Tomislav Nikolić,
šef srpske države, „u okviru državnog programa obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta, u prisustvu brojnih zvanica, predstavnika diplomatskog kora i posetilaca, 18. maja je u rimskoj vili Arheološkog parka Viminacijum svečano otvorio izložbu „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313.“ i rekao:
„Za svaku odluku u životu imamo uzor u nečemu što je neko pametniji od nas napisao a nama ostalo samo da naučimo da čitamo. Za ovo vreme, kada se borimo za opstanak svog naroda na Kosovu i Metohiji, kada nam se čini da je možda teže nego ikada, Konfučije je zapisao: Naša najveća slava nije što nikada nismo pali, već što smo ustali svaki put kada padnemo!“
(„Večernje novosti“)
Sanja Kerkez,
„jedan od naših najcenjenijih i najpoznatijih soprana“, članica vladajućeg SNS-a, na pitanje šta je erotika kaže:
„Stanje duha, dar. I to se ne uči – ili imaš ‘povišenu temperaturu’, ili je nemaš.“
Šta je Sanjin erotski fetiš:
„Cipele, svileni veš, spavaćice.“
Šta ju je opredelilo da se učlani u partiju i angažuje u politici:
„Postala sam član SNS-a nekoliko meseci od njenog osnivanja, a ne kada je dobila izbore. Smatrala sam da imam izgrađenu karijeru i dovoljno iskustva da nešto uradim za status svoje profesije. Dojadile su mi tužne priče, jer je kod nas suštinski problem sama društvena pozicija čitave kulture. A kad nešto treba da se uradi, umetnici nisu u stanju da se organizuju. A danas, u Srbiji, ništa ne možemo da menjamo ako nismo članovi neke partije.“
Na kojoj je funkciji u svojoj stranci:
„Nisam tražila nikakvu funkciju, smatrala sam da me moja profesionalna biografija sama po sebi preporučuje za rad u odboru za kulturu. Ali niko me tu nije pozvao. Ponekad mi se čak čini kao da nisam ni dobrodošla u stranku i još nemam šansu da nešto pokušam da uradim od onoga što sam želela.“
Ko je muževniji, predsednik Tomislav Nikolić ili nekadašnji predsednik Boris Tadić:
„Svako od njih ima svoje adute – Nikolić je čovek iz naroda, i verovatno ume da se uklopi u čitav taj naš narodni milje, što mu donosi popularnost. Tadić je elegantni intelektualac građanskog vaspitanja, i privlačan je.“
Kada bi davala oglas u potrazi za partnerom, šta bi napisala:
„Rado bih upoznala crnog, visokog muškarca, širokih ramena i vatrenih očiju, sklonog smehu i strasti. Šifra bi bila ‘Lolita’!“
(„Večernje novosti“)
Maja Nikolić,
pevačica, sklona životu u rijaliti programima, govori o svom mlađem sinu:
„Lazar me je svaki dan gledao dok je trajao ‘Veliki brat’. Naš susret bio je dirljiv, grlili smo se duže od pola sata. Plakala sam od sreće. Osam dana se nismo razdvajali, toliko je bio kod mene. Pošto Lazar u septembru polazi u školu, dogovorila sam se sa njegovim ocem da više ne spava u mom krevetu, pa je bio razočaran što spavamo u odvojenim krevetima.“
O svojoj borbi za starateljstvo:
„Više od deset hiljada evra sam dala za advokate i sudske troškove i promenila sam pet advokata i još se sudim sa bivšim suprugom. Ne znam koji to sud može da oduzme dete vrednoj, samohranoj majci. Imam superveštačenje iz suda u kome piše da sam apsolutno podobna da budem sa detetom i da mališan u tom uzrastu mora da bude sa majkom…“
(„Hallo“)
Da li bi volela da joj, jednog dana, podignu spomenik u rodnom gradu Nišu:
„Ne, ne bih volela da imam spomenik, ni ulicu, ni park. Želim samo da u večni život odem iskrena, pokajana, otvorenog srca. Želela bih da se zaboravi kako je postojala neka Maja Nikolić, a da vaskrsnem kao Marija.“
(„Story“)
Kako kupiti nekretninu
