Stručnjaci iz Društva Srbije za borbu protiv raka objavili su prošle godine izuzetno informativnu brošuru, kroz koju na razumljiv način vode čitaoca kroz najčešće probleme koji se javljaju u ishrani onkoloških pacijenata i rešenja koja su pomogla mnogima, podrzumeva se, uz napomenu da se za svako rešenje treba konsultovati sa lekarom.
Anoreksija
Jedan od najčešćih problema koji se javljaju kod onkoloških pacijenata jeste gubitak apetita i mršavljenje (anoreksija). Pacijentima sa ovim problemom autori brošure dr Ana Jovićević, dr Miodrag Jašović i Anđelka Ranković, viši dijetetičar-nutricionista preporučuju:
– Stimulišite apetit mirisom, ukusom i izgledom obroka kao i odabirom namirnica.
– Jedite manje, češće i u određeno vreme.
– Unosite male obroke na svakih sat-dva sata umesto tri veća obroka.
– Hrana treba da je visokokalorična i sa dosta proteina (belančevina).
– Ako imate poteškoća sa konzumiranjem čvrste hrane, koristite hranjivu tečnu hranu kao što su mleko, supa, sokovi, šejkovi.
– Imajte uvek pripremljene male porcije Vaše omiljene hrane tako da su Vam pri ruci kad ogladnite.
– Doručak treba da sadrži trećinu belančevina i kalorija koje su potrebne za jedan dan.
– Jedite hranu čiji Vam miris prija, jake mirise možete izbeći korišćenjem kesa za pečenje, kuvanjem na otvorenom (roštilj), korišćenjem aspiratora, ili služenjem hladnih jela.
– Imajte nekog da Vam pomogne pri pripremi obroka.
– Probajte nova jela. Budite kreativni kod pripreme dezerta, isprobavajte razne recepte koji sadrže različite vrste namirnica, začine, aditive (dodatke jelima) jer se Vaša potreba može menjati iz dana u dan.
Da biste povećali količinu proteina i kalorija u obrocima, koristite :
– Mlečne proizvode (sir, krem sir, mleko u prahu koje dodajemo pudingu, milkšejku)
– Sladoled, čokoladno mleko, puter, kikiriki-puter.
– Piletina sa začinima (bosiljak, ruzmarin, mirođija).
– Belance.
– Čajno pecivo, krekeri, keks sa suvim voćem.
– Hleb sa semenkama, testenina.
– Suvo voće kao užina (orah, lešnik, badem, suvo grožđe, urme, suve smokve i kajsije).
– Majonez, kečap, pavlaku, dodati uz glavni obrok.
– Voće uz dodatak šlaga, slatke pavlake.
– Neka drugi pripremaju hranu.
– Prekinuti sa jelom ukoliko ono kod vas izaziva neprijatan ukus.
– Probajte nešto novo kad se osećate najbolje.
Suva usta
Suva usta se mogu javiti kao posledica zračenja ili posle uzimanja određenih lekova. Mogu se javiti smetnje pri govoru, ukusu, gutanje može biti otežano. Zbog smanjenog lučenja pljuvačke, koja služi za ispiranje desni i zuba, povećan je rizik od stomatoloških oboljenja. Ako imate problema sa suvim ustima, osnovno je da pijete dosta tečnosti. Osim ovoga, sledeći saveti Vam, takođe, mogu pomoći.
– Izbegavajte hranu koja je ljuta, začinjena ili kisela (masline, krastavci, sirće).
– Izbegavajte kiselo voće i sokove (pomorandža, grejfrut, mandarine…).
– Kuvajte hranu dok ne postane meka i rastresita.
– Seckajte hranu na što sitnije delove.
– Konzumirajte tečnost pomoću slamčice.
– Hrana koju jedete treba da je hladna ili mlaka, jer vruća i topla jela mogu iritirati osetljiva usta.
– Dodajte soseve jelima.
– Uz obroke uzimajte visoko kalorične i visoko proteinske napitke.
– Vlažite usta sa malim kockama leda ili sa voćnim sladoledima (rumenko).
– Ispirajte usta sa sredstvom za ispiranje koje sadrži glutamin.
– Održavajte prostor u kome boravite provetrenim i na odgovarajućoj temperaturi.
– Ispirajte usta pre i posle jela.
– Imajte pri ruci mentol ili limun bombone ako imate loš ukus u ustima.
Povraćanje
Ukoliko imate nagon na povraćanje ili povraćate, preporučuje se:
– Ne jesti i piti dok ne prestane nagon za povraćanjem.
