Projekat "Licenciranje radionica u ruralnim područjima" ima cilj da uspostavi standarde u proizvodnji, oživi tradicionalnu izradu rukotvorina i podstakne samozapošljavanje žena
Etno mreža je tokom prethodnih devet meseci, u saradnji sa nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) u pet opština u Srbiji (Veliko Gradište, Kladovo, Negotin, Boljevac, Soko Banja) sprovodila projekat pod nazivom „Licenciranje radionica u ruralnim područjima“, sa ciljem da uspostavi standarde u proizvodnji i oživi tradicionalnu izradu rukotvorina. Projekat podrazumeva edukaciju žena iz oblasti starih zanata: tkanja, pustovanja vune, veza, pletenja, keramike i grnčarije. Neke od ovih tehnika su zaboravljene, ali je Etno mreža uspela da ih očuva kao važan deo tradicije. Ciljevi projekta su samozapošljavanje žena i mladih u ruralnim područjima, stvaranje uslova za njihovo ekonomsko osnaživanje, obogaćivanje turističke ponude, podizanje kvaliteta rukotvorina i revitalizacija tradicionalnih tehnika izrade. Prilikom posete novinara umetničko-zanatskoj zadruzi „Jefimija“ u Velikom Gradištu i „Zanart“ u Negotinu, Snežana Jovanović, projekt menadžer Etno mreže, kazala je da je domaće tržište zanatskih predmeta neuređeno, da se uglavnom prodaju na tezgama i da je ovo jedan od pokušaja da se uvede red u oblast koja predstavlja nacionalno blago Srbije. Pored edukacije, projekat je podrazumevao i opremanje radionica, kao i izdavanje brošure. Radionice su opremljene sa 14 razboja, tri grnčarska točka, 25 izlagačkih panoa i deset setova za pustovanje vune. Edukacijom iz oblasti starih zanata obuhvaćeno je 200 žena, a njih 30 (učešćem u radu pet radionica) sada postaju edukatori u okviru licenciranih radionica. Projekat je završen svečanom dodelom licenci radionicama za izradu rukotvorina u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja 29. septembra. Etno mreža namerava da ovaj projekat u narednom periodu proširi i na druge delove Srbije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Da bi se godišnje prehranila jedna osoba, potrebno je prosečno 2022 kvadratna metra, što je malo više od tri teniska terena. Procenjuje se da će do 2050. godine svako od nas imati “na raspolaganju” 1700 kvadratnih metara.(1) Naime, globalna populacija premašila je 8 milijardi ljudi, a očekuje se da će do sredine ovog veka dostići oko 10 milijardi. Zato je jedan od najvećih izazova pred čovečanstvom da sačuva resurse za ishranu rastuće populacije
Zvuči kao veliki izazov – hraniti sebe zdravo, a istovremeno brinuti o planeti. Ali baš u svakodnevnim izborima koje pravimo – u prodavnici, kuhinji, pa i dok čitamo deklaraciju – krije se ogroman potencijal za promenu
Od 29. jula, Yettel u ponudi ima sav relevantan informativni, dečiji, zabavni i premijum sportski sadržaj. Kroz dva nova tarifna paketa, kompanija uvodi 29 dodatnih kanala, zajedno sa N1 i Nova, koji su uključeni u novi osnovni paket
Kompanija Lidl Srbija, u saradnji sa udruženjem “Čepom do osmeha”, sprovela je seriju edukativnih radionica širom Srbije, pod okriljem ovogodišnjeg ciklusa projekta “Čisto iz ljubavi”. Nastojeći da osnaži i podrži lokalne organizacije na putu ka čistijoj planeti, kompanija je tokom aprila i maja organizovala edukacije u Novom Sadu, Nišu, Zaječaru, Novom Pazaru i Beogradu, u kojima je učestvovalo 133 predstavnika iz 68 različitih organizacija i udruženja građana
Do 2050. godine našu planetu će naseljavati 10 milijardi ljudi. Naučnici iz EAT – Lancet Commision tima redakcije “The Lancet”, koja se već 200 godina bavi aktuelnim temama iz oblasti medicine, došli su nakon više godina istraživanja do značajnih saznanja i objavili da je “planetarno zdrava dijeta” (Planetary Health Diet) jedini mogući način da naša Zemlja uspe da nastavi da podržava ishranu za oko 10 milijardi ljudi do 2050. godine, a da ne bude ugrožena
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