„U avanu dobro istucati po dve kašičice sušenog bosiljka i iglica bora da se dobije fini prah. Isecite iz novina sliku neke vikendice kakvu biste želeli da imate i stavite je na sto, a preko nje papirnu novčanicu, pa ih pospite sa malo praha. Zatim ih presavijte i uvežite zelenim koncem, pa stavite u novčanik. Svakog ponedeljka sipajte malo praha u cipele i džepove pantalona. Ako vam za oko zapadne neka konkretna vikendica, krišom, da vas niko ne vidi ispred njene kapije pospite malo magičnog praha. Ritual treba izvoditi najmanje mesec dana, a za to vreme nijednog trenutka ne treba posumnjati u njegovu delotvornost.“
(„Magična zona“)
A. H.,
„jedini striper u Sarajevu, student (22), odabrao je zabavljanje dama kao alternativni posao i, kako kaže, nije ni slutio da će se ikada ovim baviti“. Novac zarađuje odlazeći na devojačke večeri, privatne žurke i rođendane, a veče se završi:
„Kako kad i u zavisnosti od raspoloženja.“
Šta žene vole:
„Za noć zaradim između 150 i 200 maraka. Imam nekoliko koreografija koje izvodim kada me pozovu. Primetio sam da dame najviše vole uniformisane muškarce.“
Profesija striper u BiH je u najmanju ruku neobična, a predrasude i etiketiranje su neizostavan deo. Zbog toga želi da ostane anoniman:
„U budućnosti planiram da se bavim ozbiljnim poslom i ne želim da me pamte kao onoga što se skida za pare!“
Da li ima neke príncipe od kojih ne odustaje:
„Nekad zabavljam mlađe devojke, a nekad i starije, ozbiljnije gospođe. Ovo doživljavam kao posao, ali slagao bih ako bih rekao da nekad nije bilo i nešto više od toga. Kažem vam, sve zavisi od raspoloženja i atmosfere. Ako su u pitanju devojačke večeri, u tom slučaju jedino me mlada može videti golog. Od rekvizita obično koristim lisice, šlag, vino…“
Da li je imao neprijatnosti zbog ljubomornih momaka ili muževa:
„Za sada nisam imao ružna iskustva. Sve one kojima sam plesao su bile diskretne. Možda više njima ide u prilog da ćute nego meni.“
(„Kurir“)
Verica Rakočević,
modna dizajnerka, govori o sebi i cveću:
„Ramonda serbica je cvet koji nikada ne umire, rađa se, bere, miruje i uvenuo ponovo oživi sa par kapi vode i on je odlična metafora za moj život i rad. Posle nepovoljnog perioda krajem prošle godine, na pitanje mog druga Dejana kako sam, odgovorila sam da nikada nisam bila bolje. ‘Ti si Ramonda serbica’, kazao je Dejan a ja u trenutku dobila inspiraciju za kolekciju.“
O uspehu:
„U našoj zemlji se možete baviti modom kroz dva modela, prvi koji biram ja je da živite ispunjeni i zadovoljni jer radite nešto što se dodiruje s umetnošću, dok je drugi da živite virtuelni uspeh, što jeste uglavnom srpski model.“
O propustima države:
„Moda u Srbiji sigurno nije biznis jer ne postoje pravila po kojima bi se odredilo šta odgovara svetskim standardima. U praksi se pokazalo da srpski kreatori mogu biti pandan svetskim, ali država je zakazala kao u mom slučaju kada moj talenat nije podržala uloživši neki novac, kao što je za Zuhara Murada i Elliea Saaba njihova zemlja. Mi smo zajedno počinjali u Rimu 1999, ja sam tu gde jesam, a oni su danas dizajneri haljina čije cene dostižu astronomske cene.“
O porodici i sebi:
„Ja sam mama kvočka, jako vezana za svoju decu i unuke. To ne podrazumeva da svakodnevno budem sa njima i kuvam im supicu. Naše druženje je više kvalitativno nego kvantitativno. Svako od nas ima svoje živote i puteve.“
(„Blic žena“)
Aleksandar Dunić,
glumac Pozorišta na Terazijama, popularnost je stekao ulogom Ćirka u seriji „Bela lađa“, a na pitanje da li ga prepoznaju saobraćajni policajci, kaže:
„Naša policija je patriotska i nacionalno obojena i gleda domaće serije. Imam dobru komunikaciju sa saobraćajcima. Prvenstveno što nisam vozač koji čini ekscese. Poštujem propise, nisam agresivan. Zaustave me tu i tamo u redovnoj kontroli, prepoznaju, malo proćaskaju, daju poneki savet i to je to.“
(„Večernje novosti“)
