Singl

Singl, to je ono kad odeš na svadbu, i sedneš da se upoznaš i ispričaš sa rodbinom, pa rodbini zazvoni telefon, i ti čuješ kako kaže: „Evo sedimo kuma i ja…“, a onda, upola glasa: „… pa kuma je došla sama… pa eto tako, došla je sama.“

Kad je cura singl, onda svako malo odluči da izađe na sastanak i dâ šansu nekom finom dečku. A onda sedi, pije kafu, i broji u sebi na koliko sastanaka treba da ode da je ne bi grizla savest kako nije dala šansu tom baš finom dečku.

Mame singl devojaka pitaju s vremena na vreme – a ko ti je taj drug što se tako lepo družite, i zašto ti nije dečko, kad ti je već drug, može da bude i nešto više. Onda devojka kaže mami, e, mama ne ide to tako, ali mama sledeći put kad zove pita to isto.

Drugarice singl cura kažu im s vremena na vreme: „Jedva čekam da nađeš nekog da se zaljubiš, videćeš kako će sve biti drugačije.“ Ili im kažu nešto kao: „Znaš, kad bi mene neko pitao da mu pokažem jednu svoju drugaricu koja priča da želi da ima dečka, a sve čini da ga ne nađe, ja bih pokazala tebe.“ Ili razmišljaju naglas zajedno sa svojim momcima: „Kog slobodnog dečka imamo za nju?“ Singl curi onda bude krivo što ne može da im kaže da odjebu jer imaju najbolju nameru.

Kad si singl, oženjeni muškarci ti kažu: „Imaš li dečka? Nemaš? Kako to?“, pa onda sami odgovore: „Pa jeste, nema normalnih momaka.“ Ti prvo misliš kako je fino što još neko primećuje nedostatak normalnih muškaraca, a posle nekoliko godina iskustva misliš – o, ne, evo ga opet, što ne smisli nešto kreativnije kad već hoće da se upucava.

(Inače, muškarca koji kaže „nema normalnih muškaraca“, treba izbegavati kao Korinćanina koji kaže „svi Korinćani lažu“.)

Kad si singl, muškarci ispipavaju teren i kažu: „Pa kako to da nemaš dečka? Pa ti si tako divna i nežna osoba. Ti moraš da imaš nekog.“ Ili ti pričaju kako je brak komplikovana stvar. Ti saosećajno klimaš glavom, a misliš se u sebi – idi malo svojoj ženi objasni kako vam je brak komplikovan.

Kad si singl, to postaje najvažniji deo tvog identiteta. Niko nikad nikog nije pitao: „Što si se venčala“, ali zato singl curu svi pitaju: „Jesi se udala?“ i „Što se ne udaješ“, eventualno: „Planiraš li ti da se udaješ“ i „Šta čekaš, što se ne udaješ?“ Nije važno što imaš sto i jednu zanimljivu temu o kojoj možeš da pričaš – sagovornici nekako uvek žele da znaju – jesi li se, i zašto nisi, udala.

Tebi to kao bude čudno, a onda čuješ u glavi glas svoje majke koja komentariše dok gleda „Seks i grad“: „Slušaj, ćero, lepo je ovo što oni ovde prikazuju, ali mi ne živimo u Njujorku. Ovde žensko treba da se uda.“

Singl, to je kad ti davno bivši dečko, a skoriji prijatelj napiše kako ne može više da se viđa s tobom, jer sada ima ženu i dete kojima treba da se posveti. Ili kad se bivši dečko odtaguje sa zajedničkih fotografija na Fejsbuku, jer ima novu curu. Ili kad se drugari ponašaju na jedan način kad se družite nasamo, a na drugi kad su im tu devojke. I sve je to okej, sve razumeš, ali mišljenje o njima ti se svejedno malo pokvari. Malčice. Dobro, malo više.

U najzabavnije trenutke singl cura ubraja ono kad se napila na žurci pa je bivšem dečku pričala kako, od kad su raskinuli, nije imala sreće u ljubavi, mada to nije baš tačno. I kad je sa prijateljicom sedela u subotu veče kući, u gaćama, dok su naizmenično štrikale i naglas čitale Pedeset nijansi sive, dok je u isto vreme na televiziji išla „Vojna akademija“. I kad je menjala gumicu na tušu, dok je voda prskala po celom kupatilu. I kad se selila pa sama nosila stvari na peti sprat. I ono kad su se dešavala stvari koje baš i nisu za u novine.

Singl, to je stanje u kom slušaš parove kako razgovaraju i dosadno ti je. Ili kad se raznežiš jer vidiš dedu i babu kako se drže za ruke. Ili katkad kažeš nekom: „Ne zanima me tvoje mišljenje i niko te nije ništa pitao“ zato što te ubeđuje da ne treba da držiš mačku, već muža. Singl, to je jedno stanje, kao i bilo koje drugo.