"Treba da zaboravimo na podele po okruzima. Cela Timočka Krajina treba da bude jedinstvena, Zaječar treba da bude administrativni centar, a Bor industrijski. To je najbolje i za našu državu i za ljude koji ovde žive", kaže Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara
Grad Zaječar i Timočka Krajina ove godine su imali dva talasa poplava. U poslednjih 40 dana, Krajina je imala 33 kišna dana. Palo je između 450 i 500 litara po kvadratnom metru. Crni Timok je ove godine oborio istorijski nivo – dva puta. Iako poplave nisu povod, o njima, ali i o politici razvoja grada Zaječara, „Vreme“ je razgovaralo sa predsednikom Skupštine grada Sašom Mirkovićem.
„Kod nas je sada bezbedno. Pravovremeno smo reagovali, a to je pola posla. U selu Trnavac plavljeno je nekoliko pomoćnih objekata i to je sve. Grad je ostao netaknut“, kaže Mirković na početku.
„VREME„: Osim bujičnih reka, Zaječaru su pretili Beli i Crni Timok. Kako ste se pripremili za novi talas poplava?
SAŠA MIRKOVIĆ: Imali smo akcioni plan odbrane od poplava. Vatreno krštenje imali smo za Uskrs, kada sam ušao u sukob sa premijerom Dačićem zbog nerazumevanja nadležnosti i nepružanja pomoći. Lokalne samouprave su nadležne za vode drugog reda, a Timok spada u prvi red… Uz vrlo malu pomoć Republike, mi smo se i tada uspešno odbranili koristeći, tako da kažem, sistem spojenih sudova. U prethodno ispražnjeno Grliško jezero primili smo sav višak vode, a tek kada su padavine stale, pustili smo branu. Da nije tako urađeno, mislim da bi voda u Zaječaru bila duboka preko dva metra.
Ceo Zaječar leži na vodi i to je veoma opasno kada dođe do ovakvih situacija. Posebno zbog podzemnih voda koje nemaju gde da odu. Izuzimajući Negotin i Kladovo, Zaječar je jedini grad Timočke Krajine koji se nalazi u kotlini. Zato imamo mnogo fontana po gradu.
Da li je Grad Zaječar pomogao drugim opštinama pogođenim poplavama?
Naravno: Svilajncu, Paraćinu, Malom Zvorniku, Lazarevcu, Krupnju… Nekima je potreban građevinski materijal, nekima čamci, crpne pumpe. Lazarevac iz zahvalnosti želi da se pobratimi sa Zaječarom. Takođe, galenska laboratorija apoteke „Zaječar“ jedina je u Srbiji koja pravi lekove protiv šuge. Zvao me je ministar zdravlja pre neki dan zbog toga. Zaječar će nastaviti da komunicira sa drugim ugroženim opštinama i gradovima i pomoći ćemo gde god budemo mogli.
Sredinom marta, grad je u Kanu dobio nagradu „Grad budućnosti„. O čemu je reč?
Magazin FDI, koji je deo „Fajnenšel tajmsa“, dodelio nam je, drugi put zaredom, nagradu u kategoriji „Evropski gradovi i regioni budućnosti 2013/2014“. Zaječar jeste grad budućnosti i apsolutno će nastaviti da vodi dosadašnju dobru politiku razvijanja grada.
Koji su konkretni benefiti od te nagrade?
Donosi nam otvaranje i pozicioniranje Zaječara i čitave Srbije u Evropi i svetu. Mnogi na Zapadu i ne znaju gde je Srbija. Ova nagrada takođe skreće pažnju na Timočki region koji je bio potpuno zapostavljen od bivših vlada Republike Srbije, a nadam se da sa ovom to neće tako biti. Ja bih da malo manje pričamo o razvoju regiona, a da više radimo. U Timočkoj Krajini takođe žive građani Srbije, ovde rade, ovde odgajaju decu. Svi pričaju koliko je Boru dato novca, a niko neće da kaže koliko je Bor dao Srbiji, koliko je značajan za održavanje monetarne politike, stabilnosti dinara, koliko je poluga izvezao u strane banke da bi država mogla da uzme kredite, itd.
