Prohujalo sa anticiklonom

Jednom mi se jedan naš meteorolog požalio kako vremenske prognoze na televizijama ne prikazuju sve klimatske elemente na pravi način. Vajkajući se sa prepoznatljivom rezignacijom profesionalca koga niko ne razume i koji se gnuša „površnosti“ modernih medija, rekao je da ga posebno ljuti što se na reljefnim grafikama koje idu uz TV prognozu po pravilu izostavlja vetar, njegov smer i brzina. Meteorolozi sinoptičari, posebno ako su dobri, dok crtaju sinoptičku kartu (i dalje najpouzdanije ručno) iz koje se čitaju sve prognoze vremena, oslanjaju se na zakonitosti meteoroloških procesa na širokom području, i neizbežno, na ličnu procenu, ali uvek drže u glavi stotine parametara, poslednje izmerene vrednosti klimatskih elemenata, sve ono što karakteriše jedno istodobno stanje atmosfere. Brzinu i smer vetra, između ostalog. Zato nije ni čudno da jedan sinoptičar ne razume zašto autori vremenske prognoze toliko potcenjuju ulogu vetra. „Vetar je važan“, ponovio mi je nekoliko puta, kao da to može bilo šta da promeni.

Prošla nedelja je pokazala koliko je zaista bio u pravu. Svaka redovna i vanredna televizijska prognoza donosila je izveštaje o brzini vetra u različitim gradovima Srbije, vetar se našao i na pomenutim prognostičkim TV grafikama, a metri u sekundi, čvorovi i kilometri na čas su se uselili i u svakodnevne razgovore, čak i među onim građanima Republike koji ne žive na teritoriji njenog takozvanog koševskog područja. Svi su pratili razvoj događaja gotovo u direktnom prenosu. Naime, klimatska nepogoda koja je izazvala smetove na brojnim putevima u Banatu i Bačkoj uzdrmala je svakodnevicu širom zemlje, u Pančevu i Zrenjaninu je uvedena vanredna situacija, zatvorene su škole, zabranjen saobraćaj za teretna vozila, stotine hiljada ljudi su poslušale pozive nadležnih, promenile svoje planove, odustale od puta, dok su, uprkos tome, hiljade ljudi ostale zavejane na putu i bilo je neophodno spasavati ih. Budući da lokalne samouprave i komunalne službe nisu bile u stanju da se izbore sa situacijom, već od petka ujutru u rešavanje ovih problema se uključila Vojska Srbije, ali i čitav niz drugih službi koje je koordinirala Vlada.

Kao što je već svima poznato, u akciju spašavanja kod Feketića, na auto-putu nadomak Bačke Topole, uključio se i teniser Novak Đoković, a pre njega i prvi potpredsednik Vlade Aleksandra Vučić. Ova asistencija najmoćnijeg čoveka u Srbiji, nošenje jednog dečaka u rukama kroz sneg, zabeleženo kamerom Javnog servisa koja se tu zatekla, izazvalo je buru komentara, parodija, foto i video montaža na društvenim mrežama, a cela situacija se pretvorila u pravu političku buru nakon što je Jutjub uklonio šaljive snimke zbog povrede autorskih prava. To je potom shvaćeno kao cenzura, kontrola medija i pokrenulo je još veću lavinu parodiranja i deljenja subverzivnih snimaka spasavanja iz snega. Po mišljenju pojedinaca, to je donekle uticalo i na sveukupne političke prilike u zemlji uoči izbora. I sve to zbog – brzine vetra. Naš meteorolog je, gledajući ovoliki rasplet, mogao biti zadovoljan da je na vreme upozoravao na značaj vetra.

BRZ VETAR: No, šta je to zapravo bilo? Pre deset dana, nakon perioda začuđujuće toplog vremena za mesec januar, na Srbiju su pale prve ozbiljnije snežne padavine. Sneg je prekrio gradove i polja, da bi, mada se padavine nisu nastavile, zbog niske temperature ostao tu gde jeste nekoliko dana. Međutim, od prošlog četvrtka pa sve do početka ove sedmice, u koševskom području naše zemlje počeo je da duva snažan jugoistočni vetar. On se u vojvođanskoj ravnici razvijao u orkan i dostizao brzine veće od 120 kilometara na čas, lomeći na momente semafore i čupajući stabla (u Pančevu i Vršcu), a sve vreme i bez prekida noseći sneg. Tako je na brojnim putevima napravio smetove koji su od četvrtka uveče paralisali Vojvodinu.

Ovaj jugoistočni vetar, koji je u nezgodnom trenutku duvao vrlo nezgodnom brzinom, zapravo je dobro poznata košava, koja je, u suštini, lokalni, a može se reći i endemski vetar. Košava, takva kakva jeste, kao vetar srednjeg i jakog intenziteta, postoji i duva samo u Srbiji i delovima Bugarske i Rumunije, po čemu je prepoznata u svetskoj literaturi, između ostalih i u Meteorološkom rečniku Američkog meteorološkog društva. Košava kao lokalni vetar nastaje kao istovremena posledica i meteorološke situacije i ortografije Karpata i Balkanskih planina. Inače, na raspored vazdušnog pritiska i duvanje vetrova ne utiče samo trenutni raspored toplih i hladnih vazdušnih masa, već i geografske karakteristike terena. Vazduh nad planinom je uvek hladniji, nego u kakvoj toploj dolini. Zbog toga postoji na desetine različitih lokalnih vetrova. Neki primeri lokalnih vetrova su čibuk, Sveta Ana ili fen, a u našim krajevima upravo – košava, kao jedna tipična lokalna stvar (nedovoljno zapaženo, međutim).

