Aleksandra Janković,
psiholog, pozdravlja „novi imidž ministra Jeremića, koji podrazumeva učešće u prestoničkom noćnom životu, jer joj se čini ljudskijim“:
„Uvek imam empatiju prema onome koga svi žele da razapnu. On je po povratku iz UN-a postao personifikacija tog poraza i čini mi se da se povukao i bio u očajanju. Svakako je to bio udarac i za njegovu sujetu i ovo što sad vidimo je njegovo otvaranje. Pošto ne može da promeni politiku DS-a, rešio je da promeni sebe. Sada ga vidim kao čoveka.“
Cvijetin Milivojević,
direktor agencije „Pragma“:
„Od Vuka nema boljeg promotera nacionalno-demokratske orijentacije DS-a. Njemu se marketinški ne može ništa zameriti. Jeremić je ta neophodna linija u stranci koja podseća na to da DS nije preko noći postao deo korpusa Socijalističke internacionale. Osim takozvanih građanskih ekstremista, DS podržavaju i birači koji demokratski-nacionalno razmišljaju. Ovakvi nastupi Jeremića ne mogu da štete stranci.“
(„Alo“)
Svetislav Goncić,
glumac, za razliku od nekih muškaraca koji romantiku i hranu umeju da povežu, kaže:
„Nikada nisam zavodio romantičnim večerama, jer mi se uvek prispava od hrane. Ne razumem ljude koji se dobro najedu, pa sednu da popričaju. Ja posle dobrog obroka legnem da odspavam, jer se prejedem. Kada zavodim, trudim se da ostvarim neki drugi kontakt. Ako imam misli na temu zavođenja, onda su čiste i vrlo jasne. To kod mene nema ama baš nikakve veze sa hranom.“
(„Gloria“)
Božidar Đelić,
potpredsednik Vlade, na pitanje da li čuva onu istorijsku olovku za kandidaturu u članstvo u EU, kaže:
„Status kandidata se ne potpisuje. Olovku čuvam za najvažniji dokument koji bih ikada mogao da potpišem u mom životu, ako budem te sreće, a to je sporazum o pristupanju Srbije EU.“
A potpis kod matičara?
„Za to čuvam drugu olovku.“
(„Arena 92“)
Slađana Milošević,
pevačica i društveno angažovana žena, osvrnula se, svojim rečima, na pisanje koleginice:
„Besmisleni tekst Jelene Karleuše nije ni po čemu zanimljiv, osim što podržava politiku one strane koju vladajući režim podržava.
Među njima su oni koji su već redukovani na fond od 100 reči i najčešće korišćenu sintagmu ‘kako vi kažete’. Srbija ulizica, gnjida i beskičmenjaka, nije prava Srbija i takvu je sigurno ne želi većina naroda. Pogledajte Fejsbuk. Videćete većinsku stranu. Ona ne divlja po ulicama, ne baca kamenje na policiju, ne pali kontejnere i ambasade, čak ne mrzi ni gejeve, već želi da spali vaše laži i prevare. Politički instruisani mediji i intelektualci koji zavise od donacija svakakvih fondova, odavno nemaju svoje mišljenje. Ono se treba ignorisati kao svedočenje najbližeg roda koje se na sudu ne uvažava.
