Savetnička istina ili varka: listi ministara, što bi rekao Slobodan Jovanović, neopterećenih knjiškim znanjem dodaje se lista moralno rovašenih imena neopterećenih domaćim iskustvom
Tokom letnje sage o rekonstrukciji vlade u centru medijske pažnje bilo je nekoliko zvučnih, a moralno rovašenih imena sa svetske scene kao mogućih savetnika u srpskoj vladi – Stros-Kan, Alfred Guzenbauer, Stiven Bajers, Piter Lili – i nekoliko srpskih vunderkinda u belome svetu.
Seriju o stranim savetnicima otvorila je ona o Dominiku Stros-Kanu. „Blic“ je 10. avgusta javljao da je Siniša Mali, savetnik za ekonomiju vicepremijera Aleksandra Vučića, razgovarao 6. avgusta u Parizu s nekadašnjim prvim čovekom MMF-a o njegovom angažmanu u Srbiji kao savetnik za restrukturiranje srpskih javnih finansija i javnog duga o podsticanju privrednog rasta, kao da MMF ovde nikad nije bio.
Dominik Stros-Kan je bio kao socijalistički ministar finansija potencijalni kandidat za predsednika Francuske, i direktor MMF-a dok nije podneo ostavku pošto je optužen za seksualni napad na sobaricu u njujorškom hotelu s kojom je postigao dogovor o vansudskom poravnanju, a čeka ga suđenje o povezanosti sa navodnom mrežom prostitucije u hotelu u Lilu. Vlasnik je konsultantske firme u Parizu i član nadzornog odbora Ruske regionalne razvojne banke.
Pozivajući se na izvore bliske Forin ofisu u Londonu, list „Danas“ je 9. avgusta javljao da je Vučić razgovarao sa Britancima Stivenom Bajersom i Piterom Lilijem o mogućnosti da budu njegovi savetnici za privredu…
Stiven Bajers je u kabinetu britanskog laburističkog premijera Tonija Blera bio šef trezora, ministar za trgovinu i industriju, za transport, lokalnu upravu i regione…
U martu 2010, Bajers je bio meta prikrivene istrage novinara „Sandi tajmsa“ koji su se predstavili kao lobisti za jednu međunarodnu kompaniju. Snimili su ga kako se predstavlja kao „kabina za unajmljivanje“ (cab for hire) i kako nudi da lobira po ceni između 3000 i 5000 funti dnevno. Bajers je tvrdio da lobira za kompanije „National Express“ i „Tesco“ preko svojih veza sa sekretarom za transport lordom Adonisom i sekretarom za biznis lordom Mendelsonom.
Kompanije „National Express“ i „Tesco“ su negirale da ima istine u Bajersovim tvrdnjama. U jednom mejlu Bajers se korigovao tvrdnjom da je preterivao i uveličavao svoju ulogu, da nije razgovarao sa Andrjuom Adonisom ni Piterom Mendelsonom o materiji koju je pominjao i da se u potpunosti pridržava kodeksa člana Britanskog parlamenta.
Laburisti su ga isključili iz parlamentarne frakcije, zajedno sa grupom koja je u pojedinim medijima nazvana cash–for–lobby. Nije učestvovao na izborima 2010, ali je ostao član Laburističke partije.
Piter Lili bio je u konzervativnim vladama Margaret Tačer i Džona Mejdžora ministar za trgovinu i industriju i za socijalno osiguranje, a sada je poslanik u Parlamentu Velike Britanije. Trenutno je potpredsednik „Tethys Petroleuma“, naftne kompanije locirane na Kajmanskim ostrvima s velikim interesima u centralnoj Aziji, a između 2012. i juna 2013. kompanija mu je plaćala više od 70.000 funti.
„Novosti“ su potom pisale da je nekadašnji kancelar Austrije Alfred Guzenbauer blizu odluke da prihvati ponudu da bude Vučićev savetnik u oblasti politike, ekonomije i evrointegracija.
Alfred Guzenbauer (1960) studirao je političke nauke, filozofiju i pravo na Bečkom univerzitetu, gde je 1987. doktorirao. Vodio je austrijsku Socijaldemokratsku partiju (SPÖ) od 2000. do 2008, i bio austrijski kancelar od januara 2007. do decembra 2008. sve dok austrijska Narodna partija (ÖVP) nije napustila veliku koaliciju. To je bio najkraći kancelarski mandat u Austriji posle Drugog svetskog rata.
