Mobilni telefoni ipak ne izazivaju rak
Korišćenje mobilnih telefona, čak i na duži vremenski period, ne može da se poveže sa pojavom malignih oboljenja, pokazali su rezultati velikog istraživanja grupe danskih naučnika. Naučnici su došli do tog rezultata prateći tokom 18 godina zdravstveno stanje 358.403 korisnika mobilnih telefona. Među osobama na kojima je sprovedeno istraživanje registrovano je 10.729 slučajeva tumora centralnog nervnog sistema. Poređenje sa rezultatima ranijih istraživanja je, međutim, dovelo do zaključka da korišćenje mobilnog telefona ne povećava opasnost od pojave raka, čak i među osobama koje su korisnici mobilnih telefona duže od 13 godina. Osim toga, utvrđeno je i da je stopa tumora mozga glioma i meningeoma ista kod korisnika mobilnih telefona i kod ostalih.
Niš: Prve laserske operacije prostate
U niškom Kliničkom centru izvedene su prve laserske operacije uvećane prostate, prve tog tipa u Srbiji. Niški Klinički centar kupio je holmijumski laser, a pacijent se uvodi u spinalnu anesteziju tako da tokom intervencije može da komunicira sa lekarima. Dva niška urologa, Jablan Stanković i Dragoslav Bašić, ovladali su ovom procedurom u inostranstvu, a prve operacije u Nišu izvedene su pod nadzorom stručnjaka iz Berlina prof. dr Rajnera Kunca. Lekari su rekli da nova procedura omogućava mali rez, kratak oporavak, a dodatnih komplikacija praktično nema.
Uzrok raka genetska mutacija?
Grupa francuskih naučnika otkrila je genetsku mutaciju koja dovodi do zajedničke predispozicije za nastanak melanoma (raka kože) i raka bubrega. Radi se o mutaciji koja dovodi do pojačane aktivnosti gena MITF i petostruko povećava opasnost od pojave melanoma, raka bubrega ili oba oboljenja. Mutacija je, kako su naveli naučnici čiji su rezultati istraživanja objavljeni u naučnom časopisu „Nature“, otkrivena kod osam odsto osoba na kojima je obavljeno istraživanje, obolelih istovremeno od raka kože i bubrega. Otkriće bi moglo da rezultira razvojem testa koji bi omogućio pojačanu kontrolu osoba najizloženijih opasnosti od tih oboljenja.
Da li je vitamin E kancerogen?
Postoji opšte verovanje da svakodnevno uzimanje vitamina u obliku suplemenata predstavlja dobar način zaštite od bolesti. Jedna američka studija, međutim, donela je prilično ubedljive dokaze da upotreba suplemenata vitamina E može uvećati rizik od raka prostate za oko 17 odsto. Vitamina E ima u brokoliju, spanaću, maslinkama, paradajzu, međutim, ispitanici su imali zadatak da svakodnevno uzimaju kapsule tog nutritijenta tokom pet godina, a zatim su njihove vitalne funkcije poređene sa onima koji su uzimali placebo. Naime, stručnjaci preporučuju da dnevna doza suplemenata vitamina E bude 23 jedinice, dok pilule koje se obično nalaze u apotekama sadrže oko 400 jedinica tog jedinjenja. Nedostatak vitamina E u organizmu povezan je sa neurološkim problemima, ali to ne znači da možete na svoju ruku da posegnete za suplementima. Naučnici savetuju da bi najbolje bilo da se o svakom uzimanju dodataka ishrani posavetujete sa vašim lekarom.
objavljeno u broju 1087
U vesti pod naslovom „Da li je vitamin E kancerogen“ objavljenoj u dodatku „Srbija protiv raka“ („Vreme“ br. 1086), potkrala se faktička greška u navodu „da stručnjaci preporučuju da dnevna doza suplemenata vitamina E bude 23 jedinice, dok pilule koje se obično nalaze u apotekama sadrže oko 400 jedinica tog jedinjenja“.
Zahvaljujući sugestiji predsednika Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata pri PKS-u, Dušana Obradovića, ispravljamo grešku.
Naime, umesto 23 jedinice trebalo bi da piše 15,4 miligrama, a umesto 400 jedinica treba da stoji, 268 mg. S obzirom na to da je prema Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“ 45/2010) maksimalna količina vitamina E u dodacima (suplementima) ishrani 36 mg, nijedan proizvođač, uvoznik ili distributer ne može da prometuje proizvod koji sadrži vitamin E >36mg. Ako sadrži više od 36 mg vitamina E onda se to, u našoj zemlji, smatra lekom. Zato ova vest ne odgovara činjeničnom stanju u Srbiji. S druge strane, dozvoljena količina vitamina E u dodacima ishrani u EU je 300 mg, a u SAD 1000 mg.
Izvinjavamo se čitaocima.
Virusi izazivaju 40 odsto karcinoma
Virusi mogu izazvati i do 40 odsto karcinoma, uključujući tumore na mozgu i leukemiju, tvrde naučnici. Ukoliko bi ovo bilo potvrđeno i u daljnjim istraživanjima, vakcinisanjem i uvođenjem određenih terapija mogle bi biti sprečene neke vrste raka. Ovo je potvrđeno nakon što su naučnici kod nekih vrsta raka otkrili viruse za koje se nikada nije smatralo da bi mogli biti povezani sa infekcijom. Britanski mediji pišu da samo u toj zemlji godišnje 300.000 ljudi oboli od neke vrste karcinoma, a polovina njih umre od te bolesti. Već nekoliko decenija je poznato da virusi uzrokuju neke vrste raka, ali se smatralo da se radi samo o 10 do 20 odsto slučajeva. Najpoznatiji su hepatitis B i C, koji mogu uzrokovati rak jetre, a humani papiloma virus (HPV) može uzrokovati rak grlića materice. Pretprošle nedelje su naučnici sa Instituta Karolinska u Švedskoj pronašli vezu i između virusa i najčešćeg oblika tumora na mozgu kod dece, a takođe postoje tvrdnje i da je rak prostate uzrokovan virusima. Dobitnik Nobelove nagrade Harald zur Hausen, koji je otkrio vezu između raka materice i HPV-a 1980. godine, rekao je da očekuje da će dalja istraživanja dati detaljnije rezultate, pa je sugerisao da virusi mogu uzrokovati rak kože, dojki, creva i pluća. Takođe, naučnici upozoravaju i na to da bi moglo dugo potrajati dok se ne pronađe vakcina, a potrebno je uložiti i dosta novca.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
