Ogroman potencijal bilateralne privredne saradnje

Helensko udruženje privrednika u Srbiji osnovano je u decembru 2003, sa ciljem da se podstiču investicione inicijative njegovih članova i drugih grčkih investitora, uspostavljaju kontakti i učestvuje u različitim međunarodnim organizacijama radi podsticanja evropskog potencijala Srbije, kao i da se promovišu interesi grčke poslovne zajednice u Srbiji.

U razgovoru za „Vreme“ Filipos Karamanolis, predsednik ove nevladine i neprofitne organizacije, govori o iskustvima članova Helenskog privrednog udruženja u Srbiji, ali i o budućnosti dalje privredne saradnje između Grčke i Srbije.

„VREME„: Iako Grčka nije među deset najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, ipak je drugi po veličini investitor u Srbiji (posle Austrije) – prema podacima Helenskog privrednog udruženja, reč je o investicijama od 2,5 milijardi evra. Kako objašnjavate ovako velike grčke investicije u Srbiji?

FILIPOS KARAMANOLIS: Kroz istoriju, Srbija i Grčka imaju dobre diplomatske i ekonomske odnose, a postoje i bliske veze zbog sličnosti između dveju kultura i mentaliteta. Ako tome dodamo geografsku blizinu dve zemlje, lako je razumeti zašto je Srbija bila jedna od najčešćih destinacija za grčke kompanije tokom njihovog širenja u inostranstvu.

Grčke kompanije su počele da šire svoju delatnost na region jugoistočne Evrope od ranih devedesetih godina prošlog veka, jer su bile među prvima koje su prepoznale mogućnosti za razvoj regiona, a pritom su se u ovim zemljama osećale „kao kod kuće“ – mnogo više od investitora iz zapadne Evrope. Najveći deo grčkih investicija došao je u periodu od 2001. do 2008. godine, kada su napravljene brojne značajne investicije – najviše akvizicijom – u različitim segmentima tržišta, uključujući finansijske usluge (dolaskom Eurobank EFG, Nacionalne banke Grčke, Alpha banke i Pireaus banke), ugostiteljstvo (Hyatt, Metropol Palace, In Hotel, Grand Casino), energetiku (EKO – Hellenic Petroleum), građevinski materijal (Titan Cement, Isomat, Alumil), maloprodaju i proizvodnju (Coca Cola Hellenic Bottling Company, Veropoulos) i mnoge druge.

Sa druge strane, bilateralna trgovina sasvim sigurno još nije dostigla puni potencijal. U svakom slučaju, uzimajući u obzir da su oba tržišta relativno mala, normalno je očekivati da najveći trgovinski partneri Srbije budu bivše jugoslovenske republike i evropske zemlje sa mnogo snažnijom ekonomijom, poput Nemačke i Italije.

U prvih šest meseci 2012, obim trgovine između Grčke i Srbije je znatno niži nego u istom periodu 2011. Grčka se nalazi u jednoj od najgorih svetskih recesija, a i Srbija je zvanično ušla u recesiju. Kako vidite dalji razvoj ekonomskih odnosa između dve zemlje?

Svakako da je grčka ekonomska situacija veoma izazovna, ali je važno napomenuti da je Grčka zabeležila napredak i pravi velike strukturne promene koje nisu bile sprovođene decenijama. Ovaj bolni proces počeo je da daje plodove, pošto je ekonomija povratila znatan deo svoje konkurentnosti, a primarni budžetski deficit nastavlja da se smanjuje. Mnogi naši evropski partneri počinju da prepoznaju ove napore.

Srpska privreda je takođe imala veoma tešku godinu, jer su efekte globalne ekonomske krize dodatno pogoršali ekstremni vremenski uslovi (ledena zima, suša tokom leta) i predugačak predizborni i postizborni period, sve dok nije formirana nova vlada.

Stoga, s obzirom da su obe privrede u recesiji, ne iznenađuje privremeni pad u bilateralnoj trgovini. Ipak, duboko sam ubeđen da postoji ogroman potencijal za uvećanje ove trgovine, u oba smera. Navešću dva jednostavna primera. Svake godine nekoliko stotina hiljada građana Srbije poseti Grčku tokom leta. Tamo im se svide različiti grčki proizvodi i bili bi veoma srećni da ih potom nađu i u Srbiji. Sa druge strane, u Srbiji postoje dva velika lanca supermarketa sa grčkim vlasništvom ili povezanošću („Veropoulos“, „Delhaize / AB Vassilopoulos“), koji pružaju odličnu priliku srpskim proizvođačima da uđu na grčko tržište.