Član je Madridskog kluba (Club de Madrid) neprofitne organizacije u koju su ušla 92 bivša predsednika i premijera iz 61 zemlje, a među njima Tadeuš Mazovjecki, Karl Bilt, Marti Ahtisari, Bil Klinton, Džimi Karter, Helmut Kol, Mihail Gorbačov, Milan Kučan, Zlatko Lagumdžija, Boris Tadić…
Posle kancelarskog mandata, od leta 2009. godine Guzenbauer je bio savetnik za istočnu Evropu VAZ Medija grupe. Od 31. jula 2009. do 1. maja 2010. bio je član nadzornog odbora austrijskog građevinskog konglomerata „Alpine Holding“, koji ima problem sa solventnošću – njena sredstva se procenjuju na 661 milion evra, uz 2,562 milijarde evra duga. Preduzeće „Koridori Srbije“ je 6. avgusta najavilo proceduru prinudne naplate 420 miliona dinara dugova od kompanije „Alpina Bau GmbH“ i raskid sva četiri ugovora na deonicama Pirot Istok – Dimitrovgrad i obilaznici oko Dimitrovgrada.
Kada je podneo ostavku, na položaj u kontrolnom odboru „Alpine“, Guzenbauer je postao član nadzornog odbora konkurentske austrijske građevinske korporacije „Straabag“, među čijim vlasnicima je i ruski tajkun Oleg Deripaska. Njuzmagazin „Špigl“ je 13. marta 2013. pisao da je Guzenbauer početkom 2010. postao savetnik predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva.
CV Svetlane Živanović, profesorke na Univerzitetu u Tenesiju, odudara od pomenutih slučajeva. Diplomirala je 1988. na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, a doktorirala 2001. na Univerzitetu Arkanzas. Ona već 15 godina živi u SAD i predaje na Univerzitetu Tenesi od 2005. godine, a istovremeno je i vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Najpre pominjana kao kandidat za mesto ministra poljoprivrede, a onda kao savetnik ministra poljoprivrede…
Ideja o angažovanju stranaca kao savetnika u srpskoj vladi izazivala je u toku leta veliko medijsko promotivno interesovanje – i nekoliko polemičkih osporavanja.
Sociološkinja prof. Zagorka Golubović je, na primer, ocenila da sadašnja vlast vlada isključivo agresivnom propagandom i trikovima, a da ideja da bivši direktor MMF-a Dominik Stros-Kan bude savetnik nije samo glupa i smešna nego i žalosna, pošto je Stros-Kan izgubio važna mesta zbog svog ponašanja i sebe diskreditovao…
S druge strane ideološkog spektra, funkcioner DSS-a Nebojša Bakarec u tekstu „Rekonstrukcija (2) – stranci u Vladi kao korak dalje u destrukciji Srbije“, objavljenom na sajtu „Nove srpske političke misli“ 1. avgusta 2013, piše kako je problem sa svim strancima na ministarskim položajima i problem sa licima koja poseduju dvojno državljanstvo, najblaže rečeno, podeljena lojalnost.
Angažovanje na visokim položajima stranaca, ili naših ljudi sa stranim ili dvojnim državljanstvom, ili pak naših ljudi školovanih na prestižnim univerzitetima u Srbiji, inače, nije nikakva novost, mada se naprednjaci toga ne sećaju, kao što se malo toga sećaju i iz vremena kad su bili radikali.
Poslednji premijer SFRJ Ante Marković je kao savetnika angažovao Džefrija Saksa, promotera neoliberalne šok terapije. Slobodan Milošević je 1992. pozvao američkog biznismena srpskog porekla Milana Panića, pa ga posle najurio. Pozvao je i Radmilu Milentijević za ministra u saveznoj pa u srpskoj vladi. Dragoslav Avramović, koji je više od 20 godina radio u Svetskoj banci, UNCTAD-u i UN, izabran je za guvernera NB 2003. i uz pomoć radikala najuren da bi posle bio frontmen opozicionog Saveza za promene.
Kad je Slobodan Milošević posle dugog otpora 2000. srušen, DOS je 2001. za ministra finansija doveo Božidara Đelića, koji je diplomirao na Harvardu, bio savetnik u vladama Poljske i Rusije i radio u ovom istom „Makinsiju“ u kome radi sada medijski slavljeni vunderkind – ministar finansija Krstić, koji je diplomirao na Jejlu, a na Berlinskom slobodnom univerzitetu izučavao socijalno raslojavanje u zemljama u tranziciji.
