Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ozbiljno upozorenje Borka Stefanovića o mogućim pogubnim posledicama vladavine konkurentske stranke, SNS-a, kao nesposobne da rešava probleme tranzicionog, siromaškog i gologuzog društva, ovi su, namerno, pretvorili u nešto sasvim drugo: sad će Borko da ide po kućama i da nas bije motkama što je podjednako smešno kao što je bilo žalosno kad su bivši radikali to zbilja radili
Grad na vodi: Da Beograđani vole vodu ne bi živeli na brdima: Lekino brdo, Kanarevo brdo, Banovo brdo, Petlovo brdo… Ima ih još. Da li je u pitanju strah od kupanja ili davljenja nije utvrđeno. Ali, razvoj grada išao je naopakim pravcem sve dok Aleksandar Vučić nije rešio da ima da se kupamo. Stavili su pod mišku par maketa i uoči izbora pokušali da nas ubede da je to genijalno rešenje. S tim maketama otišli su na svetski sajam nekretnina u Kanu, gde smo, pre nekoliko godina, takođe bili sa sličnim projektom, pa će svi da nam se smeju. Jer onda je to bio privatni projekt Miškovića i Beka, na sasvim prirodnom mestu za kule i izmišljene gradove, a ovo sad je državni projekat koji će i mene, kao poreskog obveznika, da košta, ako ga bude ili, bolje rečeno, kad bi ga bilo, i još će da uruši jednu od retkih preostalih ambijentalnih celina glavnog grada.
Glasaću za onog ko mi objasni zašto je ovaj projekat koji će da me košta bolji od onog koji bi se finansirao iz privatnog džepa, ali uzalud ja pitam. Počeli su da sklanjaju šine i to će biti kraj. Malo li je to? Odavno veći prevaranti nisu bili na javnoj sceni.
Zajam od brata šeika: Citiraću Branka Pavlovića: „Kredit od milijardu dolara sa dva odsto godišnje kamate na deset godina koji ničim nije uslovljen je apsolutno nemoguć. Jadni Ameri, oni na svoje desetogodišnje obveznice plaćaju kamatu oko 2,7 odsto, a ne znaju da samo treba da iskoriste Vučićeve veze u njima nepoznatom arapskom svetu i da uštede silne pare. U istom neznanju su i Francuzi, koji takođe na svoje desetogodišnje obveznice plaćaju oko 2,6 odsto kamate.
Istina, za to postoji i racionalno objašnjenje u tome što je naša privreda jača i stabilnija od američke i francuske, što su rizici ulaganja kod nas manji i što je institucionalni sistem izgrađeniji. Jedino ne razumem zašto onda mi idemo ka tom zapadnom svetu umesto da se oni ugledaju na nas? Kad postanemo kao oni, samo će nam skočiti kamata.
Nego imam bolju ideju: da se mi ponašamo kolonijalno i da koristimo silno neznanje što arapskog sveta što Amerikanaca i Francuza, Italijana itd., i da, koristeći stratešku prednost koja se zove Vučić, pozajmimo ne jednu, nego sto milijardi dolara, kupimo obveznice SAD i na razlici zaradimo 700 miliona dolara živih para. Ne ova ušteda od 400 na deset godina, nego stvarno u budžet slijemo odmah 700. Dobro, malo manje ako odmah unovčimo obveznice. I tako obrnemo desetak krugova i eto nama rešenja za sve probleme. Kakav bi to predizborni spot bio!
Ne znam šta je pozadina, ali, na neviđeno govoreći, nešto je ovoga: pare ćemo dobiti samo ako blokiramo Južni tok. Ili: pare ćemo dobiti samo ako prethodno milijardu dolara deviznih rezervi Srbije prebacimo na račun onoga ko daje kredit. Ili: ako se drugom transakcijom za kredit stavi hipoteka na 100.000 hektara obradivog zemljišta u Vojvodini. Itd. Naravno, tim parama se u svakoj varijanti mora platiti neko dospeće ranije uzetih kredita (jednog ili više), koje, po redovnom toku stvari, Srbija ne bi mogla da vrati i morala bi da proglasi bankrot, a to nije u EUF planu još dve godine.
Ukratko, kamatu od dva odsto nije lako prevesti, a sažeto takvu izjavu valja razumeti kao sočnu psovku koju političari upućuju narodu uzdajući se u njegovu neukost.
