Radikalni islam ili nešto drugo

Za „Vreme“ iz Skoplja

Na konferenciji za medije na kojoj su prisustvovali i čelnici Biroa za javnu bezbednost i Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne aktivnosti, ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska saopštila je da su počinioci petostrukog ubistva pripadnici grupe sledbenika radikalnog islama „opasnog i za hrišćanske i za muslimanske vernike, ali i za one koji nisu vernici“. Osumnjičeni za ubistvo su Alil Demiri (27), iz sela Aračinovo, i braća Afrim (33) i Agim Ismailović (32), iz skopskog naselja Sinđelić, od kojih se za prvu dvojicu pretpostavlja da su pobegli na Kosovo i za njima je raspisana međunarodna poternica, a treći je uhapšen i brani se ćutanjem. Braća Ismailović su živela sa majkom u porodičnoj kući, a mlađi Agim se pre dve godine vratio iz Hamburga, gde je boravio više godina.

Prema Jankulovskoj, žrtve su bile slučajno izabrane, cilj zločina je bilo izazivanje straha i nesigurnosti, a pojedini članovi grupe su u Avganistanu i Pakistanu ratovali protiv NATO-a na strani talibana. „Makedonija je deo globalne koalicije za mir i zemlja koja je srazmerno broju stanovnika peta po učešću svojih vojnika u mirovnim misijama u Avganistanu. Tako i mi spadamo u zemlje koje bi mogle da budu cilj radikalnih islamista“, izjavila je Jankulovska.

Međutim, posle saslušanja kod istražnog sudije, od dvadeset uhapšenih u akciji „Monstrum“ u pritvoru u Bitolju i Prilepu je ostalo samo devetoro, od kojih su protiv petorice (trojica direktnih izvršioca ubistva i dva pomagača) podnesene krivične prijave za terorizam, a protiv ostalih samo za neovlašćeno posedovanje oružja. I dok porodica osumnjičenih Ismailovića otkriva strategiju odbrane na suđenju – da njihovi rođaci uopšte nisu bili na Smiljkovskom jezeru 12. aprila, već u svom Internet kafeu, a bekstvo jednog od braće opravdava strahom „da će policija i njega da uhapsi bez ikakvih dokaza“ – list „Lajm“ na albanskom jeziku piše da se osumnjičeni Demiri, za koga MUP smatra da je na Kosovu, javio iz Španije, da se ne oseća krivim i da je spreman da se odmah vrati u Makedoniju.

DEMONSTRACIJAMA NA DEMONSTRACIJE: Ubistvo na Veliki četvrtak 12. aprila mladića Kire Tričkovskog, Aleksandra Nacevskog, Filipa Slavkovskog i Cvetanča Acevskog, starih od 18 do 22 godine, i ribara Borčeta Stefanovskog (45) izazvalo je međuetničke tenzije i proteste, kao i nasilne demonstracije mladih Makedonaca (većinom navijača) organizovanih preko društvenih mreža. Specijalne jedinice policije sprečile su ih da se obračunaju u delu grada gde većinom žive Albanci.

Posle prvomajskog hapšenja, takođe na društvenim mrežama, organizovani su novi protesti, ovaj put muslimanskih vernika (većinom Albanaca), koji su posle molitve prošlog petka u Jahja Pašinoj džamiji krenuli ka zgradama suda i vlade da izraze podršku uhapšenima. Prolazeći pored Bit Pazara, uz parolu „Ko ne izađe, taj je izdajica“, kolona je brzo narasla sa nekoliko stotina na nekoliko hiljada demonstranata. U napetoj atmosferi, uz veliko zalaganje organizatora i policije, nije bilo povređenih, a od kamenica su nastradali jedna autobuska stanica i prozori zgrade opštine Čair. Demonstranti su uzvikivali parole: „Alahu akbar“, „Albanci nisu teroristi“, „Dosta je bilo montiranih suđenja“, „Etnička Albanija“ i vređali premijera Nikolu Gruevskog i njegovog koalicionog partnera Alija Ahmetija, lidera albanske Demokratske unije za integraciju,

SUMNJA ALBANSKIH MEDIJA I PARTIJA: Ambasada SAD u Skoplju, Stejt department i delegacija Evropske unije pozivali građane na mir i da sačekaju rasplet na sudu. Bivši čelnik Obaveštajne agencije Kire Naumov izjavio je da ako pođemo od toga da je izjava ministarke policije u celosti verodostojna, onda sve upućuje na organizovanu terorističku ćeliju radikalne islamističke organizacije, te da Makedonija u tom slučaju ima „ozbiljan problem“.