Svaki dobar domaćin zna da kad nešto uzme, mora i da vrati. Ako to ne radi, jednog dana neće imati šta da uzme.
Zaječar je tradicionalno bio centar Timočke Krajine i to treba i da ostane. Treba da zaboravimo na podele po okruzima. Cela Timočka Krajina treba da bude jedinstvena, Zaječar treba da bude administrativni centar, a Bor industrijski. To je najbolje i za našu državu i za ljude koji ovde žive. Sa druge strane, imamo Dunav, imamo odličan put koji nas spaja sa Paraćinom i auto-putem. Putevi do Kladova i Negotina su takođe dobri, uskoro će se uraditi i krak do Bora, a do kraja godine završiće se deonica prema Knjaževcu.
Turizam je polako postao bitna privredna grana Timočke Krajine. Koliko se ulaže u turizam?
Ne treba zaboraviti poljoprivredu i rudarstvo. U Bor treba da se ulaže više i jače. Ja sam, inače, Boranin. Ne treba zaboraviti ni vinogradarstvo i voćarstvo.
Što se tiče turizma, Zaječar će uskoro dobiti akva-park sa toplom vodom. Nalaziće se vrlo blizu Romulijane. Reč je o izvoru tople vode kod Gamzigrada koju do sada niko nije iskoristio. Osim toga, pravi se vizitorski centar, takođe pored Romulijane, i biće naučno-istraživačka ustanova. Taj projekat finansira Evropska unija sa oko 10 miliona evra.
Za Zaječar je bitno da se hotelski kapaciteti osveže i povećaju. Imamo nekoliko pozicija u gradu i oko grada koji su pogodni za izgradnju novih kompleksa. Svi kapaciteti koje imamo su puni i to nema veze sa mnom, već sa čitavim timom koji uspešno radi na promociji grada. Popunjenosti kapaciteta doprinose Romulijana, Gitarijada, „Zoranovi dani“…
Tu je i Hajneken, koji ovde proizvodi najbolje pivo na svetu, a zove se „zaječarsko pivo“. Otkako su počeli sa tim brendom, pivara je povećala proizvodnju za 150 odsto. Time Hajneken plaća veću ekološku taksu, plaća veći porez na zarade, a otišli su toliko daleko pa im se sedište preduzeća ne nalazi više u Beogradu već ovde, u Zaječaru.
Postoje neke novine u komunikaciji sa privrednicima?
Imate restorane sa Mišelinovim zvezdicama, imate restoran u kome jela koštaju osrednje i imate low cost restoran. Suština sva tri restorana su kuvar i usluga. Kada uspemo da dođemo na nivo da budemo skup restoran, onda smo pobedili. U marketinškom i organizacionom smislu, sebe smatram dobrim kuvarom i svu svoju energiju i znanje uložiću da napravimo dobra jela. Dobra jela prave se sa dobrim začinima što su, u stvari, dobri saradnici koji jelu daju pikantnost. Ako su oni dobri, ja slušam njih, a ne oni mene. Nije sramota pitati ako nešto ne znate. Dobar organizator ne mora sve da zna, ali mora znati ko zna odgovore na pitanja. Tako sam se ponašao u Ministarstvu saobraćaja, tako se ponašam ovde i tako ću se ponašati i u budućnosti.
U Zaječaru je dugo postojao problem nekomuniciranja sa privrednicima – nijedna lokalna vlast nije htela da razgovara s njima. Oni su ti koji pune budžet, oni treba i da troše taj novac kroz subvencije, poslove i druge načine. Treba razvijati lokalpatriotizam i koristiti ga. Ja sam zagovornik toga da domaćim, lokalnim firmama treba davati prioritet u svakom poslu. Mi smo išli korak po korak.
