Za „Vreme“ iz Soluna
Junski izbori u Grčkoj ipak na kraju nisu ispali apokaliptični, kako su to neki očekivali, niti su doveli do kraja evrozone, kako su se mnogi plašili. Sve je prošlo skoro kao po porudžbini svetskog tržišta, a spektakularni porast partije Siriza (Koalicija radikalne levice), čiji je moto bio „promena Memoranduma i stroge štednje“, ipak nije bio dovoljan da joj obezbedi vlast.
Partija desnog centra Nova demokratija (ND) uspela je zahvaljujući svojoj predizbornoj kampanji, zasnovanoj pre svega na strahu od povratka na drahmu, da mobiliše konzervativne glasače i pobedi obezbedivši prednost od 2,7 glasova u odnosu na Sirizu. Odmah posle objavljivanja rezultata glasanja svi su izgledali veoma zadovoljni: berza je skočila, evro se stabilizovao u odnosu na dolar (makar privremeno), a evropski zajmodavci Grčke, naročito kancelarka Nemačke Angela Merkel, mogli su na miru da otputuju na samit G-20 u Meksiko (vidi tekst na strani 56) gde će centralna tema biti upravo Grčka i kriza u evrozoni. „Memorandumske stranke“ ND i socijaldemokratski PASOK moći će brzo (ponovo) da formiraju vladu koja će, baš kao i prethodna, sarađivati sa Trojkom (EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) na sprovođenju Memoranduma koji zarad finansijske pomoći Grčku obavezuje na strogu štednju, povećanje poreza, smanjivanje plata…
Za oko 700 stranih novinara, fotoreportera i TV ekipa, koji su ovih dana kampovali u Atini, agonija se završila u nedelju oko deset uveče kada je bilo jasno da je pobedila konzervativna Nova demokratija. Prvi put posle Olimpijade 2004. u Atini se skupilo toliko stranih novinara, koji su doputovali da bi bili svedoci velike promene, koja bi započela izbornom pobedom Sirize i istovremeno zadala glavobolju mnogim evropskim prestonicama. Već su bili pripremili svoje analitičke reportaže o životu i političkom usponu tridesetosmogodišnjeg vođe Sirize Aleksisa Ciprasa, koji je na vanrednim parlamentarnim izborima 6. maja, nakon kojih nije mogla da se obrazuje vlada, osvojio svetske medije.
NIŠTA OD VELIKE PROMENE: Do „velike promene“ konačno ipak nije došlo, pa tako Siriza neće sejati „strah i trepet“ po svetskim tržištima i Evropi, čega su se mnogi pribojavali. Uz rekordnu apstinenciju 17. juna je na izbore izašlo oko 6.215.000 grčkih građana: konzervativni ND je osvojio 29,6 odsto, Siriza 26,9 odsto, socijalistički PASOK 12,3 odsto, Nezavisni Grci 7,5, neonacistička Zlatna zora 6,9 odsto, Demokratska levica 6,3 i Komunistička partija Grčke (KKE) 4,5 odsto. Po izbornom zakonu iz 2009, pobednička partija dobija bonus od 50 poslaničkih mandata.
S obzirom na nove odnose snaga, takozvani „memorandumski blok“ koji čine pre svega ND i PASOK (dve partije koje se poslednjih 38 godina smenjuju na vlasti, a sada iz nužde sarađuju kako bi ostale na vlasti) nakon ponovljenih vanrednih izbora ima parlamentarnu većinu i može da formiraju vladu na principima poštovanja Memoranduma i nastavka mera stroge štednje.
Međutim, bez obzira na brojeve i postotke stranaka, samo jedan pažljiviji pogled na rezultate grčkih izbora pokazuje da se Grčka nalazi još daleko od izlaska iz krize. Zapravo je grčko društvo duboko podeljeno: mlađi od 55 godina kao i produktivni i aktivni članovi društva u velikim gradovima većinski su glasali za Sirizu i protiv Memoranduma, dok su stariji od 55 godina i većina seoskog stanovništva glasali za konzervativni ND. Ako toj slici dodamo i svakodnevno nasilje koje izaziva neonacistička partija Zlatna zora, postaje očita dubina krize društva koje bi moglo da eksplodira.
