Miroslav Čučković,
predsednik opštine Obrenovac iz URS-a, posle teksta u kome je objavljeno da će kao svog pomoćnika da angažuje rođenog brata Nebojšu, javio se redakciji pismom u kome se zahvaljuje što su mu ukazali na grešku:
„Želim da istaknem da je nakon jučerašnjeg razgovora i nakon današnjeg teksta potpuno jasno da je jedna takva odluka čist nepotizam i moja velika greška i zaista hvala na upozorenju. Samim tim, neće biti sprovedena. Želim da znate da je i on lično (brat Nebojša, prim. ur.) odbio takvu mogućnost, o čemu me je obavestio.“
Odakle mu ideja da zaposli brata:
„Između ostalog, bio je i šef mog izbornog štaba. Imenovanje pomoćnika predsednika gradske opštine je u nadležnosti samog predsednika to jest u ovom slučaju mene, što znači da ne mora da prolazi opštinsko veće i ne mora da bude izglasan na skupštini gradske opštine. Imao sam plan da on obavlja tu dužnost u mom kabinetu od 1. septembra, to je istina koju ne poričem!“
(„Alo“)
Marko Šutija,
veb-dizajner sajta Demokratske stranke i jedan od saigrača u basketu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ima samo reči hvale za šefa stranke:
„On je košarkaš i sportista za svaku pohvalu! Igrali smo basket u subotu na Adi. Neke partije je izgubio, neke dobio, ali je uvek sportski prihvatio poraz i čestitao protivnicima. Nismo se politike dotakli, bilo je priče samo o sportu i sigurno ćemo u skorije vreme zakazati novi ‘obračun’, čim se uskladimo s obavezama.“
N.N.
ljubitelj basketa iz DS-a, još jedan od saigrača sa Ade, otkrio je ko stoji iza dobre forme predsednika stranke:
„S nama je bio doktor Filgud, dr Saša Plećević, pa su on i Tadić menjali neke interne fore u stilu: ‘Jesi li video kako sam ubacio, ajde ti to ako možeš’, i slično. Iskreno, s obzirom na njegove godine i povrede koje je imao, igra odlično. Nije se mnogo kretao, ali je zato ubacivao trojke bez premca!“
(„Alo“)
Ivana Slavković,
umetničko Čeri Kis, najpoznatija porno-glumica u Srbiji, dala je veoma zapažen intervju, koji prenose i tabloidi i porodični magazini, jer „opušteno i bez malograđanskih predrasuda priča o životu u Nišu, Beogradu, profesiji, o tome gde je porno-industrija kod nas“:
„Situacija u Srbiji je mnogo bolja što se porno-industrije tiče nego ranijih godina. Otvorila sam sa prijateljem agenciju u Beogradu i mogu reći da se dosta devojaka prijavljuje, sa svih strana Srbije, direktno ih spajamo sa najvećim produkcijama, tako da radimo skroz profesionalno i svi su zadovoljni. Pomerene su neke granice, konačno, i bez lažne skromnosti – zahvaljujući meni. U početku smo se malo pribojavali kako ćemo da tražimo osobe koje bismo preporučivali produkcijama, a onda su devojke počele same da se javljaju i to tako ide do danas.“
U Srbiji ipak ima problema:
„U našoj sredini ljudi su još zatvoreni u sebe i zbog svih finansijskih problema ne razmišljaju o seksu. To je potreba svih, ali baš zbog te zatvorenosti i ne razgovaraju međusobno o tome – šta koga pali ili šta ko više voli, mislim da bi se time mnogi brakovi osvežili i mnoge veze bile duže.“
Šta ne razume:
„Mogu da kažem samo jedno veliko ‘stop licemerju’. Meni su okrenuli leđa samo oni koji su bili licemerni, tačnije bivše drugarice koje su se je*ale s kriminalcima samo zato što su oni kao neke face. A, pazi sada i to, zašto ljudi uopšte poštuju kriminalce za koje se zna kako su stigli do para, a osuđuju prostituciju? To je ono što mene izluđuje kod naših ljudi.“
Šta kažu mama i tata:
„Moja porodica živi u konzervativnoj sredini (Niš, prim. ur.), tako da nisu mogli da prihvate da se njihovo dete bavi ovim poslom, jer, naravno, oni na to gledaju drugačije. Svi gledaju porniće i uvek je ta glumica nečija sestra ili ćerka. Roditelji to teško prihvataju za svoje dete, moji još to ne razumeju, ali dolazi pornografija i kod nas, tako da sam sigurna da će ubrzo sve biti drugačije.“
