Rimska palata Feliks Romulijana je jedno od sedam mesta u Srbiji koja su pod zaštitom UNESCO-a kao delovi svetske baštine. Feliks Romulijana (lat. Felix Romuliana) nalazi se desetak kilometara od Zaječara, u blizini sela Gamzigrad. Ovaj lokalitet godišnje poseti oko 40.000 turista, a uskoro će početi radovi na Vizitorskom centru, koji će doprineti povećanju turističke posete.
Feliks Romulijanu je izgradio rimski imperator Gaj Valerije Galerije Maksimijan (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293–311), zet Dioklecijanov, u III veku naše ere. Naziv carske palate potiče od imena Galerijeve majke Romule. Inače, Galerije je jedan od šesnaestorice imperatora Rimskog carstva rođenih na tlu današnje Srbije. Zanimljivo je i to da je on prvi rimski car koji je doneo Edikt o toleranciji (30. aprila 311. u Nikomediji), kojim je hrišćanima prvi put u istoriji priznata sloboda veroispovesti. Dve godine nakon toga Konstantin donosi Milanski edikt.
Palata nikada nije dovršena, a u IV veku velelepni posed prisvaja hrišćanska crkva. Tokom V veka palatu su razarali varvari, a u VI veku Justinijan I obnovio je Romulijanu i pretvorio je u pograničnu tvrđavu. Od kraja VI veka, palatu i taj kraj naseljavaju Sloveni i koriste je do XI veka.
U XIX veku, carsku palatu otkriva nemački baron Fon Herder, koji je obilazio Srbiju tražeći rudnike. Kasnije je Feliks Kanic, austrougarski putopisac i arheolog, procenio da je u pitanju Kastrum, rimsko vojno utvrđenje. Jugoslovenski arheolozi su 1953. godine pokrenuli istraživanja i nakon samo mesec dana iskopavanja otkriveni su mozaici koji su ukazivali da ovo nije vojno utvrđenje, već nešto mnogo značajnije.
Da je u pitanju carska palata, otkrio je arheolog dr Dragoslav Srejović 1984. godine, pronašavši fragment arhivolte, na kojem se nalazio natpis FELIX ROMULIANA.
Feliks Romulijana se prostirala na 6,5 hektara i imala je oko 20 utvrđenih kula. Unutar kompleksa nalazili su se raskošna palata, dva paganska hrama, tri hrišćanske crkve i druge građevine. Podni mozaici spadaju u najbolja građevinska ostvarenja kasnoantičkog doba na tlu Evrope. Od 2007. godine Feliks Romulijana je na UNESCO-voj Listi svetske kulturne baštine.
Danas ovaj arheološki lokalitet posećuje više od 40.000 turista godišnje. O povećanju tog broja brine se Grad Zaječar i Muzej Zaječar uz saradnju Ministarstva kulture Srbije. Zato će uskoro biti izgrađen Vizitorski centar. Obavljen je otkup zemljišta, rekonstruisan je lokalni put, uređen je parking oko objekta, pripremljena je tehnička dokumentacija…
Vizitorski centar biće namenjen turistima i istraživačima. U kompleksu će biti izgrađeni centar za posetioce, istraživački centar i objekti za smeštaj turista i istraživača. „Izgradnja Vizitorskog centra ima za cilj poboljšanje turističke infrastrukture radi očuvanja kulturnog nasleđa i poboljšanja ekonomske moći Grada Zaječara“, kažu u gradskoj upravi Zaječara.
Krajem maja ove godine predstavljena je interaktivna aplikacija „Predstavite se caru Galeriju kako običaji nalažu“. Ovo je zapravo Android igra koja posetiocima lokaliteta omogućava upoznavanje još neotkrivenih delova gamzigradske palate.
Igrajući igru, posetioci se stavljaju u ulogu arheologa, istraživača koji prati običaje dolaska pred rimskog cara. Osim toga, igra pokazuje i kako su stari Rimljani provodili slobodno vreme, kako su polagali žrtve bogovima i druge zanimljive detalje iz biografije imperatora Galerija koji je izgradio Feliks Romulijanu.
Izrada igre je deo projekta Regionalni program za jačanje prekograničnog turizma na srednjem i donjem Dunavu koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u Srbiji kroz Dunavski centar za kompetenciju.
„Interpretacija kulturnog nasleđa na način razumljiv i shvatljiv posetiocima koji nemaju stručna znanja, izuzetno je važna. Svrha kulturnog nasleđa ne iscrpljuje se u onom trenutku kada ga otkriju i razumeju arheolozi, već onda kada je ono dostupno i shvatljivo građanima“, rekao je na predstavljanju igre Danko Ćosić, projektni menadžer u Dunavskom centru za kompetenciju.
„Projekat putevi rimskih careva i Putevi vina izuzetna su prilika da Srbija na moderan način predstavi antičko nasleđe na svojoj teritoriji i da ga učini neodvojivim delom evropske antičke baštine. Ja se iskreno nadam da će istočna Srbija, a pogotovu grad Zaječar iskoristiti priliku koju im pruža ovaj projekat i kvalitetno ga promovisati i privući turiste iz Evrope i Srbije“, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Davenport.