Nova vlada će očigledno biti sastavljena od ND-a i PASOK-a (129+33 = 162 mandata) uz aktivno učešće ili podršku Demokratske levice (17 mandata). Treba reći da je ND sebi obezbedio primat zahvaljujući stalnim ucenama i medijskim zaplašivanjem grčkog naroda, te su mnogi glasači na kraju poslušali savet nemačkog časopisa Financial Times na čijoj je naslovnoj strani pre neki dan pisalo na grčkom „Oduprite se demagogu“ (misleći naravno na Aleksisa Ciprasa), te su mnogi Grci na kraju, iako nesigurno i bez oduševljenja, glasali za ND.
GROBAR DESNOG CENTRA: A ND opet, iako je poboljšao rezultat za 10,8 odsto u odnosu na majske izbore, pobedio je sa najgorim izbornim rezultatom od svog osnivanja 1974. godine. Tako da ambiciozni oportunistički vođa stranke Antonis Samaras (61), koji želi da postane novi premijer Grčke, ne može baš da se pohvali da je uzdigao svoju stranku. Naprotiv, mnogi iz njegovog političkog okruženja tvrde da joj je srozao imidž, a njega zovu „grobarom desnog centra“. U svojoj izjavi koju je dao na pobedničkoj proslavi, Samaras se pobrinuo da ubedi kreditore i Trojku kako će „ispoštovati potpis države“, pošto je Grčka zemlja koja ima „doslednost, kontinuitet i dostojanstvo“, a pritom nije ni rečju pomenuo eventualne ponovne pregovore izmenama Memoranduma.
Novi premijer zemlje, bez obzira na svoje tridesetpetogodišnje političko iskustvo, ne predstavlja nikakvu garanciju za obnovu i reformu grčke države. Studirao je ekonomiju u Americi, gde je jedno vreme bio kolega i cimer bivšeg socijalističkog premijera Jorgosa Papandreua, a 1977. sa samo 26 godina na listi ND-a postao najmlađi poslanik u istoriji grčkog parlamenta. Antonis Samaras je predstavnik više konzervativne nego liberalne politike. Svojevremeno je zastupao i krajnje ekstremne pozicije, naročito po pitanju spora sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom oko njenog imena, ali i po pitanju problema imigranata u Grčkoj i oko drugih opštih pitanja vezanih za bezbednost zemlje, koja se tradicionalno nalaze na dnevnom redu desnice. Izabran je za predsednika ND-a u novembru 2009, a u maju 2010, kada je izglasan prvi Memorandum, nije nipošto hteo da ga podrži, što je rezultiralo time da ga nemački mediji predstavljaju kao „nepopravljivog konzervativca“.
Međutim, njegov stav se promenio prošlog novembra kad je popustio pod pretnjom bankrota, te podržao novi kreditni ugovor u vrednosti od 130 milijardi evra. Samaras je mnogo toga obećavao svojim glasačima, ali svi se slažu da će se kao šef buduće vlade na kraju zadovoljiti i sa malim stvarima. Pritom je primoran da formira vladu u koaliciji sa PASOK-om, čiji je predsednik Evangelos Venizelos spremno izjavio da „neće ostaviti zemlju obezglavljenu“. Međutim, PASOK je „veliki bolesnik“ grčke političke scene, koji će se uskoro suočiti sa „egzistencijalnim problemima“ pošto mu se jedan veliki deo tradicionalnih glasača odlio u pravcu levice. Njegov problem nisu samo katastrofalni izborni rezultati, već i ozbiljna kriza identiteta, s kojom se suočava. Jer, iako je socijalistička partija, PASOK se obavezao da sprovodi Memorandum Trojke, dakle tvrdu neoliberalnu politiku.
BUDUĆNOST PRIPADA SIRIZI: Još pre nego što su se otvorila biračka mesta, Siriza se našla u situaciji win–win, što znači da je ostala na političkoj sceni učetvorostručujući svoje izborne postotke za samo nekoliko nedelja (od 4,6 odsto na 16,8 odsto u maju i sad 26,9 odsto), te je bila siguran suštinski i moralni pobednik, bez obzira da li će osvojiti prvo ili drugo mesto. Bez obzira na greške koje je činila u predizbornoj kampanji a koje se pripisuju nedovoljnom iskustvu, ipak je uspela da proširi „pobednički talas“.
„Stigli smo na izvor, ali vode nismo pili“, rekao je Cipras čim su objavljeni konačni rezultati izbora. Te noći 17. juna posle izbora, pred mnoštvom svojih oduševljenih birača i obožavalaca, određujući nove ciljeve, između ostalog je rekao: „Iako nije uspela da zauzme prvo mesto, Siriza odsad pa nadalje predstavlja glavni oslonac narodne, napredne, antimemorandumske većine naših građana. Od ponedeljka nastavljamo borbu, sada potpuno sigurni da budućnost ne pripada onima koji žive u strahu od nje, nego onima koji ne gube nadu. Novi dan za Grčku je već osvanuo. Idemo dalje.“
Aleksis Cipras je od početka odbijao svaku ponudu da učestvuje u nekoj „memorandumskoj vladi“ pod vođstvom konzervativne Nove demokratije i obećao je narodu odgovornu i borbenu opoziciju. Obraćajući se Antonisu Samarasu rekao je: „Bićemo protivnici, ali ni u kom slučaju vam nećemo postavljati prepreke, ako želite ponovo da pregovarate o Memorandumu.“
Međutim, činjenica je da čak i da je Siriza pobedila na izborima, zapravo ne bi imala dovoljno mandata da formira vladu sa Demokratskom levicom (Dimar), a Komunistička partija Grčke, koja se zalaže za izlazak Grčke iz EU, tvrdoglavo odbija da sarađuje. Trebalo bi dakle da uđe u koaliciju sa memorandumskim PASOK-om, a to bi značilo da bi morala da „sipa mnogo vode u svoje vino“. Ali, čak i da se formirala jedna takva vlada, to bi bio početak neobjavljenog rata u unutrašnjosti zemlje i sa inostranstvom, počevši od ucena pa do veštački proizvedenih ekonomskih kriza od strane banaka. Siriza nije bila pripremljena na tako nešto i za nekoliko meseci bi podlegla pod teretom pritisaka. Naprotiv, položaj opozicije joj obezbeđuje potrebno vreme da napravi ozbiljniji ekonomski program kao i nacrt programa vlade koji će odgovoriti na zahteve ovih toliko teških vremena, pa će tako kao već „zrela voćka“ moći da osvoji vlast na sledećim izborima. „Vlada pripada Novoj demokratiji, ali Grčka pripada Sirizi“, bio je glavni moto koji se po završetku izbora mogao čuti iz usta Grka.
KAKO DA UZMEŠ OD ONOG KO NEMA: Vlada će ovih dana biti formirana na inicijativu Samarasa i Nove demokratije i biće to „Vlada nacionalnog spasa“ koja će kritična ministarstva dodeliti poslanicima ND-a i PASOK-a, a u kojoj će učestvovati i tehnokrate. Ključ ove vlade i njenog opstanka su ponovni pregovori o uslovima Memoranduma. Cilj nove koalicione vlade sigurno nije nimalo lak. Pozvana je da izbegne svako dvoumljenje oko učešća Grčke u evrozoni, da okonča petogodišnju recesiju i da se okrene u razvoju, a istovremeno da preuredi društvo koje se trenutno nalazi na „odeljenju za intenzivnu negu“, da se suoči sa njegovim hroničnim patološkim bolestima, čiji su uzroci pre svega partiokratija (vladavina stranaka) i loše upravljanje državom, a pritom se suočava sa fenomenima kao što su izbegavanje plaćanja poreza, birokratija i korupcija. Takođe je nužno da se obezbedi mir, ali i spoljna bezbednost zemlje u geopolitički nesigurnom okruženju istočnog Sredozemlja (Sirija) i Srednjeg istoka.
A novoj vladi, takoreći čim bude formirana, ponestaće vremena za bilo šta. Sledeće nedelje Grčkoj ponovo u goste dolaze „tri anđela tame“, predstavnici Trojke koji će proceniti ekonomsku situaciju u zemlji, tražiti ubrzanje reformi i otpuštanje dodatnih 150.000 državnih službenika, hitnu privatizaciju državnih dobara i nove poreske mere u visini od najmanje 11 milijardi evra do 2015. Pitanje je kako će sve te nove tvrde mere proći kod naroda koji je došao do same granice izdržljivosti? A zbog preduge predizborne kampanje ove godine su zakasnile i poreske prijave i poreske službe sa obradom podataka.
Već sledeće nedelje će u svaki grčki dom stići koverat sa iznosima koje treba platiti, uključujući stare i nove poreze. Stotine hiljada Grka neće moći da plate te poreze, jer su u međuvremenu izgubili posao ili su se njihovi prihodi dramatično srozali. „Ne možeš uzeti od onoga koji nema!“, kaže poznata starogrčka izreka koju sve više Grka svakodnevno ponavlja. Nezaposlenost je dostigla 22,7 odsto (nezvanično i 30 odsto), a otprilike milion zaposlenih u privatnom sektoru nisu primili platu više od pet meseci. Razbojništvo je svakodnevno, stopa kriminala raste, a samoubistva su toliko česta i svakodnevna da se mediji njima više ni ne bave. Sindikati su na rubu eksplozije i sad se okreću u orbiti Sirize, a ne više tradicionalno oko socijalističkog PASOK-a. Socijalni mir u Grčkoj je posve neizvestan, bes i očaj naroda još uvek nije izbio, ali ako na kraju dođe do dileme Memorandum ili Preživljavanje, sigurno je da će većina izabrati ovo drugo. Haos preti sa svih strana, mada će leto i sunce, more i masovni dolazak turista možda bar zakratko uneti boju u sivu stvarnost.
Da li će Grčka, makar ćopajući, nastaviti da korača u zoni evra? Kako će nastaviti u okruženju dugogodišnje recesije sa razočaranim građanima iscrpljenim štednjom i neimaštinom i novim poreskim nametima? Teško. Moći će jedino ako dođe do neke promene u evropskoj politici u odnosu na suočavanje sa krizom, sa novom politikom kojoj će na prvom mestu biti razvoj. Ne postoji drugi izlaz, jer je levica spremna da ponovo maršira čim joj se za to ukaže prilika. Kao što je uostalom izjavio i grčki kompozitor i pesnik Nikos Zudiaris: „Ljudi koji su glasali za Novu demokratiju svesno, naivno ili reaktivno, ovih dana će primiti paket novih poreskih mera od svojih poreskih službi. Neka nam onda oni kažu šta ćemo dalje da radimo, jer mi, pripadnici levice, uradili smo šta smo mogli. Uzeli smo oružje u ruke i izašli na front da se suprotstavimo neprijatelju. Rekli smo mu da smo tu, da postojimo i da neće moći da nam radi sve što hoće!“
Autori su osnivači i urednici grčkog časopisa „Zenit“
Grčki izborni zakon predviđa da najjača partija dobije bonus od 50 poslaničkih mandata. Samo zahvaljujući tome konzervativna Nova demokratija i socijalistički PASOK imaju potrebnu parlamentarnu većinu da formiraju vladu. Ove partije se zalažu za nastavak saradnje Grčke na sprovođenju Memoranduma, koji predviđa stroge mere štednje zarad finansijske pomoći Grčkoj, čiji javni dug i nakon otpisa dela dugova iznosi 367 milijardi evra, što je 161 odsto BDP-a, a čija je privreda u dubokoj recesiji. Finansijska pomoć koja se stavlja na raspolaganje Grčkoj zapravo služi za servisiranje kredita stranih poverilaca i ne može da pokrene privredu.
Većina Grka zapravo je protiv Memoranduma. Ukoliko Evropska unija ne napravi neke ustupke novoj vladi, ukoliko se ne olabavi pritisak koji građani Grčke smatraju nepodnošljivim, ako se neke „disciplinske“ mere ne odlože na duži vremenski period i ne donesu mere za podsticanje privrede, u Grčkoj će ponovo doći do štrajkova i revolta na ulicama i teško je zamisliti da bi nova vlada mogla dugo da se održi. Pogotovo što je socijalistički PASOK nakon istorijskog izbornog neuspeha podeljen unutrašnjim sukobima. Zato se i traži treći koalicioni partner, ukoliko bi neki poslanici PASOK-a rešili da ne učestvuju u „neprirodnoj koaliciji“ koja „narodu nameće dažbine koje ga ubijaju“. Pride, EU nije jedinstvena, za donošenje bilo kakvih odluka u Briselu uvek je potrebo mnogo vremena, i čak i da ima dobre volje, građani Grčke neko poboljšanje eventualno bi mogli da osete tek za nekoliko godina.
Vreme Sirize svakako tek dolazi. Ova radikalna levica nije za Evropsku uniju pravi bauk samo zato što hoće da poništi Memorandum, što bi rezultiralo raspadom evrozone, već i zato što je za mnoge neprihvatljivo da vladu jedne države članice EU vodi partija koja u svom programu ima zacrtano ni manje ni više nego ukidanje kapitalizma. U vremenima krize, kada društvo razočarano i zasićeno tradicionalnim partijama sve više klizi ka radikalnoj levici i desnici, to se smatra opasnim.
A. I.