U postoktobarskom periodu je za specijalnog savetnika ministra finansija došla i Kori Udovički, koja je radila u MMF-u u Vašingtonu – bila je od 2002. ministar energetike i rudarstva, a za guvernera je izabrana 2003. Zbog nepravilnosti tokom glasanja za njen izbor (afera „Bodrum“) smenjena je 2004.
U isto vreme došao je i Goran Novaković, koji je magistrirao poslovnu administraciju i finansije i energetiku u SAD i radio kao direktor u kompanijama „Enron“, „Glenkor“ i „JP Morgan“ – dve godine je bio ministar energetike u Đinđićevoj vladi i tiho podneo ostavku.
Na mesto ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom tada je došao i Goran Pitić, koji je studirao ekonomiju i finansije u Beogradu, Torontu, Velikoj Britaniji i SAD.
Prvoslav Davinić, koji je diplomirao pravo u Beogradu i međunarodne odnose u SAD, a potom radio u UN, izabran je za ministra odbrane SCG, a mandat je završio sa dve afere, „Satelit“ i „Pancir“, u vezi sa nabavkom vojne opreme, zbog kojih ga razvlače po sudovima.
Na toj listi su svakako i bivši guverner NBJ Radovan Jelašić i eksministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je završio Harvard i Kembridž…
Na nižim nivoima u naprednjačko-socijalističko-ursovskoj vladi, vršilac dužnosti direktora Poreske uprave od 1. februara 2013. je Ivan Simič, koji je rođen u Sloveniji, a pored slovenačkog ima i srpsko državljanstvo. Od 2006. do 2008. godine bio je direktor Poreske uprave i član Fiskalnog saveta Slovenije. Na poreskom poslu je deceniju ranije radio Aleksandar Radović, u medijima opisivan kao misteriozni prvi poreznik u doba Đinđićeve vlade.
Tamara Obradović-Mazal i bivša poslanica HDZ-a Marija Pejčinović-Burić radiće u Beogradu na projektu usklađivanja zakonodavstva s evropskim koji se finansira iz IPA fondova. Tamara Obradović-Mazal je bila zamenik glavnog pregovarača Hrvatske sa EU i državni sekretar u Ministarstvu ekonomije u vladama Jadranke Kosor i Ive Sanadera, a u Milanovićevoj vladi Hrvatske je do 1. marta bila zamenik ministra privrede Radimira Čačića.
Vučić je u nekim izjavama mistifikatorski prkosio ekonomskom načelu da nema besplatnog ručka govoreći o tome da „traži rešenje“ da to angažovanje stranaca ne plati srpska vlada.
U dosadašnjoj praksi strane savetnike u srpskoj vadi plaćale su međunarodne organizacije, na primer američka Agencija za međunarodni razvoj UNDP, USAID, strane vlade i drugi u okviru pojedinih projekata tehničke pomoći radi evropskog prilagođavanja. Oni su neka vrsta kombinacije evro-instruktora i kontrolora kako se troši strana pomoć.
Dosadašnja potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić angažovala je za svog savetnika bivšeg premijera i ministra spoljnih poslova Slovačke Mikulaša Dzurindu. Među savetnicima odlazećeg ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića su i oni koje finansiraju Ujedinjene nacije ili rade bez naknade (Milica Bisić, Radovan Jelašić, Branko Popović, Jasna Matić). U Ministarstvu pravde i državne uprave viši pravni savetnik je Alan Biro, francuski istražni sudija koji je angažovan kao konsultant u radu Komisije za istinu o ubistvima novinara, a koji je došao po preporuci Ministarstva spoljnih poslova Francuske.
U vladi Zorana Živkovića savetnik u Ministarstvu finansija za uvođenje PDV-a bio je sadašnji makedonski premijer Nikola Gruevski.
U Ministarstvu finansija radi Jorg Heskens, rođen 1977. u Štutgartu, koji je studirao na univerzitetima u Frajburgu (Nemačka) i u Beogradu. Jorg je ranije radio kao poslovni konsultant u Subotici, a dve godine je bio politički i ekonomski savetnik u Cirihu.
Mnogo buke oko već viđenog. Teško da ima nečeg više od otkrivanja tople vode u tom naprednjačkom bućkurišu, sačinjenom od optuživanja prethodne garniture i obećanja „Maršalovog plana za Srbiju“, „reforme koju niko do sada nije sproveo“, nakon svih reformi koje su po zadatoj formuli MMF, EU, SB izašle svima na uši – i „nove strateške vizije“, nakon dvanaest nacionalnih strategija koje su napisale prethodne vlade…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