Šta može da obeća:
„Ja sam tek počela da gradim svoj uspeh i karijeru, biću veliko ime i veliki čovek. Idem dobro i jasnim koracima ka tome. Zahvalna sam pornografiji što mi je sa 18 godina pokazala kakvi su ljudi, da svet nije šaren, šta je bitno u životu, ko su mi pravi prijatelji… To, inače, gomila mojih vršnjaka još ne zna.“
(„Blic Puls“)
Jelena Karleuša,
pevačica, održala je prvi koncert u Gračanici, spavala u Prištini i posle svega rekla:
„Koncert je bio fenomenalan. Zahvaljujem publici i organizatorima! Muzika ujedinjuje, muzika miri! Ovaj koncert je pokazao da je svim ljudima na Kosovu dosta zle krvi, dosta političke propagande! Doživela sam da me stariji Albanci pozdravljaju na čistom srpskom jeziku i čvrsto mi stežu ruku u znak dobrodošlice, tako da sve što sam dosad mislila da znam o situaciji na Kosovu, u stvari ne znam. Srpski narod tamo je divan, hrabar i poseban.“
(„Kurir“)
Borislav Pelević,
političar, sada član Predsedništva SNS-a, nekadašnji lider Stranke srpskog jedinstva, napušta SNS jer ne može da ostane u stranci čiji je član Aleksandar Martinović, doskorašnji radikal. Razlog sukoba je što je Martinović optužio Pelevića za „ubijanje 500 civila u Zvorniku 9. aprila 1992. godine“, što je njegovoj porodici kako kaže „nanelo velike patnje“.
„Takve gnusne, podle i pokvarene napade ne mogu niti ću ikada oprostiti! Moja deca zbog njegovih laži, koje su odbacili i Haški tribunal i Tužilaštvo za ratne zločine, mesec dana nisu imala mira. Njihove suze mu nikada neću oprostiti. Nikada! Ko ga je primio u stranku, nek mu je srećno.“
Čime se Pelević trenutno bavi:
„Trenutno završavam crkvu na Tari i to me ispunjava.“
Bilo bi hrišćanski da mu ipak oprosti:
„Nisam toliki hrišćanin da mu uvrede i dečje suze oprostim. Ništa mu neću uraditi, ali neću da ga vidim u životu. Nas dvojica ne možemo biti u istoj stranci i ne može me niko odgovoriti. Ne vrh stranke, nego vrh sveta je nemoćan. Moj obraz i moja čast su u pitanju, suze moje dece su mi iznad vlasti i politike!“
(„Alo“)
Srđan Dragojević,
reditelj i scenarista, opisao je kako se osećao kada je saznao da je film Gorana Paskaljevića Kad svane dan srpski predstavnik za „Oskara“, a izabrali su ga članovi stručnog odbora Akademije filmske umetnosti i nauke čiji je Paskaljević predsednik:
„Zamislite da ste vi vlasnik kompanije koja konkuriše na opštinskom tenderu za javne nabavke. Pri tome, znate da je predsednik opštine takođe odlučio da sa svojom firmom konkuriše na istom tom tenderu i da je pri tome u mogućnosti da sam sastavi komisiju koja o tenderu odlučuje. Doduše, on je ponudio ostavku na svoju funkciju, ali vi čitate novine i znate da je to česta praksa kod korumpiranih i licemernih političara i na pamet vam pada bar dvadesetak sličnih ‘velikodušnih’ i ‘moralnih’ ponuda iz srpske političke prakse.“
Tvrdi da o kandidaturi filmova odlučuju ljudi koje je postavio Paskaljević:
„Ako predsednik opštine i podnese ostavku, komisija koju je pre toga izabrao ostaje i odlučuje o tenderu. Uostalom, ti članovi komisije su i članovi opštinskog veća koji su izabrali našeg ‘dobrog i prepoštenog’ predsednika opštine. Kuriozitet ovog tendera je to što su dva preostala učesnika pokazala svoj proizvod, dok je predsednik opštine samo dao ‘časnu reč’ da je proizvod njegove firme – izvrstan. I, sada ste u dilemi: Vi znate da imate kvalitetan proizvod i najbolju cenu, ali shvatate da su vam šanse minimalne. Hoćete li se sa tendera povući i dozvoliti, bez borbe, da predsednik opštine na tenderu pobedi ili ćete, ipak, učestvovati i dati legitimitet pokvarenosti, mešetarstvu, korupciji i očiglednom sukobu interesa? Nezgodna dilema pred koju ste stavljeni vi i vaša mala kompanija, zar ne?“
(„Blic“)
