Kada je prošle godine izabrana za najlepšu ženu sveta na takmičenju u kojem učestvuju sve žene starije od 26 godina, Lora Hanter nije očekivala da će uskoro biti politički komentator. Iz jednostavnog razloga, politika je ne zanima. Ali, desilo se da je postala vatreni pobornik Donalda Trampa na desničarskim sajtovima i društvenim mrežama. Uz samo jedan, mali problem. Ona te tekstove niti je pisala niti ih je odobravala, desničari su se poslužili njenim likom i imenom kao dobrim mamcem, „klikabilnim“ kako se to danas kaže. Sada su na sudu, ali kradljivci identiteta ne pokazuju neku posebnu zabrinutost. Biće da je korist bila veća od kazne koju bi sud mogao da im odredi.
Krađa identiteta postala je veliki problem na internetu, mnogo je onih koji se lažno predstavljaju koristeći tuđe slike, podatke i sve ono što inače bezbrižno sejemo po internetu uključujući i broj kreditne kartice (za koji nas je zamolio vlasnik vrlo povoljnog Airbnba kako bi nam napravio rezervaciju). Motivi su različiti, od klasične prevare gde bi da vas zavrnu za neke pare, do širenja uticaja gde je nekoj opskurnoj ideji potreban afirmisani lik.
Srećom, internet nudi sijaset rešenja za proveru nečijeg identiteta, čak i najpliće pretraživanje uputiće vas na dobar put.
Prvi nivo je najbanalniji, provera adrese sa koje vam se neko obratio. Ukoliko je to neki od popularnih servisa (Yahoo ili Gmail), jasno je da vam je potrebno dodatno proveravanje. Ukoliko se neko obraća sa relevantne kompanijske adrese, potrebno je da odgovorite na mejl vodeći računa da li poruka ide na istu ili malo izmenjenu adresu. Lako je poslati mejl sa lažnim zaglavljem, ali malom analizom poruke vidi se odakle je zapravo stigla. Takođe, vodite računa da je samo jedan promenjeni znak u adresi dovoljan da se uvalite u nevolje. Microsoft ili Mircosoft na ekranu izgledaju isto, ako ne zagledate pažljivo.
Ako ste već stupili u komunikaciju sa osobom koja se predstavlja kao stručnjak za neku oblast, osnovna stvar je da nju ili njega izguglate, potom da proverite profile na društvenim mrežama, a posebno na Linkdinu. Tamo se relativno lako utvrdi s kim je osoba sve u poslovnom kontaktu, odnosno da li zaista vodi profesionalni život kakav vam predstavlja. Argument da ne koriste svi društvene mreže, ovde ne stoji. Taj koji vam se obraća elektronskom poštom i izdaje za stručnjaka morao bi da bude prisutan i u digitalnoj javnosti, citiran, objavljivan. Ili je beskrajno sumnjiv i traži dodatnu proveru.
Konačno, čak i kada se sve slaže, kada osoba stvarno postoji (kao u slučaju pomenute Lore), potrebno je utvrditi da li zaista lično stoji iza naloga s kojeg vam se obraća ili se radi o podmetanju. I to je lako, pozovete njega ili nju na video-razgovor. Tu je prevara nemoguća, a onaj ko odbija takvu komunikaciju je u najmanju ruku sumnjiv.
Sve pomenute provere mogu se obaviti lako i sa minimalnim troškovima, te nema opravdanja ako nasednete. Mada ima onih koji tvrde da je na internetu moguće prevariti samo onoga ko to manje-više sam traži.
