U subotu pre podne je u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina nuklearne elektrane Fukušima oko 10 miliona puta radioaktivnija od dozvoljene vrednosti. Srećom, nekoliko sati kasnije to je demantovano
Tokom poslednje nedelje, nakon prethodne borbe sa toplotom, vatrom i vetrom, u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 vodili su bitku i sa radioaktivnom vodom. Radnici i operateri pokušavali su da spreče da se ta voda domogne okeana. Ozračena voda do utorka uveče nije se izlila u more, ali je zabrinutost prilična.
Radnici koji rade sa ovom vodom nalaze se u situaciji od kakve bi uzdrhtao i Redrik Šuhart, stalker koji u kultnom romanu braće Strugacki uprkos zabranama i opasnostima „lovi“ u Zoni, koja je inače inspirisala Andreja Tarkovskog da napravi film Stalker.
Oko Fukušime se trenutno zaista proteže zabranjena zona. Stanje u njoj je, po oceni vlasti, već danima „nepredvidljivo“ i s obzirom na to kako se stvari razvijaju, najverovatnije će tako ostati i narednih dana. Što se same zone tiče, čak i kad se reaktori stabilizuju, ostaće na snazi vanredno stanje.
Radnici se sa ovim, poslednjim u nizu problema bore džakovima sa peskom i uopšte na sve načine na koje se voda zaustavlja. Na prvi pogled, jedino što ovu vodu razlikuje od drugih jeste to što je izrazito radioaktivna.
Doze povišene radioaktivnosti u vodi izmerene su u neposrednoj blizini oštećenog reaktora 2, gde su u tunelima za vodu zabeležene ekvivalentne doze od 1000 milisiverta na sat. Uz do sada registrovani cezijum i jod, u ovoj vodi je uočeno i prisustvo plutonijuma, što je vrlo neugodan podatak.
Ako se izuzme plutonijum, slične doze su merene i na reaktoru 1 i reaktoru 3, ali u vodi koja se nalazi unutar postrojenja. Ove vrednosti su, prema saopštenju kompanije operatera Tokyo Electric Power Company, potvrđene u više merenja.
PANIKA: Tokom vikenda je, naime, došlo do nezgodne okolnosti da su zvaničnici kompanije, žureći da se obrate javnosti, izneli neproverene podatke i pogrešno informisali javnost o nivou radioaktivnosti u Fukušimi.
Zbog toga je u subotu pre podne u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina hiljadu puta radioaktivnija od vrednosti koja je kasnije potvrđena, što je oko 10 miliona puta veća radioaktivnost od dozvoljene. Vest je izazvala još jedan šok u priči o posledicama zemljotresa u Japanu, ali je, srećom, nekoliko sati kasnije demantovana kao netačna.
Kako su objasnili u kompaniji, do greške je došlo zbog sticaja okolnosti. Nakon prvog merenja u kome je dobijena tako visoka vrednost, odmah je sa reaktora evakuisano osoblje, tako da ponovljena, kontrolna merenja nisu urađena.
Nešto kasnije će se ispostaviti da izmerena vrednost nije tako visoka i da su građani uzaludno uplašeni (mada u Japanu nije bilo nikakve panike). U potonjem dnevnom izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pokazalo se da vrednosti radijacije nisu porasle, ako se izuzme neobjašnjivo curenje sa reaktora 2.
No, stanje ni u kom slučaju nije dobro. Radioaktivnost od 1000 milisiverta na sat čak za deset puta prevazilazi vrednost od 100 milisiverta koja se smatra granicom na kojoj počinje trovanje radijacijom. To svakako otežava nimalo jednostavnu situaciju u Fukušimi. U međuvremenu, reaktori i dalje nisu dovedeni u bezbedno stanje.
