„Sveska ili svezak je određeni broj listova hartije povezan u obliku knjige. Sveska se koristi za sve vrste rukom pisanih i/ili crtanih beleški, od prednje do poslednje strane, bez utvrđenog reda, kako je korisniku zgodno. Listovi se mogu cepati, ali pazite da se ne rasturi povez jer se onda sveska raspada i postaje gomila pojedinačnih listova. Na svesci se može pisati ili crtati svim mogućim materijalima, bez ograničenja ali i bez sigurnog roka trajanja. Služi za zapisivanje svega i svačega, od računa iz bakalnice do remek-dela. Čuvati u tami, jer na suncu sadržaj hoće da izbledi.“
Ovako o svesci i njenoj upotrebi piše Čedomir Vasić, jedan od 25 pozvanih autora da izlože svoje sveske, beležnice ili dnevnike u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda na izložbi autorke i kustoskinje Svetlane Petrović, koju je nazvala „Moje iskustvo u svesci“. Ova izložba, otvorena 10. juna, predstavlja omaž galeriji u kojoj se nalazi, a organizovana je povodom 50 godina njenog postojanja i rada.
Pet decenija rada galerije u zemlji gde je, kako kustoskinja kaže, „istorija tako brza“, dovoljno je dug period da bi bile upamćene brojne i neizbežne oscilacije umetničkih koncepcija.
Galerija tokom pedesetogodišnjeg rada nije menjala adresu, ali je bila u pet država. Bila je domaćin preko hiljadu umetnika, a njena istorija postala je neizostavan segment istorije kulture Srbije, Jugoslavije i Balkana. Nesporno je da je Likovna galerija Kulturnog centra Beograda u svojim najboljim godinama bila stecište mnogih energija, ambicija i inicijativa. Za mnogobrojne autore izlaganje u Likovnoj galeriji je bilo dokaz profesionalne zrelosti, prepoznatljive poetike i uspešne umetničke karijere. Sve to zaslužuje i zahteva interesovanje istoričara umetnosti i teoretičara kulture, zato što bi tek ozbiljna multidisciplinarna analiza mogla da zahvati sve kulturološke, društvene, istorijske i fenomenološke aspekte delovanja ove institucije.
Svi autori pozvani da učestvuju na ovoj izložbi već su izlagali u Likovnoj galeriji KCB, samostalno ili u okviru neke grupne izložbe. Postavka obuhvata sveske umetnika različitih generacija i narativa: Mrđana Bajića, Žarka Bjelice, Milana Blanuše, Lane Vasiljević, Čedomira Vasića, Gabriela Glida, Vesne Golubović, Mirjane Živković, Gordane Ilić, Siniše Ilića, Zdravka Joksimovića, Branimira Karanovića, Miodraga Bate Kneževića, Ane Nedeljković, Zorana Pavlovića, Vladimira Perića, Miće Popovića, Božidara Prodanovića, Milete Prodanovića, Filipa Roce, Milice Tomić, Miloša Tomića, Slobodana Trajkovića, Rastka Ćirića, grupe Škart.
Sveske su izložene u staklenoj vitrini. Bila bi to veoma uobičajena postavka da autorka izložbe nije ispred svake sveske predvidela po dva otvora u staklu i omogućila posetiocima da belim pamučnim rukavicama dodirnu svaki od radova. Publika time dobija neposredan uvid u mnoštvo stvaralačkih zapisa. Sveske prema rečima Svetlane Petrović predstavljaju umetnički predložak spontano nastao kao jedinstveno iskustvo autora, ili su same po sebi umetnički predmet. Ima tu izloženih skica, dnevnika, putopisa, beležaka koje prate rad na delu, zapisanih imena saradnika, pomoćnika, cifara, računa. Svaka je jedinstvena i neodvojiv je deo umetnika i njegovog procesa stvaranja.
Na kraju, sveske će se vratiti njihovim autorima, a publika je voajerski, ali ipak nežno i bojažljivo kao da dodiruje bebu u inkubatoru, a postavka na tako nešto i podseća, imala priliku da vidi ono što se obično ne viđa, umetnika otvorenog i otkrivenog, baš kao što je i sveska.
