Kako čusmo, i ove godine beše taj Molitveni doručak u Vašingtonu. Mi smo, kao i obično, nastupili u reprezentativnom sastavu. Nije jasno jesu li bili prisutni forca Milka i Inspektor koji se ne zove Blaža, ostali su bili na broju i ponaosob. Drašković, dijaspora Srećković, Vlajko koji odavno nije kod Vuka. Plus i inokosno Prvi potpredsednik i ministar policije Dačić. Iako je Dačić bio bez žandarm dike Dikića, saznalo se da ima Plan, glede Nas kao regionalne sile i nezaobilaznog faktora u podeli između Rusije i Amerike, što mu, uostalom, i sleduje kao samoproglašenom kandidatu za premijera. Vlajko svoje utiske, naslovljene kao Dnevnik, podelio na grupi svoje partije koja se sada zove Ujedinjeni regioni Srbije. Evo šta Vlajko sastavio: Molitveni doručak je afirmacija principa da ljudi koji žele da budu lideri moraju staviti interese ljudi koje predvode iznad ličnih interesa. Svaka mu na mestu, svaka mu ima takoreći i tu univerzalnu vrednost.
Javljeno i da naša Snežana, koja ka i Vlajko u taj URS, neće više biti ministarka sporta, ide na dužnost direktorke Direktorata za demokratiju Saveta Evrope. Na URS grupi, na taj internet, javljeno šta naša Snežana rekla. Evo, u originalu: Ovo imenovanje je čast za mene lično, a ogromno priznanje za celu Srbiju i za URS, kojima pripadam. I u nje svaka na mestu…
Još bilo da Demokratska stranka obeležila 22 godine postojanja. Javljeno da potpredsednica Trivan za koju vele da se nešto prolepšala Jelena javila da se DS kandiduje da vodi Srbiju i u budućnosti, ne zato što ne može bez vlasti, već zato što ima kredibilan program i ljude koji taj program mogu da sprovedu. Tu se javio i demokrata Mićunović, kome se javilo da će DS biti na vlasti dok Srbija ne postane članica EU, posle čega, po profesoru, neće biti važno ko je na vlasti. Demokrata Mićunović, tom prilikom i u nastavku izlaganja, prozvao One kojima ništa ne valja, koji pozivaju građane da ne glasaju, i koji voajerišu i nagovaraju građane da ne budu građani.
Ličnim zalaganjem opazim nastup Jednog SPS poslanika, mlad pa obučen u tu odgovornu kravatu, kako, opkoljen novim snagama, što je trend, poručiva da SPS ima sve veće poverenje, da ima snagu, program i ljude. Njihovi kadrovi su garancija programa, pa oni pozivaju i druge da to učine, jer je izuzetno važno da građani znaju za koga glasaju, da dostojanstven život građana jeste njihov cilj i suština politike koju vode. Još, bez ikakvu ‘artiju, isporučiva da Dačić ima viziju, sposobnost i hrabrost, i da je on najbolje rešenje za premijera Srbije. A što se njega lično tiče, bilo koja funkcija da je u pitanju, on neće bežati od odgovornosti!
Nešto mi, slušajući, a bo’me i gledajući, svu tu pamet koja zarad Srbije i u nje građana Neće bežati od odgovornosti, pade naum misao i pitanje, gde to raste, kako se nasađuje, koje ‘tice mlekom se ‘rani, koji distol im daju, od koje klade je sve to otpalo… Da nije u pitanju genetika, poreklo, ili se radi o drugoj metafizici i višoj matematici, zoni sumraka i ostalim andracima. Kako bilo, To što Neće bežati od odgovornosti je tu. Dok se okreneš, eto ga novi lider, podašišan, podašišana, sa odgovarajuću kravatu, ešarpu, može i kiku, može i silikoni, može i bez silikoni, i šta veli, veli imaju program, ljude da to sprovedu, da u interesu građana Neće bežati odgovornosti… Slučajno, mada ništa nije slučajno, znam neke te izdanke, da ne generalizujem, ko hoće neka generalizuje, ipak su to pojedinačni slučajevi koji imaju svoj personaliti. Za Ovaj personaliti pouzdano znam da je, tek kad je uš’o u partiju, izdejstvov’o neku višlju školu. Posle bilo sve ko po skripti, škola i sve drugo išlo za karijerom, post’o mega stručnjak, već se okitio sa mr, sprema se da bude mega dr. A to glasanje, nastup, briga za narod, šta je cilj, šta suština, šta Ugričić, gde Jarinje, gde Strazbur, šta su Beli listići, to da ekonomije nema bez infrastrukturnih radova, sve to ko malo vode. To bre tako istrenirano da more bude non-stop na molitvenom, koji doručak, ručku, i to domaćem.
Usred ovi moji misli javiše da proglašena Vanredna situacija, da stig’o MMF, da premijer Mirko glede svega dao tvrdu reč, da neki ministar insajdir’o da u ta ministarstva, a ‘de Ostalo, bar trećina, u radno vreme i radni vek, ne radi ništa pod milim bogom. Opazim da dole u Aleksandrovcu Župskom treba otvore internat u Poljoprivrednoj školi, za koji Ministarstvo prosvete dalo 50 miliona dinara. Dopisnik iz Aleksandrovac javio da za Dom treba 16 radnika, da šest mesta pripalo SPS-u, čet’ri Vladi Eri koji izvodio radove, a po tri direktoru škole i predsedniku opštine, da za jedno mesto intervenis’o predsednik Republike, za drugo predsednik Opštine. Prozvani rekli da ništa nije tačno.
A u Kosjeriću Italijanska firma za proizvodnju pružnih pragova raspisala konkurs za 60 radnika različitih struka. Javilo se 236 kandidata, od kojih je njih 26 položilo test. Rezultati pokazali da šest od osam kandidata za ekonomistu nisu znali šta su Obrtna sredstva, a da 86 posto kandidata nije znalo čime je definisana prava linija, svi zaokružili ponuđeni odgovor „zavisno od dužine prave“. U opštini, koja je sve uradila da dovede investitora, plac i svi priključci, vele da rezultati testa nisu do nji’, ali će, ako treba, „organizovati stručnu obuku kandidata“…
Dakle, da se, zbog oduška, a čega bi, pusti Džoni Štulić, Ravno do dna: Ja sam tu slučajno/ I prokleto sam ljut/ Opće grebanje za životni prostor/ Opći grabež za titule/ Fakat se ne biraju sredstva/ Seljačine uvek u prve redove/ Gledam samo njihova lica…
