Akademija za primenjeni patriotizam

Čim sam na okupu video ovu opskurnu družinu, odmah sam pomislio–srpstvo je opet negde ugroženo! Opet nam rade o glavi ustaše, Šiptari, balije, Amerikanci i ostali neprijatelji koji vekovima pokušavaju da unište Srbiju, a pogotovu srpstvo, ljubomorni na našu slavnu istoriju, sjajnu kulturu, savršen geostrateški položaj, nenadmašnu inteligenciju i ostale šovinističke floskule vaseljenskih Srba okupljenih na braniku otadžbine, samopozvanih da zastupaju naše nacionalne interese, koje su, da se mi ne mučimo, oni i odredili.

Ova skupina nam je, potpisujući se ispod peticije za odbranu jedinog preostalog srpskog velikomučenika Vojislava Koštunice, poslala poruku da jedna ozbiljna, nacionalno osvešćena država ne može dozvoliti da se njeni zakoni primenjuju jednako za sve, već da prema srbovanju ide i podložnost prema zakonima, što je jasno. To znači, prema potpisnicima peticije, da ovozemaljski zakoni ne mogu imati nikakvo dejstvo na najvećeg Srbina među Srbima, koji nas je svojom pravovernom borbom zadužio skoro kao Slobodan Milošević, čija je zaostavština poznata.

Dobro je što među nama ima ovako sveukih i pametnih ljudi kojima je Srbija iznad svega, zapravo, mislim da bi trebalo da osnujemo neku visokoškolsku ustanovu koja će se baviti teorijom patriotizma, naravno, pod strogim nadzorom SANU-a, u kojoj bi predavači mogli da budu potpisnici peticije za odbranu Vojislava Koštunice, koji bi, prirodno, bio dekan. Škola bi mogla da se zove, recimo, „Akademija za primenjeni patriotizam–Dr Vojislav Šešelj“ po jednom od najistaknutijih boraca za srpstvo, koji bi sigurno bio ponosan i siguran da nije džabe robijao tolike godine, a obavezan predmet bi bio „Kolubarska bitka 2011“, klasičan primer rudarske borbe za Srbe i srpstvo. Tako bi Srbija dobila profesionalne patriote koje bi nas branile gde god nas neko dirne, a na budućnost mora da se misli, jer neprijatelji ne miruje.