Jezgra su oštećena na reaktorima 1, 2 i 3, a s obzirom na plutonijum sumnja se da je reaktor 2 zaista otvoren i da radijacija curi iz njega, dok je takva mogućnost i dalje otvorena za reaktor 3. Ostala tri reaktora su pod kontrolom.
U međuvremenu, zbog posledica zemljotresa i cunamija još uvek se 190.000 Japanaca nalazi u kolektivnim smeštajima, ali svetska javnost kao da gubi strpljenje. Nažalost, primetno je da sve više medijskih izveštaja kritikuje Japan, a uprkos tome što IAEA ne daje ništa drugačije izveštaje, sumnja u transparentnost zvaničnih informacija postala je opšte mesto. Tome posebno pogoduje greška u merenju od subote.
Solidarnost kao da je iščezla kad je strepnje i nevolje postalo previše. Da li je sada na pomolu japanofobija? Koliko ćemo čekati do stanja kad će se Japanci samo zato što su to što jesu podvrgavati testu na radijaciju?
Stanovnici Harmonta iz romana braće Strugacki zatvoreni su, na kraju, u geto. Kako to već biva.
U sredu 23. marta, sa granice Slovenije i Hrvatske stigla je vest o nenormalnom događaju u Nuklearnoj elektrani Krško (NEK). Kako je saopštila kompanija, došlo je do kvara na električnoj mreži zbog koga je reaktor iznenada izgubio spoljno električno napajanje. Uključili su se dizel agregati koji obezbeđuju rezervno napajanje, a posada prvog jugoslovenskog reaktora, koji je danas u deljenom vlasništvu Hrvatske i Slovenačke elektroprivrede, proglasila je „ugroženost nultog stupnja – nenormalni događaj“. Nuklearni reaktor je odmah preventivno ugašen, a mediji širom Zapadnog Balkana su odmah preneli zabrinjavajuću vest. I taman nakon što se uzbuna smirila, dan kasnije, došlo je do novog zastoja. Međutim, po svemu sudeći, tu je bila reč samo o merama opreza. Kako saopštava NE Krško, „utvrđeno je nekoliko odstupanja na sustavima“, što odlaže pokretanje elektrane za sledeću nedelju. „Za otklanjanje utvrđenih odstupanja potrebno je dodatno vrijeme“, rečeno je u saopštenju NEK-a. Prema dosadašnjim podacima, incident nije izazvao curenje radijacije u okruženje.
Kakav će biti papa Lav četrnaesti? A kakav je bio kardinal Robert Prevost i koji je put prešao? Šta govore o njemu prvi dani papstva? Hoće li nastaviti promene koje je započeo njegov prethodnik? Kako je moguće da su, kako se na prvi pogled čini, svi zadovoljni – i vodeći liberalni i vodeći konzervativni kardinali, te govore da je izabran čovek koji će ispuniti njihova očekivanja
Profesor Džozef Naj je preminuo upravo u vreme kada zamisao meke moći, koju je skovao ne tako daleke 1990. godine, prolazi kroz najveća iskušenja i osporavanja od svog nastanka. Naj je fizički napustio ovaj svet 6. maja, baš onda kada je Americi najpotrebniji njegov dubokoumni, smireni i sveobuhvatni pogled na sve haotičnije i kompetitivnije međudržavne odnose i ulogu koju ova i dalje jedina preostala supersila treba da igra u njima
Hose Muhika, koga su često nazivali nadimkom Pepe i koji je bio predsednik Urugvaja od 2010. do 2015. godine, imao je 89 godina
„Razgovori o Ukrajini će se održati u Turskoj kasnije ove nedelje i mogli bi da daju dobre rezultate“, rekao je predsednik SAD Donald Tramp
Posetom regionu, američki predsednik Donald Tramp nastoji da ojača poslovne veze, unapredi strateške saveze, te repozicionira SAD na Bliskom istoku, fokusirajući se na investicije, nove tehnologije i prodaju oružja. A ni njegovi lični poslovni interesi nisu ostali po strani
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