Prvi skeptični komentari o najvećoj policijskoj akciji u Makedoniji, pojavili su se u medijima na albanskom jeziku, a prenosili su ih i makedonski mediji. „Penzioneri, jedna domaćica u zrelim godinama iz Lipkovskog kraja i razni građani – zanatlije – to je bilans akcije MUP-a“, objavio je list „Koha“, a „Lajmpres“ je izrazio sumnju da je MUP imao bilo kakva saznanja o licima koja su se borila u Avganistanu ili Pakistanu, i postavio pitanje: „Da li je policija, ukoliko je imala takve podatke, čekala pogodan trenutak za njihovo otkrivanje, kao što bio je slučaj kod Smiljkovskog jezera?“

Još žešće su bile reakcije opozicionih albanskih partija. Nacionalni demokratski preporod gostivarskog gradonačelnika Rufija Osmanija, saopštio je da se policijska akcija ne može smatrati uspešnom i da je neprihvatljiv pokušaj da se problemi sa kriminalnog prebace na verski plan, jer mogu da budu povod za novo nasilje. U saopštenju stoji da akcija i izjave MUP-a ostavljaju prostor za sumnju da postoji težnja da se petostruko ubistvo zloupotrebi pred samit NATO-a u Čikagu, te „da se Makedonija predstavi kao država koja se bori protiv islamskog terorizma“. Demokratska partija Albanaca smatra da predstavljanje policijske akcije liči na političku konstrukciju.

Posle prve reakcije vladajuće albanske partije da „Albanci ne mogu da prihvate kolektivnu odgovornost za ubistvo dece“ i da će se zalagati za identifikovanje ubica bez obzira na njihovu nacionalnost „jer su to samo ubice i ništa više ili manje“, DUI je dugo ćutao. Zebnja da bi i inače po partijskim strukturama podeljeni MUP mogao da se pocepa po etničkim šavovima, porasla je posle sastanka rukovodstva DUI-ja, kada je partija konačno saopštila svoje zaključke: da će pratiti situaciju, ali da se ocenjuju kao štetne prevremene kvalifikacije MUP-a da je kod osumnjičenih reč o ubicama i teroristima, članovima radikalne islamističke grupe. DUI, iz čijih redova je i zamenik ministra unutrašnjih poslova Dželal Bajrami, je takođe izrazila uverenje da će suđenje biti fer, jer će i sama za to da se postara.

Iako se u delu video-materijala akcije „Monstrum“, snimljenog u kućama uhapšenih, vide fotografije i anblemi bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (UČK) i Oslobodilačke armije Albanaca (ONA), poput kosovara Fadilja Limanija (Komandant Tigri), koji je ratovao na Kosovu i u Makedoniji gde je i ubijen 2001, u DUI-ju (koji je nastao pacifiziranjem ONA) tvrde da se ONA ne može dovoditi u vezu sa ubistvom jer je razoružana još 2001, te da njeni motivi za borbi nisu imali veze sa radikalnim islamom. Predstavnik Unije veterana ONA, Besim Hoda, za skopski „Dnevnik“ izjavio je da MUP „podmeće“ bivšim članovima ONA da bi devalvirao njihovu borbu iz 2001: „Fotografije bivših pripadnika ONA nađene kod nekih od privedenih su sramna parada MUP-a. Stavljanje UČK u kontekst višestrukog zločina je tendencija da se baci ljaga na UČK koji ni za vreme ratova na Kosovu i u Makedoniji nije izvršio takve zločine.“

REAKCIJE U REGIONU: Udruženja albanske dijaspore iz SAD zahtevala su da se osumnjičeni više ne nazivaju „radikalnim islamistima“. Neki makedonski mediji su tvrdili da jedan od osumnjičenih ima kosovsko državljanstvo i da se skriva na Kosovu. Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi izjavio je da će begunci, ako se nalaze na teritoriji Kosova, biti uhapšeni, a da će o njihovoj ekstradiciji odlučivati Ministarstvo pravde. Ministar spojnih poslova Albanije Edmond Hadžinasto je poručio da se „na grozomorno ubistvo ne gleda sa verskom i etničkom percepcijom, jer su kriminalci samo kriminalci“.

Na demonstracijama ispred makedonske i srpske ambasade u Tirani pevane su nacionalističke pesme i uzvikivane parole: „Albanci nisu teroristi“, „Sačuvajmo albansko dostojanstvo“, „Albanski lideri reagujte ili odlazite posramljeni“, a pojavio se i transparent: „Jankulovska + Dačić = Milošević“. Uz zastave Albanije, EU i SAD, demonstranti iz „Pokreta za Novu Albaniju“ su nosili transparente o „etničkoj Albaniji“, i protestovali protiv akcije „Monstrum“ i hapšenja u Preševskoj dolini na jugu Srbije. Istovremeno predsednik kosovskog parlamenta Jakup Krasnići je zatražio od svih Albanaca na Balkanu da daju zajednički politički odgovor poslednjim hapšenjima Albanaca u Makedoniji i Srbiji. Krasnići je uputio apel susedima da paze šta rade sa Albancima „jer njihova pozicija nije ista kakva je bila minulih vekova“ i istakao da „neki narodi ne mogu da se pomire sa napretkom Albanaca i zato drže region pod tenzijama“.

Pored upadljivog ćutanja država-članica antiterorističke koalicije koje nisu pozdravile uspeh makedonske policije, što samo po sebi otvara mnoga pitanja, razvoj događaja posle akcije „Monstrum“ i protesta kao da dobija drugačiji ton i na domaćem terenu. Iako su u prvi mah opozicione partije iz makedonskog bloka dale svesrdnu podršku policijskoj akciji i istražnim i pravosudnim organima radi što bržeg rasvetljavanja slučaja, najveća opoziciona partija SDSM je potom konstatovala da su MUP i bezbednosne službe podbacili. Kaže se da je „u slučaju petostrukog ubistva očigledno zatajila preventivna uloga bezbednosnih i obaveštajnih službi koje su dozvolile da se na teritoriji glavnog grada desi ovakav grozomoran čin“.

KO JE ZATAJIO: Vlasti su godinama ubeđivale javnost da Makedoniji ne preti realna opasnost od vahabizma i radikalnog islama. Iako se u Makedoniji ne zna ni ko je savetnik predsednika države za nacionalnu bezbednost, iako je čelnik obaveštajne agencije podneo ostavku o kojoj javnost nije čula obrazloženje, iako opozicija često napada ministarku da obavlja paradnu funkciju i da kontrolu nad MUP-om ima čelnik Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne aktivnosti Sašo Mijalkov, inače rođak premijera Gruevskog, sada baš Jankulovska mora da odgovori javnosti – šta je (u)radila UBK na planu sprečavanja nadiranja radikalnog islama u Makedoniju?

Ako su tačne tvrdnje ministarke i ako su valjani dokazi MUP-a, ostaje nejasno zašto dosad niko nije preventivno reagovao, posebno po pitanju stranih uticaja, logistike i eventualnog učešća makedonskih državljana u terorističkim kampovima i na bojištima u Avganistanu? Ako su postojala saznanja o pretnji radikalnih islamista Makedoniji, zašto nije napravljena bolja procena bezbednosnog stanja posle incidenta na karnevalu u Vevčanima kada su vređana verska osećanja muslimana? Posebno kada se zna da se velika afera sa izdavačkom kućom Nun u Skoplju pre nekoliko godina, koja je navodno bila povezana sa Al kaidom i u koju su se navodno slivala ogromna sredstva iz inostranstva, rasprsla kao propagandni balon MUP-a, jer nije bilo krivične odgovornosti ni za koga. Zašto nije odgovoreno apelima, maltene vapajima rukovodstva Islamske verske zajednice (IVZ) u Makedoniji o pretnjama radikalnih islamističkih struktura? Poglavar IVZ-a Sulejman Redžepi je tražio institucionalnu podršku za suzbijanje radikalnih struktura koje su agresivno tražile promene u IVZ-u u pogledu praktikovanja načela tradicionalnog islama u Makedoniji, ali je nikada nije dobio.

Ipak, u konkretnom slučaju, MUP, tužilaštvo pa čak i premijer, čvrsto su ubeđeni u dokaze iz akcije „Monstrum“. Ministarka je izjavila da veštačenjem nije pronađeno oružje kojim je izvršeno ubistvo, ali da ima dovoljno materijalnih dokaza prihvatljivih za tužilaštvo na osnovu kojih može da se podigne optužnica i na osnovu kojih su osumnjičeni optuženi za krivično delo terorizma. I premijer Gruevski je potencirao da će uskoro početi suđenje i da će se obelodaniti dokazi i izjavio: „Ljudi će shvatiti da je reč o ozbiljnim dokazima. Nije reč o etničkom pitanju, jer ubistvo je ubistvo, nezavisno ko ga je izvršio i ne može se opravdati.“

Čini se da su ubice postigle barem deo zamišljenog cilja. Kako piše u „Novoj Makedoniji“, profesor dr Biljana Vankovska, jedna od najpoznatijih makedonskih kolumnistkinja: „…ako negujete stereotipe, netrpeljivost, uopštavanja o kolektivnoj krivici ili kolektivnim žrtvama, ako izostane samokritika, sučeljavanje sa ružnim delom „sebe“, a traga se za „monstrumom“ u drugome, kada je scena postavljena – Armagedon je na samo korak od nas. Zatim obećanje o konačnoj bici između dobrih i zlih. Ovakav ambijent negujemo godinama, nesvesni toga. I kad su oni egzekutori ispalili metke u nevine žrtve, sve je počelo da se odvija po planu – nije čak ni trebalo da se bude prorok. Lančana reakcija se odvija, a ja ne vidim nekoga ko bi mogao da skupi hrabrost da to zaustavi.“

Državu u kojoj su, nažalost, prečesto poslednjih godina „zdrave snage“ pobeđivale zdravi razum, ubistva, protesti, hapšenja i reakcije, gurnule su na korak do atmosfera straha i mržnje, očaja i beznađa. Zato je makedonsko sudstvo pred teškim zadatkom, posebno zbog izraženog nepoverenja i izostanka neophodnih reformi. Pritisci za vreme i posle suđenja teroristima u slučajevima „Sopot“ i „Brodec“, pokazali su da u Makedoniji neretko i pravda zavisi od politike.

A politika, ona visoka, vodi se daleko od Smiljkovskog jezera. Samo nekoliko dana pošto je specijalna savetnica američkog predsednika Elizabet Šervud-Randal, u Centru za strategijske i međunarodne studije u Vašingtonu, izjavila da se „veoma naporno radi u pozadini“ da bi se postiglo rešenje za izlaz iz ćorsokaka u vezi sa sporom oko imena Makedonije, i da je i Barak Obama „lično uključen u razgovore sa ključnim stranama po ovom pitanju, što, nažalost, nije dovelo do prevazilaženja spora pre samita NATO-a u Čikagu“, Ujedinjena makedonska dijaspora (UMD) iz SAD je kao reakciju na proteste protiv hapšenja u Skoplju prošlog petka, apelovala da „administracija predsednika Obame i NATO-a konačno daju Makedoniji članstvo u Alijansi koje je zaradila na bojnom polju u Avganistanu i Iraku“, jer, kako piše UMD, „postoji duboka zabrinutost da islamski teroristi u Makedoniji pokušavaju da je destabilizuju i da izazovu rat.“

Daleko od visoke politike stvari su mnogo prizemnije. „Da uhapse i celo Skoplje, džabe je, za nas nema leka, to nam neće vratiti dete“, rekao je novinarima koji su ga posetili u njegovom domu otac ubijenog Aleksandra Nacevskog.

NA UDARU JAVNOSTI: Ministarka unutrašnjih poslova Makedonije Gordana Jankulovska foto: fonet