U nekoliko navrata prošle nedelje, granica između televizije i realnog života potpuno je nestala. Virtuelni medijski prostor i stvarnost u Srbiji preklopili su se na zastrašujući način.
Počelo je famoznim „Parovima“, koji su do danas, uprkos brojnim protestima, samo jednom pedagoški kažnjeni suspenzijom programa na 24 sata. Produkcija i Televizija Happy pokušali su da održe minimum pristojnosti, no to je trajalo kraće od suspenzije. Danas ponovo imate svađe, psovke i uvrede, koje smenjuje noćna erotika. Happy televizija sa ponosom objavljuje odlične rezultate gledanosti, jer je zahvaljujući ovom bizarnom rijaliti programu značajno popravila svoj rejting.
Među temama koje tabloidi eksploatišu, a generišu se u „Parovima“, pojavilo se i nasilje nad ženama. Jedna od učesnica, do sada nepoznata starleta, opisala je kako je dobila batine od bivšeg dečka – opet polupoznate zvezde Akija. Ova kampanja je donekle koordinisana, jer se paralelno pojavljuje u žutoj štampi i u rezidenciji „Parova“. Čak smo saznali mehanizam promocije – među zvezdicama Pinka ili Granda, gde je važno da te snime paparaci u određeno vreme sa određenom devojkom. Skandali su režirani, a ova pacovska borba ima samo jedan cilj: nekoliko minuta medijske pažnje.
Ali šta raditi kada pravosuđe zakuca na vrata „Parova“? Razlog je proces koji se vodi protiv čoveka koji je u Srbiji organizovao mrežu „elitne“ prostitucije. Jedna od devojaka iz te mreže bila je i Mimi Oro, kojoj treba zvanično uzeti izjavu. Druge devojke odlučile su da odustanu od krivičnog gonjenja makroa, ostala je samo Mimi, pa nije isključeno da će jednog dana umesto Ere Ojdanića sa bendom, u kuću „Parova“ doći sudski službenik sa zapisničarom. Ovo samo potvrđuje tezu da su današnji učesnici rijaliti programa srećni što su se uhlebili, sklonili od dugova, policije ili ljubomornih partnera. Ovo TV bratstvo zato liči na „Pijani brod“ gde nema stega krize i morala – jer sve je dozvoljeno!
Ulazak srpskog pravosuđa u „Parove“ bio bi znak da je poslednja granica pala i da danas zaista ne znamo sa koje strane vrata je stvarnost, a sa koje TV program. Ukoliko Mimi na televiziji progovori o prostituciji, može da poremeti za sada uspešan pokušaj da se zaštite moćni i uticajni korisnici njenih usluga. Makro je pred nagodbom sa sudom, priznao je krivicu i time će dalja istraga biti završena.
Mnogo tragičnije posledice imao je rijaliti program DNK, koji se emituje na Televiziji Pink. Posle emitovanja epizode u kojoj je ljubomorni suprug S.K. (29) utvrdio da su deca zaista njegova, on je u napadu besa ubio njihovu majku Z.K. (26), jer je saznao da se viđala sa bivšim momkom. Ženu je pretukao na smrt dok su deca bila u susednoj sobi. Tokom emisije bilo je moguće videti potpuno poremećene odnose, sluđenu ženu s tragovima nasilja, jer batina je očigledno bilo i ranije. Naravno da televizijska emisija nije izazvala smrt, ali prikazivanje ovakvih tema upravo zbog mogućih posledica zahteva posebnu pažnju. Ako se bavite ljudskim pričama, ili tačnije tragedijama – ulazite u njihove živote i morate biti svesni da i vi postajete deo njih. Postajete akter, jer utičete na život tih ljudi. Ne možete ih posmatrati kao smešne ili tragične zamorčiće koji će poslužiti da dobijete reakciju publike – smeh ili suze. Postajete odgovorni, jer medijska pažnja menja život aktera, ali treba da se obraća i širem krugu gledalaca. Šaljete poruku koja je mnogo važnija od rezultata DNK analize i utvrđivanja očinstva. U najvećem broju slučajeva, DNK analizu su zahtevali ljubomorni očevi, a žene su bile stavljene na nekakvu vrstu testa. Možete li da zamislite ponekad i dvadesetogodišnji pakao u kojem su one živele, optužene za neverstvo i izložene sumnji partnera, porodice i okoline. U pomenutoj emisiji čak ni DNK analiza nije rešila problem, jer on i nije bio u očinstvu, već u bolesnoj ljubomori. Ovaj aspekt nikada nije bio tema rijalitija DNK, koji ima lajtmotiv – „potraga za istinom“. Tužna istina je da živimo u zemlji gde je nasilje nad ženama svakodnevna pojava, a mediji ne čine dovoljno da to ne postane dnevna rutina i prihvatljivo ponašanje.
Zvuči neverovatno jednostavno: mediji moraju uvesti nultu toleranciju na nasilje nad ženama i moraju štititi dostojanstvo žrtava. Zašto onda nije tako?
Ako je na televiziji sve dopušteno i ako je televizijama sve dopušteno u cilju obezbeđenja profita, onda će Srbija biti prepuna budućih učesnika u rijaliti programima, a sve suroviji scenariji će se pisati sami – ili tačnije prepisivati iz realnosti.