Naziv košava bukvalno znači „brz vetar“ i potekao je iz turskog jezika, od reči kos – brz, i hava – vetar, što najbolje i govori o njenoj prirodi. Stručno, spada u katatabičke vetrove (sa planine), kao i u diurnalne varijacije, pošto se u toku dana menja njen intenzitet (najsnažnije duva između pet i deset sati ujutru). Košava se ustaljeno razvija od jugoistoka ka severozapadu, od Timoka do Subotice, u najvećoj meri kroz Podunavlje, Istočnu Srbiju, Banat i Bačku, preko područja koja su zato i nazvana kako je pomenuto, koševska. Duva pri zemljinoj površini, do 2000 metara visine, i to u jesen i zimu, karakteristično velikom brzinom, najčešće od 25 do 40 kilometara na čas, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo videli prethodnih dana. Košava donosi suvo (logično, kom oblaku je do padavina pred takvim orkanom) i ustaljeno hladno vreme. Temperatura na košavi opada daleko ispod nule, a zbog tolike brzine za nju se vezuje i snažan subjektivni osećaj hladnoće.

RELJEF I KLIMA: Vetrovi se obično klasifikuju po takozvanoj Boforovoj skali (Bf), koja ima dvanaest stupnjeva, od prvog, što je lahor brzine 3 km/h, kad se dim podiže gotovo uspravno, preko umerenog vetra od 4 Bf, koji razvija brzinu od 25 km/h, leprša zastave i povija grančice, zatim olujnog vetra od 7 Bf i 55 km/h, koji povija tanka stabla, pa sve do 12 Bf, kada duva takozvani orkanski vetar, brži od 125 km/h, koji ima razarajuće dejstvo. No, mada je raskrivala neke zgrade i izazvala niz indirektnih posledica, od saobraćanog kolapsa do političke intrige, košava ni pri ovim brzinama nije tako razorna. Stvar je, naime, u načinu na koji duva. Meteorolozi će vas često upozoriti kako, mada ovo jeste istočni i jugoistočni vetar, to ne znači da je svaki jugoistočni vetar košava. Naprotiv. Za košavu je, pre svega, karakteristično da duva – slapovito. Za razliku od, na primer, severca, košava je onaj vetar koji dolazi u snažnim udarima, koji su, između ostalog, posledica načina na koji nastaje, a to je nešto vrlo zanimljivo.

Da bi košava nastala, potrebno je da se podese određene okolnosti, pre svega, meteorološke prilike i raspored vazdušnih masa. Da bi do nje došlo, neophodno je da se iznad područja Ukrajine i severnog dela Crnog mora javi anticiklon (oblast visokog pritiska), dok iznad zapadnog Mediterana uobičajeno treba da se pojavi ciklon (oblast niskog pritiska), što su inače dva sistema, karpatski i mediteranski, koji diktiraju klimu u našim oblastima.

Košava, kao i svaki drugi vetar, duva iz oblasti visokog ka oblasti niskog pritiska, i mada i neke druge kombinacije imaju sličan efekat povremeno, najčešće će takav raspored vazdušnih masa stvoriti gradijent pritiska preko Vlaške nizije i Južnih Karpata. Sve to ne bi bilo zanimljivo da nema odgovarajućeg reljefa. Zbog visine Karpata, koji su prepreka, vetar ne struji ujednačeno, već se vazduh gomila na takozvanoj navetrenoj strani planina. Kad se „nakupi“, vetar se bukvalno preliva preko planinskih vrhova u slapovima koji se potom spuštaju ka ravnici. Ovde će, izlazeći iz Đerdapske klisure ogromnom brzinom, krenuti niz Vojvodinu da bi, po tradiciji, najsnažnije duvao u oblasti oko Vršca.

Oko košave, neprijatne stvari, razvilo se i raznih tradicija. Između ostalog, poznato je verovanje da košava duva ili tri dana, ili sedam dana ili 21 dan. I mada je ovo verovanje postavljeno na pogodno zamišljen iskaz, koji nije tautologija, ali je ostvarivo sa velikom verovatnoćom (daleko verovatnije od, recimo, nečeg za šta tvrdimo da uvek traje 17 dana), ono ipak nije tačno. Najdugovečnija zabeležena košava duvala je čak 31 dan, u februaru 1972. godine, a ni prethodna, ni potonja meteorološka merenja ne pokazuju da ima 3–7–21 pravila. Košava će duvati dok su cikloni i anticikloni raspoređeni kako su raspoređeni, a kad se ovaj motor za strujanje vazduha ugasi, mase se neće u naletima slivati niz planine, a vetar će oslabiti i prestati. Potom, ni mart neće doći, a kamoli datum održavanja izbora, a košava će biti sasvim zaboravljena.