkom kraljicom Elizabetom. Anegdota kaže da ga je francuska kraljica Marija Antoaneta, kad je polazila na giljotinu, nosila pod miškom do stepenica. Obožavam ga. Veoma je strpljiv, tolerantan, više voli ljude nego pse, nije prgav, ali je srčan, kažu, veliki pas u malom telu. Kada sam ga tražila, želela sam da je zdrav, inteligentan i dugovečan i da nije histeričan, jer to ne podnosim, tek sam kasnije saznala i za ove istorijske podatke.“
(„Alo!“)
Nada Topčagić,
pevačica narodne muzike, osetila je potrebu da pohvali i uteši Jelenu Karleušu, posle njenog koncerta u beogradskoj Areni:
„Nažalost, nisam mogla da odem na koncert. Čula sam da je bila veoma slaba poseta, ni 10.000 ljudi. Strašno! Ne daj bože nikome! U današnje vreme je teško napraviti spektakl i još da bude finansijski isplativ. Mogu samo da zamislim koliko para je iskeširala, a nije joj se isplatio. Jadna ona! Hoću da joj poručim da sam uz nju jer je volim od samog početka. Mislim da je ona jedina osoba na našoj estradi koja je imala hrabrosti da uvede nešto novo i da je u tome delimično uspela. Uvela je nove modne trendove, koje u svetu furaju Lejdi Gaga i Madona. Njen novi hit Insomnija je odličan i nadala sam se da će biti krcata Arena, i ne znam šta se desilo pa je bila toliko slaba poseta.“
(„Alo!“)
Goga Sekulić,
pevačica, odala je priznanje koleginici Karleuši:
„Svaka čast koleginici na kampanji koju je vodila i energiji koju poseduje, a najiskrenije želim svu sreću svakom ko se odluči na takav korak. Čula sam da je bilo 7000-8000 ljudi, a i da je oko 5000 podelila, što znači da je oko 3000 prodala. Ja ne znam šta je ko očekivao i čime se zadovoljavaju. U svakom slučaju, ko je želeo da vidi šou, išao je na njen koncert.“
(„Alo!“)