Prošlo je deset meseci od formiranja nove garniture vlasti. Do sada smo „čistili repove“ i zatečene nesređene račune. Ne želim da kritikujem sve zatečeno: bilo je dobrih ideja, ali loših završnica, a upravo to vam je priča o kuvarima i restoranima.
Dakle, mi smo pozvali sve privrednike u Privrednu komoru i rekao sam im da je došlo vreme da rekonstruišemo gradsko veće i da oni među sobom izaberu dvojicu koji će postati članovi gradskog veća. Za ta dva mesta sam od njih tražio da izabrani ne budu oni koji će dolaziti po dnevnicu, nadnicu, paušal. Ta dvojica će biti zaposlena u gradskoj upravi i snosiće istu odgovornost kao i svi drugi iz uprave. Ne da budu maskote koje će da dižu ruke, već ljudi koji rade.
Šta očekujete kao konkretne rezultate ovakve odluke?
Očekujem da privrednici budu složni, da imaju zajedničke stavove, da budu odgovorni. Na taj način se eliminiše korupcija.
Kako stojite sa zapošljavanjem?
Do sada smo potrošili 20, a do kraja godine izdvojićemo još 30 miliona dinara za zapošljavanje u gradu Zaječaru, odnosno za subvencionisanje preduzeća, posebno malih, da zapošljavaju nove, mlade ljude. Razmišljamo da ljudi ne treba da rade na crno, jer na taj način imaju manje plate i manje se puni gradski budžet. Do sada je zaposleno preko hiljadu ljudi preko tog programa.
Bio bih zadovoljan da do kraja godine dobijemo još 500 radnih mesta, da iduće godine dobijemo još 1000, a do kraja mandata da taj broj bude 3000 do 3500 zaposlenih Zaječaraca.
„Timočanka“
Prostire se na površini od 45.939 kvadratnih metara pod zemljištem i 8518 kvadratnih metara pod objektima. Od infrastrukture raspolaže svime osim gasa i daljinskog grejanja. Udaljenost lokacije od centra grada je 1,2 kilometra, od magistralnog puta 1,5, od železničke stanice 1,5 kilometara. Lokacija je namenjena za proizvodnu delatnost, a postoji mogućnost promene te namene i postizanja dogovora u skladu sa potrebama investitora.
Cena zakupa se licitira, a ukoliko se zakupi više od 500 m² korisne površine poslovnog prostora cena se umanjuje za 50 odsto. Oblik prenosa prava je zakup na tri godine, ali postoji mogućnost produženja za još tri. Lokacija je u stopostotnom državnom vlasništvu.
„Kraljevica – Paviljon“
Nalazi se na 100.000 kvadratnih metara zemljišta uređenog Generalnim planom grada. Nema samo gas, TT instalacije i daljinsko grejanje. Udaljenost lokacije od centra grada je 1,6 kilometara, od magistralnog puta 0,3, od železničke stanice 0,6, od vodenog toka 0,7 km. Namenjeno je za gradnju restorana, uslužnu delatnost (hoteli, sport i rekreacija, gerontološki centar). O ceni se može pregovarati. Lokacija je u stopostotnom državnom vlasništvu.
SPA kompleks u Gamzigradskoj Banji
Projekat predviđa izgradnju hotelskog kompleksa u blizini izvorišta tople mineralne vode, na samoj obali Crnog Timoka i to na površini od 1,87 hektara. Predviđena je izgradnja hotela sa 150 ležajeva, velnes i SPA centrom, sportskim terenima, sopstvenom plažom i ostalim sadržajima za sportove na vodi uključujući i veliki akva-park. Lokacija je obuhvaćena Prostornim planom područja arheološkog nalazišta Romulijana–Gamzigrad i Prostornim planom teritorije grada Zaječara.
Zemljište predviđeno za izgradnju kompleksa je u svojini Republike Srbije. Postupak prenosa prava javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu Grada Zaječara nad pomenutim parcelama je u završnoj fazi. Postoji mogućnost javno-privatnog partnerstva.
