Ako se vozite nekuda van grada, u hladnom novembarskom praskozorju, pre nego što Sunčeva svetlost osvetli horizont, a zvezde sasvim iščeznu, ovih dana češće nego ikada pre, u urvinama kraj puteva, na brežuljcima i svakojakim mračnim mestima, možete videti astronome kako ogrnuti kabanicama, ćebadima i šalovima, stoje i čekaju smrznuti kraj svojih osmatračkih skalamerija na tronošcima. Naime, hiljade i hiljade astronoma amatera, kako onih sa običnim durbinima tako i onih naoružanih Njutnovim reflektorima, strpljivo čeka da u kratkom vremenskom prozoru pred svitanje ulovi zvezdu sezone – kometu Ison, za koju se već govori kako je najuzbudljiviji astronomski događaj našeg doba.
Ova blještava novembarska zvezda dolazi iz duboke svemirske daljine, daleko, daleko iza Neptuna i granice Sunčevog sveta. U drevno doba, pre više miliona godina, kometa Ison je krenula na put iz Ortovog pojasa, praktično međuzvezdane zone kojom plove zaleđeni objekti, potencijalne komete koje će samo prohujati kroz naš zvezdani sistem. Zarobljena Sunčevom gravitacijom, Ison je kao i njena sabraća iz Ortove zone privučena ka našoj zvezdi ne na eliptičnu, već na takozvanu hiperboličnu putanju – na orbitu koja nije zatvorena. Ima i onih kometa koje dolaze iz bližeg porodilišta i koje, sasvim jednako kao planete, periodično kruže oko Sunca, prolazeći svako malo po nebu.
No, Ison je jedinstveni događaj u našem svetu – ovaj ledeni kamen prečnika pet kilometara u unutrašnji deo Sunčevog sistema sada stiže prvi put i potom odlazi niz hiperbolu, tako da se nikada više neće vratiti. U međuvremenu, Ison će na zemaljskom nebu napraviti nezaboravnu predstavu za više generacija. I mada oštrooki ranoranioci, naoružani amaterskim teleskopom, već sada mogu da je vide pri horizontu, na sedamdesetu godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJA, 29. novembra, Ison će prići tako blizu Suncu da verovatno postane najsvetlija kometa viđena u našem veku.
Ovu repaticu nazivaju Ison po opservatoriji ISON u kojoj je otkrivena (International Scientific Optical Network), ali i na brojne druge načine – novembarskom; prazničnom, budući da prolazi nakon Dana zahvalnosti u SAD; kometom Nevski-Novičonok, po astronomima koji su je otkrili; kao i C2012 S1, što joj je kataloški naziv. No, bez obzira na ime, njen prolazak već izaziva izuzetnu pažnju i kod onih koji više vole toplu sobu, od osmatračkih mesta – pokrenuto je na stotine blogova na kojima ljubitelji astronomije prate status komete, njene slike već vrve na Tviteru i Fejsbuku, samo je NASA otvorila dvadeset sajtova posvećenih raznim aspektima ovog nebeskog tela.
U međuvremenu, sve što je čovek napravio, a gleda ka nebu, pokušava da uhvati i snimi Ison: svemirski teleskopi Habl i Spicer, opservatorije na balonima, sonde koje drugim poslom putuju svemirom, roveri na Marsu i, naravno, sva sila konvencionalnih zemaljskih opservatorija među kojima je, na primer, i srpska stanica na Vidojevici, ali i pomenuti brojni astronomi amateri.
Mada uzbuđenje još nije preplavilo i domaću javnost (a dogodiće se kako se novembar primiče kraju), svetski mediji su se uveliko uključili u lov na kometu Ison. Deo žute štampe je već najavio objekat koji će biti pet puta svetliji od Meseca, deo je demantovao, dajući umerenije procene, ali svi ozbiljniji mediji izveštavaju o najsvetlijoj kometi koju ćemo za naših dana videti kako promiče, survava se ka Suncu i potom, u zavisnosti od sudbine koja je zadesi, odlazi u nepovrat.
ZVEZDE SA DUGOM KOSOM: Kometa poput Isona je oduvek bila nešto uzbudljivo. Tako su tokom istorije trajno ostale zabeležene razne komete, neke od njih i na kultnim umetničkim delima. Jedna od najpoznatijih predstava komete nalazi se na čuvenoj tapiseriji koja predstavlja bitku kod Hejstingsa i Halejevu kometu na nebu. Ista ova kometa se takođe javlja i na slici Bogojavljenje, koju je napravio slavni firentinski slikar Đoto. On je kometu video 1301. godine, a u njegovu čast je kosmička sonda za istraživanje Halejeve komete nazvana upravo „Đoto“.
Ustaljeni naziv za ovakve objekte, kometa, reč je grčkog porekla i označava „dugu kosu“, sugerišući zvezdu sa repom, odnosno puštenom kosom, kao što to čine i drugi lokalni nazivi, poput zvezde repatice u srpskoj tradiciji. Za komete se znalo u praistoriji, a posmatračima neba su dobro poznate od 240. godine pre nove ere. No, budući neobična pojava, komete su ne samo uzbuđivale Zemljane nego često izazivale i strah.
Danas je prilično jasno kako su komete deo Sunčeve porodice. Njihova periodičnost i kruženje oko zvezde sasvim su jasni, ali sve do 18. veka posmatrači na Zemlji ni za komete koje imaju zatvorenu eliptičnu putanju, poput Halejeve (vidi okvir), nisu znali da li je tu reč o različitim telima ili o jednoj istoj kometi koja se iznova pojavljuje nakon niza godina.
I onda je 1682. ovu kometu posmatrao mladi engleski astronom Edmond Halej, koji se tada selio u gradić Izlington, gde će se iste godine oženiti. Halej će dugo pamtiti neobičnu pojavu na nebu. Dvadeset tri godine kasnije on će prvi objasniti da je telo koje je video, kao i nebeske pojave iz 1531. i 1607, predstavljaju jednu istu kometu. Odbacujući sasvim Aristotelovo objašnjenje da su komete svetleće pojave u atmosferi, Halej dobro zapaža da je reč o nebeskim telima koja kruže oko Sunca po istom zakonu gravitacije kao i planete. I prvi izračunava period njenog pojavljivanja.
Halej tako izračunava da se ova kometa iznova pojavljuje približno svake 76. godine, a da male promene u tim periodima izazivaju gravitacioni uticaji planeta na njenom putu kroz Sunčev sistem. Na osnovu toga on predviđa da će ponovo biti viđena 1758. godine, a njegova se prognoza ispostavlja kao tačna. Halej ne dočekuje njen novi dolazak, ali kometa dobija ime po njemu. Tri veka kasnije, o kometama se zna zaista mnogo, bez obzira na to da li su na eliptičnim putanjama kao Halejeva, ili prate hiperbolu poput Ison komete. No, uzbuđenje oko njih ipak nije splaslo. Naprotiv.
REP IZ SVEMIRA: Kometu Ison su pre više od godinu dana, 21. septembra 2012, otkrili beloruski astronom Vitalij Nevski i ruski astronom Artjom Novinčonok koristeći pomenuti reflektorski teleskop ISON sa ogledalom od 40 cm (teleskopi inače mogu biti refraktori, kao durbini, ili reflektori, teleskopi sa ogledalom). Od tada je kometa snimljena na čitavom nizu instrumenata. Dolazeći čak iz Ortovog pojasa, pored Marsa je prošla 1. oktobra na rastojanju od 10,8, a Zemlji će najbliže prići na rastojanju od 64 miliona kilometara.
No, u međuvremenu će se opasno približiti Suncu, na svega 1,2 miliona kilometara. Zbog toga će buknuti snažnim sjajem koji se najavljuje još otkad je otkrivena, i to će trajati sve do kraja novembra. Videće se golim okom jasno, u to nema nikakve sumnje.
Komete su same po sebi mračna mesta. Jezgro komete, sačinjeno od leda i prašine, obično je veličine od nekoliko do nekoliko desetina kilometara. Jezgro je izuzetno tamno, što ga, kao i kod drugih kometa, čini odličnim apsorberom Sunčeve energije. Dok prilazi unutrašnjem delu Sunčevog sistema, kometa, telo do tada ledeno, brzo se greje i led koji sadrži se pretvara u gas, koji u prostor oko jezgra sa sobom odnosi i čestice prašine. Tako ispušta i svoj rep.
Kometa i njen rep sjaj duguju svetlosti Sunca, koja se rasejava na ovim česticama, ali i gasu koji pobuđen Sunčevim zračenjem emituje karakteristične boje. Kometa Ison već ima zelenkasti sjaj, koji otkrivaju veličanstveni Hablovi snimci. Svaka kometa u blizini zvezde gubi deo materijala od kog je sazdana i ostavlja trag prašine koji nastavlja da se kreće sličnom putanjom. Tako, svake godine u maju i oktobru Zemlja preseca trag koji ostavlja Halejeva kometa, a na nebu se ukazuju – meteori. No, sudbina Isona je mnogo neizvesnija. Moguće je da će na ovaj način izgubiti deo svog sadržaja, ali i da će prilazak Suncu okončati na ikarovski način – samosagorevanjem. Postoji više scenarija. Ako doživi sudbinu kometa LINEAR iz 2000. i komete Elenin iz 2011, Ison bi mogla da se dezintegriše pod dejstvom Sunčevog zračenja i pre 28. novembra, pre nego što stigne do najbliže tačke Suncu. Drugi scenario je da u tački najbližeg prolaska, kad njena temperatura poraste na više hiljada stepeni, dođe do smrti komete – mada deluje da ovakav pakao malo šta može da preživi, stenje od koga je Ison sačinjen neće potpuno ispariti, ali kometa može izgubiti na masi. Poslednji i, po mnogima, najverovatniji scenario je da kometa preživi „bliski kontakt“ sa zvezdom i nastavi put ka ledenim prostranstvima svemira, umanjena, ali i dalje postojeća.
SUDNJI DAN: Skorašnja posmatračka istorija pamti slučajeve, kao što je udar komete Šumejher-Levi u Jupiter, da komete mogu biti i opasne, ako ste zle sreće da im se nađete na putanji baš kad naiđu. Na sreću, prolazak Isona je ne samo bezopasan nego još nije pokrenuo nikakvu veću zabrinutost, mada ništa nije isključeno s obzirom na to kako čovek obično dočekuje komete. Pre teorije Edmunda Haleja ljudi su se lakše prepuštali verovanju da repatica na nebu najavljuje skoru propast sveta, a zabeležena su i povremena prateća spaljivanja veštica, mada ne tako česta kako obično zamišljamo Srednji vek.
Komete su i u moderno doba umele da izazovu masovni strah – jedna velika histerija oko kometa dogodila se pre samo sto godina. Naime, 1910. u gradiću Juvisy–sur–Orge, južno od Pariza, astronom i spiritista Kamil Flamarion iz svoje nadaleko čuvene opservatorije objavljuje da rep dolazeće komete sadrži otrov koji će pobiti živi svet na Zemlji. Bila je to uzbudljiva godina – nakon što se u januaru na nebu pojavila takozvana Dnevna kometa, koja se 17. januara mogla zapaziti i golim okom po danu, u aprilu je blizu Zemlje prošla čuvena Halejeva kometa. Budući da je to bio prvi prolazak ove komete pored Zemlje otkad je izmišljena fotografija, tada su načinjene i njene prve slike, a obični ljudi i astronomi su je posmatrali sa oduševljenjem.
Međutim, tada načinjena spektralna analiza je pokazala da rep komete sadrži cijanogen, izuzetno otrovan, bezbojan gas, a Flamarion je tvrdio da će ovaj gas u atmosferi uništiti sav živi svet. Pošto je širom Francuske bio poznat kao autor brojnih popularnih knjiga, Flamarion je zvučao dovoljno ubedljivo i njegove najave su mnogi ljudi shvatili sasvim ozbiljno. Zavladala je masovna histerija. Dok je rep komete na nebu ostavljao spektakularnu sliku, ljudi su živeli u panici, masovno su kupovali gas-maske, a opšta paranoja je dovodila i do zatvaranja u sanatorijume.
Kometa Ison nije nikakva, čak ni teorijska opasnost po Zemlju. Ison dolazi u miru, ali u ogromnoj neizvesnosti za svoju sudbinu – za nepostojeće Isonce bi zapravo Zemlja trebalo da bude objekat koji najavljuje stvarni smak sveta. Pokrenuta iz Ortovog pojasa u vreme nastajanja prvih čovekolikih predaka, prešla je milione i milione kilometara ledenog prostranstva kako bi „vatreni dodir“ Sunca doživela na sceni koja je gotovo u Zemljinom dvorištu. U međuvremenu, ovde se razvila nezanemarljiva civilizacija sa milijardama očiju koje motre i koje će Sudnji dan komete gledati u direktnom prenosu. A kad sve prođe, astronomi i kamermani će spakovati tronošce. I spustiti zavesu.
Mada se izuzetno retko može videti, period obilaska svakako najpoznatije, Halejeve komete oko Sunca takav je da je jedina kometa koju čovek može videti golim okom dva puta u životu. U novije doba, ona i fascinira ljude zato što traje koliko i jedan ljudski život – tako je američki pisac Mark Tven rođen i umro baš onih godina kad se kometa pojavila. Komete, kao i planete, kruže oko Sunca. Kao što je još Halej zaključio na osnovu Keplerovih zakona, njihova putanja takođe ima oblik elipse, ali je ona izuzetno izdužena u odnosu na putanju planeta. Zato samo jedan deo svoje revolucije, odnosno kretanja oko Sunca, kometa provodi u njegovoj blizini, dok veći deo puta prolazi u dalekim prostranstvima. Halejeva kometa tako stiže sasvim do periferije Sunčevog sistema, do planete Neptun, da bi se potom vratila sve do Zemljinog komšiluka i prošla između Merkura i Venere, tokom putovanja koje traje celih 76 godina. Halejeva kometa je poslednji put viđena 1986, a njen sledeći dolazak se očekuje za pola veka – u julu 2061. godine.
