Ako planirate da kritikujete Beograd na vodi ili Er Srbiju, nemojte to raditi na Fejsbuku ili barem to činite biranim rečima. U suprotnom, nemojte ni pomišljati da putujete u Ujedinjene Arapske Emirate. Tamošnji zakoni, uvedeni pre tri godine, striktno kažnjavaju sve koji sa nipodaštavanjem govore o emiratskim kompanijama na društvenim mrežama.
To je na bolan način iskusio avio-mehaničar Rajan Pejt, Amerikanac. On je u Abu Dabiju popravljao helikoptere i u decembru je otišao kući na Floridu za Božić. Zbog problema sa leđima želeo je da produži odmor i ode kod lekara u Americi, ali mu poslodavac to nije dozvolio. Besni Rajan na Fejsbuku je rekao šta ima o firmi za koju je radio, preporučivši svima da se klone takvih kompanija. Onda se zaputio u Abu Dabi kako bi dao otkaz i pokupio svoje stvari. Samo što je stigao, pozvali su ga u policiju gde su mu pokazali print screen njegovih postova i uputili ga na zakon koji to kažnjava. Preti mu pet godina robije i poveća novčana kazna.
Bilo koji materijal postavljen na društvene mreže koji dovodi u pitanje kompanije iz Emirata ili njihove državne službenike, bez obzira na to koliko je tačan, dovodi vas pod udar ovog zakona. Stav tamošnjih vlasti je da se svi dokazi o korumpiranosti, zloupotrebama i bahatosti Emiraćana moraju dostaviti tamošnjim institucijama koje će to umeti da kazne. Postavljanje na društvene mreže, po njima, ima za cilj samo vređanje države, nije način za rešavanje problema i takođe se kažnjava.
Taj pristup ima logike iako je u ogromnoj suprotnosti sa zapadnim pristupom da „javnost ima pravo da zna“ i da je javno sramoćenje deo kazne, a ponekad i jedino što nam preostaje.
Takvu kaznu upravo dobija Hilari Klinton i biće da joj nimalo nije svejedno. Otkriveno je da je ona tokom mandata državnog sekretara SAD umesto službenog koristila privatni i-mejl. U njenoj službenoj komunikaciji nedostaju čitavi meseci, a mejlove je razmenjivala i sa predsednikom Obamom. On kaže da je bio svestan da joj piše na privatni mejl, ali da je mislio da se nalog nalazi na službenom serveru, to jest da je komunikacija zaštićena.
Ispostavilo se da nije, Hilari je koristila komercijalni servis, adresa joj je hdr@clintonemail.com, a upotrebljavala je nekoliko naloga (hdr19, hdr21 itd.) što dodatno komplikuje istragu. Sve u svemu, gospođa Klinton je predala 55.000 stranica mejlova, a njeni protivnici sada postavljaju pitanje koliko je državnih tajni sakrila od javnosti.
Oba primera pokazuju nam da i najbogatiji i najmoćniji imaju problem sa razumevanjem novih tehnologija i promenama koje one unose u naš život i razumevanje slobode i odgovornosti. Nevolja je što oni uspostavljaju pravila, a ne trendove.