Procenjena vrednost investicije u početnoj fazi planiranja je 2.500.000 evra. Projekat podrazumeva osnivanje novog društva čiji bi osnivači bili Grad Zaječar i jedan ili više privatnih partnera.
Do lokacije budućeg kompleksa vodi asfaltni put. Ostala infrastruktura je udaljena oko
300 m.
Lokacija se nalazi na samoj obali Timoka, 70 kilometara od auto-puta, 120 od aerodroma u Nišu, 35 od aerodroma u Boru, 80 od luke u Prahovu, 300 metara od magistralnog puta, 12 km od centra grada, policije, glavne železničke i autobuske stanice i zdravstvenog centra, 15 km od vatrogasne službe.
Na teritoriji Gamzigradske Banje nalazi se šest termomineralnih izvora temperature od 38 do 43 stepena koji se ubrajaju u zemnoalkalne – hiperterme, odnosno akroterme. Na 300 metara od lokacije nalazi se izvor kapaciteta 20 litara u sekundi temperature 42 stepena.
Nikoličevska banja
Nalazi se na zemljištu od 103.882 metra kvadratna. Po planskoj dokumentaciji, namenjeno je rekreativnim, sportskim, banjskim i uslužnim sadržajima. Obezbeđen je pristup električnoj energiji i vodi, nedostaje kanalizacija, a u ovom trenutku nema mogućnosti za gas i daljinsko grejanje.
Lokacija se nalazi na sedam kilometara od centra grada i na 300 metara od magistralnog puta. Lokacija je većim delom u privatnoj svojini, 86 odsto, a ostatak u državnoj. Cena kupovine direktnom nagodbom je pet evra po kvadratnom metru uz mogućnost pregovaranja.
Industrijska zona „Negotinski put“
Površina zemljišta je 152.450 kvadratnih metara. Uređeno je Generalnim planom grada, namenjeno proizvodnoj delatnosti i ima sve osim gasa i daljinskog grejanja. Od centra grada je udaljeno 3.3 km koliko i od železničke stanice, od magistralnog puta 200 metara, od vodenog toka 100 metara.
Cena je pet evra po kvadratnom metru uz mogućnost pregovaranja. Lokacija je u privatnom vlasništvu.
Lokacija: Zaječar je administrativni centar Timočke Krajine. Nalazi se na 11 kilometara od granice sa Bugarskom, u međurečju i na sastavcima Crnog i Belog Timoka. Od aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu udaljen je 236 kilometara, od aerodroma u Sofiji 200 km, od niškog aerodroma 110 km. Auto-put E-75 je na 80 kilometara odličnog puta od Zaječara.
Dominantne privredne grane: turizam, poljoprivreda, rudarstvo, prehrambena industrija, metaloprerađivačka industrija.
Broj nezaposlenih: 7527.
Prosečna plata: 41.027 dinara (april 2014).
Pogodnosti za investiranje: U cilju privlačenja investicija i otvaranja novih radnih mesta, Skupština grada Zaječara donela je odluku kojom se investitoru koji zakupi više od 500 m² korisne površine poslovnog prostora cena zakupa umanjuje za 50 odsto.
Takođe, gradsko rukovodstvo je spremno i otvoreno za sve vrste pregovaranja i da izađe u susret potrebama investitora, te skupštinskom odlukom odobrava dodatne olakšice.
Do sada su u Zaječar ulagali: Gorenje, OMW, FMT Zaječar A.D., D.O.O. „Salaš“, PD „Zaječar“, Ujedinjene srpske pivare „Zaječarsko“ A.D. Zaječar, Telefonika Kable Krakov, A.D. Imlek BG poslovna jedinica mlekara Zaječar.
Prilog „Gradovi i opštine – vodič za investitore“ pripremili: Mirko Rudić i Aleksandar Aleksić. Fotografije: Ivan Šepić i M. Milenković
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
