Pre desetak dana Fejsbuk je berzi dostavio poslovnu dokumentaciju, što znači da ćemo uskoro znati koliko ova kompanija vredi na tržištu. Prodavaće se oko pet odsto akcija i na osnovu toga se očekuje da kompanija bude procenjena na sto milijardi dolara. To je za dvadeset milijardi više od bruto nacionalnog proizvoda Srbije, što znači da svi mi treba petnaest meseci da radimo i ne potrošimo nijedan cent, pa da bi mogli da kupimo ovu kompaniju koja, inače, ne proizvodi ništa konkretno i postoji samo osam godina.
Kada bi bio država, Fejsbuk bi bio treća najmnogoljudnija zemlja na svetu. Sa svojih 845 miliona korisnika bio bi samo iza Kine i Indije. To baca drugačiji pogled na pitanje suvereniteta, teritorijanog integriteta i svega na šta smo u istoriji navikli i zbog čega smo vodili ratove. Ne znači da je sa istorijom gotovo, ali će svakako biti zanimljivo gledati kakve će posledice imati pojava multinacionalne kompanije čiji su glavni resurs ljudi i njihova privatnost. Do sada su privatne informacije građana bile monopol države, onda su se tu na neki način umešale banke, pa komunikacione kompanije, ali su društvene mreže to podigle na neslućeni nivo.
Iz Srbije potiče oko tri miliona Fejsbuk naloga, od toga je sigurno milion onih pravih, budući da je mnogo ljudi sa dva ili više naloga. Osetivši da je sve to sa Fejsbukom postalo velika tema, dnevni list „Kurir“ je krenuo da spekuliše da će se nakon izlaska na berzu pristup Fejsbuku plaćati, kako bi se zadovoljili alavi investitori.
Ova teza je dobra za kafanu, ama bi i tamo kratko opstala. Suština poslovanja Fejsbuka je trgovanje vašim podacima. Ako sto milijardi dolara podelimo sa onih 845 miliona ljudi, dolazimo do zanimljivog podatka da jedan vaš nalog vredi oko 120 dolara. Tačnije, toliko ste vi lično doprineli vrednosti kompanije, a ako bi se pristupanje naplaćivalo, ta vrednost bi dramatično pala. Realnije je očekivati da će vas kompanija navoditi da (besplatno) što više govorite o sebi, jer odatle crpi profit. Fejsbuk je poslovao u minusu dok pre tri godine nije uveo lajk dugme, a od kada mu odajete šta vam se sviđa a šta ne, profit je počeo da se gomila. Jer su brojne firme raspoložene da od Fejsbuka kupuju tu informaciju, brzu, tačnu i lepo upakovanu.
Ako je nekome do kafanske rasprave, rado prilažem svoju tezu. Kako lajkovanjem proizvodimo Fejsbuku profit, pitam se koliko novca dnevno „izvezemo“ iz Srbije klikćući na to dugmence, nas (rekosmo) najmanje milion? I koliko posle uvezemo, po skupoj tarifi, od Fejsbuka i njegovih partnera kupujući informacije o sopstvenim navikama?
Kao da smo im poklonili maline, a onda kupili od njih sok i marmeladu. Nedostak svesti o tome ne obećava nam presvetlu budućnost.