– Nakon toga, uzimati polako i u razmacima male gutljaje vode, čaja ili bistrih supa.
– Ukoliko organizam prihvati tečnu hranu, nakon nekog vremena preći na kašastu hranu (pire od krompira, šargarepe, kaša od pirinča, jogurt).
Proliv (dijareja)
Proliv mogu izazvati terapije, operacije na stomaku ili crevima, ili emocionalni stres. Ako dijareja duže traje, može izazvati dehidrataciju (smanjenje vode u organizmu) i/ili sniziti nivo soli i minerala koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma.
Sledeći saveti Vam mogu pomoći da zaustavite proliv.
Preporučuju se:
– supe, čorbe, sportski napici, banane i voće u konzervi da nadoknadite soli i minerale.
– Pirinač, tost.
– Jogurt, mlad sir, piletina bez kožice, belance.
– Kuvano povrće (šargarepa, krompir, bundeva).
– Od voća – banane, pečene jabuke.
– Dosta tečnosti kroz češći unos manjih količina – supe, gorak čaj.
– Mlaki napici – praviće Vam manje problema nego vrući ili hladni napici.
Ne preporučuju se:
– Vruća jela, masna i prežena hrana, ljuti začini.
– Ledena pića, kafa, slatkiši.
– Hrana bogata vlaknima, naročito suv pasulj, brokoli, karfiol i kupus i proizvodi na bazi celog zrna žitarica.
– Namirnice koje izazivaju gasove: grašak, brokoli, kupus, karfiol, sočivo i gazirana pića.
– Mleko, sveže voće i povrće.
– Ograničite unos žvaka i bombona koje imaju oznaku „sugar free“ – bez sećera, ili sadrže sorbitol (alkoholni šećer).
– Uzimajte bar jednu času tečnosti posle svakog pražnjenja.
Dehidratacija
Ljudskom organizmu je potrebno mnogo vode da nadoknadi izgubljene tečnosti tokom dana. Dugoročni prolivi, mučnina, povraćanje i bol mogu Vam onemogućiti da unosite dovoljno hrane i tečnosti potrebne da bi snabdeli telo neophodnom količinom vode. Jedan od prvih znakova dehidratacije (nedostatka vode u organizmu) jeste jak osećaj zamora.
Naredni saveti Vam mogu pomoći da sprečite dehidrataciju:
– Uzimajte 8 do 12 čaša tečnosti dnevno. Dolaze u obzir: voda, sokovi, mleko, namirnice koje sadrže dosta tečnosti kao što su pudinzi, sladoledi ili želei.
– Ponesite flasiču sa vodom kad polazite od kuće. Važno je piti čak i kad niste žedni pošto žeđ nije dobar pokazatelj koliko je tečnosti organizmu stvarno neophodno.
– Ograničite unos pića koja sadrže kofein i gazirani sokovi, kafa, i sve vrste čajeva.
– Najviše pijte posle i/ili između obroka.
– Uzimajte sredstva koja smanjuju mučninu i povraćanje.
Zatvor (konstipacija)
Zatvor se definiše kao izostanak redovne stolice, odnosno manje od tri pražnjenja nedeljno. Ovo je veoma čest problem i javlja se usled nedostatka vode ili vlaknastog povrća u ishrani, nedostatka fizičke aktivnosti ili zbog hemioterapije i uzimanja lekova.
Preporučuju se:
– Namirnice bogate biljnim vlaknima: sveže voće i povrće, integralne žitarice, suvo voće – smokve, urme, kajsije, šljive.
– Pšenične mekinje – jedna kašika dnevno.
– Seme lana (dve-tri kašike dnevno, može se dodati i u cerealije).
– Dosta tečnosti – najmanje 1,5 l na dan – voda, topli sokovi, limunada, čajevi bez kofina.
– Povećajte fizičku aktivnost, redovno šetajte i vežbajte.
Malokrvnost (anemija)
– Konzumirati namirnice bogate gvožđem (iznutrice, crvena mesa, jaja, dva-tri puta nedeljno).
– Semenke bundeve, badem, pšenične klice.
– Kakao, pasulj, lisnato zeleno povrće…
– Namirnice bogate antocijanskim bojama sprečavaju pojavu anemije (kupina, borovnica, cvelka).
– Apsorpciju pomažu vitamini C, B6, B12 i folna kiselina.
– Neprijatelji apsorpcije su jak čaj i kafa ako se piju u toku obroka kao i mlečni proizvodi.
*Izvor: Društvo Srbije za borbu protiv raka