Između slobode i govora mržnje

Iako međunarodna zajednica, novinari, civilno društvo, građani i političari pokušavaju da pronađu načine da prekinu govor koji može negativno uticati na društvo i ljude, ne uspeva se da se postigne formula koja bi dala jasna uputstva kako se odnositi sa ovim problemom, izjavila je OEBS-ova predstavnica za slobodu medija Dunja Mijatović, na konferenciji o govoru mržnje koja je u petak 13. juna održana u Prištini.

Koliko daleko možemo otići sa restriktivnim merama protiv govora mržnje, a da ne prekršimo osnovno ljudsko pravo, a to je sloboda izražavanja, upitala se Mijatovićeva.

„Ono što vidimo u regionu i šire jeste da vlade prelaze ovu tanku liniju i zapravo ograničavaju slobodu govora, a kako bi se borile protiv onoga što oni nazivaju govorom mržnje. Da li je uvek govor mržnje u pitanju? Mislim da ne. Jer nekad vidimo da su u ime zaštite društva od govora mržnje, od terorizma i ekstremizma, ne pominjući pitanje zlostavljanja dece i ostalih pretnji u našim društvima, vlade spremne da ukinu bilo kakav kritičan govor, a nazivaju ga ‘govorom mržnje’. Mi ćemo se boriti protiv toga, i zaustavićemo to“, kazala je Mijatovićeva. Ona je takođe dodala da se moraju praviti razlike između govora mržnje i slobode govora.

„Govor mržnje nije kada me neko naziva lošim imenima, ili kada neko loše i vulgarno govori o meni. Javne ličnosti, naravno u ovom delu sveta, treba da shvate da u trenutku kada uđu u javne institucije, njihov prag tolerancije mora da bude na mnogo većem nivou nego što je to kod običnih građana. Da budem iskrena sa vama, preko glave su mi političari koji kažu da imaju problema sa govorom mržnje na njihov račun i da to mora da se prekine. To je kriticizam, i oni s time moraju da žive. To nije govor mržnje“, kazala je Mijatović, dodajući da je prihvatanje toga cena koju društvo mora da plati za demokratiju.

Po mišljenju OEBS-ove predstavnice za slobodu medija, samo izrazi koji mogu da izazovu nasilje treba da budu zabranjeni, dok svi ostali govori, bez obzira koliko mogu biti problematični ili uvredljivi, ne treba da budu predmet gonjenja. „Znam da ovo zvuči prilično kontroverzno, u mnogim društvima je neprihvatljivo, ali to je jedini način napred“, kazala je ona.

Citirajući univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima, odnosno da svako ima pravo na slobodu govora i na slobodu izražavanja, Dunja Mijatović ističe da je implementacija toga još uvek u stagnaciji.

„Ono što nam nedostaje je politička volja da upotrebimo ove reči za dobrobit društva, a ne za ograničavanje… Suština je da većina zakona o govoru mržnje ne dozvoljava adekvatnu zaštitu slobode govora. U većini slučajeva, govor mržnje je nejasno definisan, drugačije se interpretira, i upotrebljavao se i za gonjenje ljudi koji su kritični. Kao predstavnik za slobodu medija, bavim se ovim problemima direktno sa vladama, u veoma direktnom i otvorenom dijalogu.“

U borbi protiv onoga što je pretnja našeg društva, nikad ne treba zaboraviti važnost slobode govora i medija, smatra Mijatovićeva. „Važno je navesti i da političke vlasti i partije takođe, ponekada, zloupotrebljavaju medije, uključujući onlajn platformu, zbog svojih političkih ciljeva… Umesto blokiranja, stopiranja, restrikcija i kontrole, vlade treba da sve svoje finansijske fondove usmere na internet opismenjavanje“, poručila je Mijatovićeva.