Jedan od ciljeva Udruženja je da održava stalan dijalog sa srpskim vlastima. Da li ste razgovarali sa novom srpskom Vladom? Po vašem mišljenju, šta treba vlada da uradi da bi poboljšala poslovno okruženje?

Kao i sva poslovna udruženja, i mi se trudimo da održavamo stalne kontakte sa zvaničnicima srpske vlade. Zadovoljstvo mi je da pomenem da je naš Bord direktora nedavno imao priliku da se, na poziv grčkog ambasadora, susretne sa dva ekonomska savetnika predsednika Nikolića i razgovara o pitanjima od zajedničkog interesa.

Kada je reč o problemima sa kojima se kompanije susreću, ja sam već pet godina u Srbiji i verujem da sada imamo mnogo manje specifičnih problema povezanih sa konkretnim članovima nego što smo ih imali u prošlosti. Naši članovi se, manje-više, suočavaju sa istim problemima kao i sve ostale kompanije koje posluju u Srbiji.

Većina poslovnih udruženja u Srbiji i druge međunarodne organizacije (poput Svetske banke) mnogo puta do sada su pominjale inicijative koje moraju biti preduzete da bi se poboljšalo poslovno okruženje. Reč je o potrebi da se osiguraju predvidivost i stabilnost poslovnog okruženja, reforma pravosudnog sistema, borba protiv korupcije, brzina izdavanja različitih licenci i dozvola i opšte smanjenje birokratije. Sve to je veoma dobro poznato sadašnjoj vladi, i očekujemo da vidimo neke odlučne akcije koje će se pozabaviti tim problemima.

Helensko privredno udruženje Srbije ima 60 članova sa više od 20 hiljada zaposlenih. Kako ocenjujete njihov rad?

Kao što smo pomenuli, Grčka je drugi najveći investitor u Srbiji, sa investicijama koje prelaze dve i po milijarde evra. Helensko privredno udruženje ima oko 60 članova, od kojih mnogi igraju veoma važnu ulogu u razvoju srpske privrede – na primer, pet banaka čine oko 16 odsto bankarskog sektora i zapošljavaju više od 5000 ljudi.

Takođe, veoma smo ponosni što imamo mnogo tržišnih lidera među našim članovima. Mi se u Srbiji u svim sektorima takmičimo sa nekim od najboljih srpskih i stranih kompanija i ovaj uspeh je stalni podsetnik o energičnosti i profesionalizmu grčkog privatnog sektora. Osim velikih kompanija, imamo i dobar broj dinamičnih članova iz kategorije malih i srednjih preduzeća, a u poslednjim godinama veoma smo zadovoljni što imamo i neke srpske kompanije u svom članstvu.

Takođe je važno napomenuti da su mnogi naši članovi – osim što su veliki poslodavci i doprinose razvoju ekonomije – veoma aktivni i sprovode uspešne programe društveno odgovornog poslovanja.

Kada je reč o njihovim poslovnim rezultatima, mogu da kažem da, naravno, većina naših članova trenutno oseća posledice recesije u Srbiji. Ipak, velika većina je, sve uzev u obzir, zadovoljna svojim iskustvom i poslovnim uspehom u Srbiji do sada – oni služe kao najbolji ambasadori za privlačenje novih investicija iz Grčke.

Kako kriza Evrozone i, posebno, grčka finansijska kriza utiču na poslovanje članica Udruženja?

Najvažniji efekat grčke finansijske krize na naše članove jeste da su oni povećali svoj značaj u okviru sopstvenih organizacija i učinili svoje aktivnosti važnijim za matične kompanije! Kako se recesija nastavlja u Grčkoj, kompanije očekuju od svojih inostranih ćerki-firmi alternativne izvore rasta i profita. To je razlog što ne vidimo znatnije povlačenje grčkih firmi sa srpskog tržišta, i ne očekujemo da se to promeni.

Da li ste zadovoljni saradnjom i odnosom Helenskog privrednog udruženja sa Privrednom komorom Srbije?

Veoma dobro sarađujemo sa PKS-om. Održavamo stalan kontakt i organizujemo poslovne sastanke i druge događaje sa ciljem daljeg razvoja ekonomske saradnje između naših zemalja. Prošle godine PKS je obezbedio veoma značajnu podršku u organizaciji „Go International“ foruma u Beogradu, kada je više od sto kompanija iz Grčke (najveća trgovinska delegacija u poseti Srbiji) imalo više od hiljadu poslovnih sastanaka sa srpskim kompanijama. Takođe, PKS je poduzeo veoma važnu inicijativu povezivanja svih privrednih udruženja u Srbiji, uključujući i naše, potpisivanjem protokola o saradnji u brojnim oblastima.

Podlistak u PDF-u

Filipos Karamanolis, predsednik Helenskog privrednog udruženja Srbije