Kako na vreme otkriti problem

Muškarci su 99 odsto manje skloni raku grudi nego žene, ali kada im se on dogodi, bolest je u proseku pri dijagnoziranju u kasnijoj fazi nego kod žena. Ovo je potvrdila i jedna opsežna i dugotrajna međunarodna studija. Tim koji je predvodio Mikael Hartman, s Nacionalnog univerziteta Singapura, obradio je statistiku o raku grudi u Danskoj, Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, Švajcarskoj i Singapuru od 1970. godine. Studijom je obuhvaćeno oko 460.000 žena i oko 2700 muškaraca obolelih od raka grudi. Utvrđeno je da je kod postavljanja dijagnoze rak grudi kod muškaraca češće nego kod žena već metastazirao na druge organe. U lečenju muškaraca, pokazuje istraživanje, od ovog kancera ređe su primenjivani hirurška intervencija i zračenje nego kod žena, dok je primena hemioterapije i hormonskih tretmana bila otprilike podjednaka. Tokom čitavog praćenog perioda, muškarci s rakom grudi su imali 72 odsto izgleda da prežive pet godina od postavljanja dijagnoze, dok su žene imale 78 odsto izgleda. „Jedan od razloga kasnijeg dijagnoziranja ove vrste raka kod muškaraca nego kod žena je taj što oni duže čekaju da odu kod lekara pošto su napipali čvorić u grudima“, istakla je Mikael Hartman. Između prvih simptoma i dijagnoze kod muškaraca obično prođe nekoliko meseci, a razlog tome je između ostalog činjenica da muškarci i ne razmišljaju o tome da mogu da obole od raka grudi, što, nažalost, često previđaju i lekari.

UZROCI: Kod muškaraca se rak grudi najčešće javlja u 60-im i 70-im godinama života. Kao i kod žena, na karcinom dojke kod muškaraca, uticaj imaju hormoni. Od uzročnog značaja mogu biti visoka koncentracija estrogena, promena odnosa androgeni (muški polni hormoni) – estrogeni (ženski polni hormoni) ili abnormalna osetljivost tkiva dojke na normalnu koncentraciju estrogena. Faktori za koje se smatra da, takođe, mogu da doprinesu pojavi ove bolesti jesu izloženost zračenju i oboljenja koja dovode do povećanja nivoa estrogena, kao što su ciroza jetre i genetski poremećaj poznat kao Klinefelterov sindrom.

SIMPTOMI: Glavni simptomi su pojava bezbolne otekline ispod bradavice, curenje ili erozija/rana na bradavici. (Samo) pregledom se obično nalazi tvrda, nejasno ograničena, bezbolna oteklina ispod bradavice dojke. Vrlo često pojavi karcinoma prethodi ginekomastija (dobroćudno povećanje dojki kod muškaraca). Sama sekrecija (curenje) iz muške dojke je retka pojava, ali ovaj simptom je vrlo ozbiljan jer je u više od 75 odsto slučajeva uzrokovan karcinomom dojke. Klasifikacija stadijuma bolesti ista je kao i kod žena. Kod muškaraca u diferencijalnoj dijagnozi dolazi metastatski karcinom iz nekog drugog organa (najčešće prostate) ali i ginekomastija.

DIJAGNOSTIKA: Dijagnostika je vrlo slična dijagnostici kod karcinoma dojki kod žena. Laboratorijski nalazi, ultrasonografija, punkciona biopsija (iglom), kompjuterizovana tomografija (CT) ili magnetna rezonanca (MRI) su, u različitim kombinacijama, sastavni deo preoperativne pripreme ili ponekad, u neoperabilnim slučajevima, samo dijagnostike i određivanja stadijuma bolesti koji će omogućiti najadekvatniju konzervativnu terapiju.

LEČENJE: U operabilnim slučajevima najčešće se radi modifikovana radikalna mastektomiju. Sama tumorektomija (odstranjivanje tumora) moguća je u ranom stadijumu, koji se izuzetno retko otkriva, pošto je karcinom dojke najčešće diseminiran (proširen u druge organe) već u trenutku postavljanja dijagnoze. Indikacije za konzervativnu terapiju, lekovima, hemioterapijom i zračenjem vrlo su slične kao kod kriterijuma za lečenje karcinoma dojke kod žene.

PROGNOZA: Prognoza karcinoma dojke kod muškaraca je znatno lošija nego kod žena. Od ukupnog broja bolesnika bez obzira na stadijum bolesti pet godina preživi 36 odsto a 10 godina 17 odsto pacijenata.

Dobra vest je da ovakav, poražavajući bilans može biti promenjen ukoliko se redovno samopregledate. I dok bi vaše majke, sestre, supruge i bake trebalo da se samopregledaju jednom mesečno, vi biste to trebali učiniti bar jednom u dva meseca, i to u šest koraka, na sledeći način:

Korak I: Lezite na leđa i podmetnite jastuk ispod desnog ramena. Stavite desnu ruku ispod glave.

Korak II: Koristite vrhove kažiprsta, srednjeg prsta i prstenjaka leve ruke da biste, ako postoji, opipali bilo kakav čvor ili otvrdlinu u desnoj dojci.

Korak III: Prste pritisnite dovoljno čvrsto, ali ipak nežno, da biste osetili i upoznali strukturu svoje dojke. Upamtite kakav je to osećaj, jer je važno prepoznati i osetiti uvek isto.

Korak IV: Vrhovima prstiju pravite kružne pokrete, pokrete gore-dole, ili pokrete prema i od bradavice. Važno je koristiti uvek isti način, jer tako ćete uvek prelaziti preko cele dojke, a i pomoći će vam da upamtite kakav je to osećaj pod prstima.

Korak V: Uradite samopregled na isti način, prelazeći preko leve dojke desnom rukom.

Korak VI: Samopregled obe dojke treba ponoviti istom tehnikom i u stojećem stavu, jednom rukom podignutom i stavljenom iza glave. Na ovaj način ćete lakše pregledati gornji deo dojke i deo prema pazuhu. Pošto se neke promene lakše osete kad je koža mokra i nasapunjana, preporučuje se samopregled pod tušem.

Korak VI: Svaki put dobro pogledajte i kožu dojke i bradavicu, da li ima bilo kakvih promena na njima.

U slučaju da pronađete ili uočite bilo kakvu promenu, odmah se javite lekaru. Ne treba napominjati da ukoliko bolest otkrijete na vreme, imate šanse za potpuno izlečenje.