Vreme je da Srbija sazna ko su ljudi koje gleda u medijima. Umesto da slušamo ko se skidao i ko sa kim ljubio, hajde da čujemo biografije javnih ličnosti, bez laži i prevare. Vreme je da saznamo mafijaške korene pevačica, političara, magnata, da otkrijemo njihove policijske i tajne dosijee, saznamo imena finansijera organizacija i projekata.“
(„Pravda“)
Stefan Milenković,
violinista, govori da li je emotivan i šta je sve spreman da uradi za ženu koja mu je u određenom momentu važna:
„Bez dama u našem životu nema ništa i žene su mnogo kompletnije od nas muškaraca. Najveća mana muškaraca je to što misle da su superiorniji, ali istina je da smo mi na nižem stepenu razvoja i uvek ćemo biti.“
(„Story“)
Hasan Dudić,
pevač, nije u mogućnosti da se pojavi na „Farmi“, iako je veoma zainteresovan:
„Trpim užasne bolove. Prekjuče su me primili u bolnicu zbog visokog pritiska i ne mogu da ustanem. Zvali su me iz produkcije da me obaveste da je baraž u nedelju, ali stvarno ne znam da li sam u stanju za tako nešto. Rekli su mi da bi bilo dobro da se pojavim, pa ću morati da zamolim lekare da me puste da dođem u studio i pokažem ljudima da sam stvarno bolestan. Ne plašim se takmičenja i voleo bih da se vratim na imanje u Lisoviću, ali u ovim trenucima nije mi do igre.“
(„Kurir“)
Aca Lukas,
pevač, ovih dana aktivan u medijima, dobio je priliku da podeli svoja iskustva sa obožavaocima:
„Kad bih krenuo da komentarišem kako sam se osećao kada sam počeo da konzumiram kokain, bio bih propagator, što mi nije ideja. To je samoubistvo iz zasede na duži vremenski period i treba ga se kloniti.“
Kako se osloboditi te divote:
„Kada sam 2001. godine došao u teško stanje, uplatio sam lečenje na jednoj klinici u Švajcarskoj u kojoj je bio i Dijego Maradona. Dao sam 50.000 franaka za neki turbo program koji mi je dosta pomogao. Nije to bio nikakav ditoks program, već akutna psihijatrija. Sve je u glavi.“
Kako gleda na vreme provedeno u zatvoru u vreme „Sablje“:
„Nisam se plašio za goli život, već sam zbog bezvlašća osećao kako svako može da mi uradi šta god hoće. Ta četiri meseca u zatvoru, ekstra sam se proveo, naspavao sam se, veoma sam im zahvalan i nikada im neću zaboraviti (Smeh).“
(„Story“)
Nataša Bekvalac,
proglašena za najlepšu pevačica, govori o lepoti:
„Energija je najbitnija i ona čoveka izdvaja od ostalih i čini ga lepim. Zbog toga mi fizički izgled nije najbitniji. Sebe ne doživljavam ni kao lepu ni kao ružnu, već takvom kakva jesam.“
(„Press“)
Zoran Živković,
književnik, na pitanje šta Sajam knjiga znači za čitaoca, šta za pisca, šta za izdavača, a šta za Srbiju:
„Za čitaoca je Sajam prilika da nabavi knjige uz popust, ako, pre no što stigne do hala, ne potroši novac na pljeskavice. Za pisca da se malo šepuri po Hali 1 i bar nakratko izgleda sebi znatno važniji nego što jeste. Za izdavača da utaji porez prodajući knjige bez fiskalnih računa. A za najveći deo Srbije – baš ništa. Sto pedeset hiljada posetilaca Sajma tek je dva odsto populacije naše zemlje. Sumnjam da je više od deset odsto žitelja Srbije uopšte znalo da se održava nekakav Sajam knjiga…“
(„Press“)
Voja Žanetić,
čovek stručan za marketing, komentariše imidž istočnoevropskih političara, pa i naših:
„Ruski predsednik je danas po načinu ponašanja – američki predsednik koji govori ruski. Naši političari se dele na one koji rade na masama i na one koji ne rade. Kod nas je najbolje ‘upakovan’ Boris Tadić, a najgore Vojislav Koštunica. Kratko – Tadić je kao čokolada sa lešnikom, a Koštunica kao ona za kuvanje, najjeftinija, koju jedeš kada nemaš nijednu drugu…“
(„Arena 92“)
Jelena Karleuša,
pevačica, kolumnistkinja, govori o sebi:
„Objasniću iskreno i jasno. Duško me voli, ja volim njega. Jedno je sigurno – nikad ga neću izneveriti. Njegova žena je iskrena i pravična, luda i brza, emotivna i eksplozivna, borac i harambaša, majka njegove dece i neko ko bi život dao za njega. Takvu više neće naći, on to zna i zato me trpi.“
(„Story“)
Goca Tržan,
pevačica, isto o sebi:
„Uopšte ne primećujem da sam se promenila, nit sebe doživljavam kao neku zgodnu ženu, ali sam primetila da je Ivan taj koji se promenio. Postao je nekako posesivniji i ljubomorniji. Ne u odnosu na mene, već u odnosu na druge i stalno se trudi da ljudi vide da je sa mnom. Moram priznati da mi to nimalo ne smeta, nego mi naprotiv veoma imponuje.“
(„Story“)
