U novom koncepcijskom ruhu i pod vođstvom Matjea Žatona (dosadašnjeg pomoćnika i desne ruke Kloda Nobsa), ovogodišnji Festival u Montreu, prvi bez njegovog legendarnog osnivača Kloda Nobsa – Fanki Kloda, prijatelja muzičkih zvezda – prevazišao je sva očekivanja (srpski: slutnje) i oborio sve rekorde posećenosti (105.000 prodatih ulaznica, čija prosečna cena na ovim prostorima zna da izazove ozbiljne kardiovaskularne tegobe). Pored Auditorijuma „Stravinski“ (4800 stajaćih mesta), ove godine su tu i Montreux Jazz Lab i istoimeni klub, te velika – besplatna – scena „Music in the park“, ali i bezbroj drugih lokacija diljem Montrea gde se moglo uživati u raznorodnim muzičkim vibracijama, jer je upravo eklektičnost žanrova i stilova – džez, bluz, fank, rok, elektro, rege, world music (pa čak i, na opšte čuđenje, zalutali Green Day neopankeri) istinski zaštitni znak ovog planetarnog muzičkog hepeninga.
Krenimo redom i pomenimo samo one najpoznatije. Auditorijum „Stravinski“: uvodne dve večeri Leonarda Koena, pa za njim Paolo Conte, Randy Crawford, Wiclef Jean, Sting u novom džez izdanju, George Benson (greatest hits u „Stravinskom“ i mnogo intimnije akustično veče u Klubu), fantastični Marcus Miller, Diana Krall, Joe Cocker, bluz veče uz Bonnie Raitt, a za njom Ben Harper i Charlie Musselwhite (veče koje su svojim vetrenim nastupom na Open air sceni krunisali Eric Sardinas and Big Motor), neuništivi ZZ TOP, Kraftwerk, Brian May i nezaobilazni Deep Purple – čiji su planetarno poznati gitarski rifovi reminiscencija na dim iznad jezera, kada je pred kraj Zapinog koncerta, na prapočetku Montre Džez festivala, požar progutao stari kazino. And last, but not the least – Prince, koji je osim one stare i dobro poznate „princemanije“ izazvao i pravo malo vanredno stanje u Montreu, kada je naprasno odlučio da u Klubu napravi privatni Jam Session da se zahvali svom orkestru posle tri uzastopne večeri u krcatom „Stravinskom“ (za koje kažu da se spremao punih šest meseci).
Montreux Jazz Lab ponudio je malo drugačiji repertoar: the Hives, James Morrisson, rege zvezde u usponu – Hollie Cook i Alborosie, te brojni DJ nastupi, dok su se pravi biseri mogli videti/slušati u intimnoj atmosferi Montre Džez Kluba – Charles LLoyd, Lee Ritenour, Avishay Cohen quartet, Shemekia Copeland, Shuggie Otis, Paul Jackson Trio, Jazz Funk Legends, da pomenemo samo neke…
Dve nedelje festivalske atmosfere, 500 akreditovanih fotografa – među kojima i moja malenkost, staf od 1400 ljudi (i svi plaćeni – je li ovo uopšte trebalo pominjati?!)… Organizacija… šta reći, švajcarska… impresivna… Za sve to vreme, Jazz Strip – šetalište duž jezera – obostrano oivičeno restoranima, barovima i štandovima sa suvenirima i drugim drangulijama, vrvi od neprekidne reke ljudi (u stohastičkom mimohodu), koji ili drže stiroporni tanjir i nešto jedu, ili drže kriglu piva i nešto piju – dakako, i ljudi i jela i piva, sviju provenijencija, te boja i dezena.
Da i ovaj region ne ostane zapostavljen, s ove strane stejdža se u Montreu, pored „Vremena“, obrela i ekipa dobrosusedskog HRT-a, dok su se sa stejdža predstavili slovenački Bigband KK s neočekivanim obradama Depeche Mode, te naše gore lišće – The Orthodox Celts, koji su napravili neverovatnu atmosferu zapalivši publiku koju su činili, sleva, Udruženje Iraca iz Ženeve, a zdesna, masovna balkansko-dinarska podrška.
Najzad, vrhunac Festivala bilo je poslednje veče i specijalni omaž Klodu Nobsu u vidu revijalnog koncerta u režiji i pod vođstvom već vremešnog Kvinsija Džonsa, na kom su se, osim proslavljenih imena – Patti Austin, James Ingram, Take 6, te izraelska zvezda Noa – publici predstavili i veoma mladi talenti sa raznih meridijana (slepi pijanista Justin Kauflin, 19-godišnja pevačica Nikki Yanofsky, 14-godišnji slovački gitarista Andreas Varady (za koga kažu da je sa 11 već svirao kao G. Benson), te ultratalentovana 11-godišnja džez kompozitorka i pijanistkinja Emily Bear, a svi bi se jednog dana lako mogli obreti i na nekom od domaćih džez festivala, kako Beogradskom tako i onom iz Niš.