Đilas kao ekstremista: Samo mu je falilo da ode u Majdanpek. To bi bilo kao da je pucao na Majdanu iz snajpera. Satanizovana stranka izaziva samilost kod razumnih ljudi. Ozbiljno upozorenje Borka Stefanovića o mogućim pogubnim posledicama vladavine konkurentske stranke, SNS-a, kao nesposobne da rešava probleme tranzicionog, siromaškog i gologuzog društva, ovi su, namerno, pretvorili u nešto sasvim drugo: sad će Borko da ide po kućama i da nas bije motkama što je podjednako smešno kao što je bilo žalosno kad su bivši radikali to zbilja radili.
Analitičari i ostatak sveta: Ima njih trojica koji su u svakom televizijskom studiju ostavili po jedan sako. U sedam ujutru, u podne, uveče, nema problema samo se javi. Da oni nešto misle i analiziraju ne bi bili rado viđeni gosti emisija koje niko više ne gleda. Ponavljaju mantru i dodvoravaju se očekivanoj pobedničkoj stranci. Za jednog je jasno zašto to radi: očekuje da bude ambasador, a ova druga dvojica bi da se osvete Đorđu Vukadinoviću. Otkad sam pitao nešto o Vučićevoj ženidbi, ni mene niko ne zove, a sad bih imao i potpitanja.
Javno mnjenje: Ubedili su nas da je Aleksandar Vučić pobedio i nemam ništa protiv toga, ali imam protiv toga da nas lažu kad god saopšte „rezultate istraživanja“. Svaki peti, šesti ispitanik odbija da s anketarima razgovara, a onda ovi pritisnuti rokom isporuke rezultata naručiocu prestaju da prate ciljnu grupu nego rade po principu – daj šta daš! Slutim da će ova izborna sezona biti najveća bruka za istraživače javnog mnjenja koji se radije udvaraju trendu plaćenih televizijskih emisija, nego što se pozivaju na terenska istraživanja.
Mediji i laganje: Slabo poznajem taj svet, ali i nemam neku želju da ih upoznam. To je grupa od 10,15 ljudi koja se vrti po svim srpskim tabloidima i, ruku na srce, nije Vučić njih napravio onim što jesu, nego su ih napravili oni od kojih oni sad prave najveće zlikovce. Nisu tu nevini ni Mišković ni Đilas. To je grupa urednika koja služi moćnog. Juče tebe, sada drugog. Da znaju drugačije da rade, valjda bih i ja znao za njih. Ne brine me što oni znaju za mene. Čim se klima promeni, eto njih opet u novom ruhu. Samo im daj signal ko je car ove sezone.
Tesla i vesla: Samopregor, danonoćni rad i odanost proizvode kontraefekte. Seli baba i deda (Mihajlovićka i Mali) u krilo popu (Irinej) i rešili usred izborne kampanje da budu veći katolici od pape, pa odustali posle (vidi opširnije na stranicama ovog broja „Vremena“) kad se pristojan svet pobunio da oni teslíme Tesline ostatke i da ga ture u crkveno okrilje. Parola dana na protestu protiv te odluke bila je: „Da je Tesla hteo crkvu, ostao bi kod kuće!“ A mogli bi da se proslave da su tražili da crkva plaća porez kao sav ostali pristojan svet.
Mercedes, ljubavi moja: Šasija je lepa, moderna i verovatno skupa. Ali, ko bi se bavio detaljima u izbornoj kampanji. Još nema dokaza da je jedan običan kupoprodajni ugovor nešto više od toga. Navijam za naše, ali nemojte da vređate našu inteligenciju tvrdnjom da je „Mercedes“ ušao u Srbiju zato što je „Ikarbusu“ prodao deo koji ovi posle nadgrađuju.
O čemu će ćutati, još malo: So na otvorenu ranu prosuo je usred izborne kampanje član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i surovo razobličio sva lažna obećanja političara na predizbornim mitinzima: „Stezanje kaiša je neizbežno. Ostaje samo da molimo Boga da se predizborna obećanja ne sprovedu, ko god da dođe na vlast. Procena Fiskalnog saveta je da nećemo moći bez smanjenja plata i penzija. Pitanje je samo za koliko će biti smanjenje, ranije je predlagano da penzije veće od 25.000 dinara i plate iznad 40.000 dinara budu smanjene deset odsto. Nažalost, rupa u budžetu je u međuvremenu produbljena tako da će uštede morati da budu veće.“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve