Zvuči šašavo, ali ako nameravate da objavite oglas na Fejsbuku, ubuduće ćete to moći da obavite tek kada vam Fejsbuk pošalje razglednicu. Da, pravu razglednicu sa markom. Jedina razlika je što umesto (ili pored) uobičajenih lepih pozdrava ta razglednica mora da vam se dostavi na fizičku adresu i sadržaće šifru koju je smislio Fejsbuk. Jer kompanija mora tačno da zna odakle je oglas naručen.
Dobro, malo sam preterao. Ova vrsta identifikacije se (za sada) ne traži za sve oglase već samo za one koji nose političku poruku. Dobro, ne baš sve političke oglase već samo one koji podržavaju konkretnog političara, imenom i prezimenom.
Razlog za ovu odluku su stalno prisutne sumnje u ruski uticaj na predsedničke izbore u novembru 2016, odnosno na uticaj koji je izvršen na društvenim medijima. Veruje se da je Rusija relativno malim parama kupila oglase i objave na Fejsbuku i nekim drugim društvenim medijima i tako napravila šum kod birača. Samo po sebi to nije zlodelo jer isto rade i brojne američke organizacije. Nevolja je što američki zakon zabranjuje bilo kakav strani uticaj (novac) u predizbornim procesima. I dok je u starim medijima (radio, novine, televizija) lako utvrditi poreklo novca kojim se oglasi kupuju (kandidati čak moraju oglase lično da odobre ko god da ih plaća), na društvenim medijima se tok novca nije mogao pratiti.
Sada se to menja. U Fejsbuku su doneli odluku koja će važiti na novembarskim međuizborima ove godine (biraju se ceo Kongres i trećina Senata), a odluka je da svaki oglas koji podržava nekog od kandidata mora biti uplaćen od strane osobe koja se nalazi u Americi. Kada odlučite da kupite prostor na Fejsbuku i popunite formular na sajtu, Fejsbuk vam šalje razglednicu sa kodom odnosno šifrom na američku poštansku adresu koju ste im dostavili. Poštanski službenik proverava da li se radi o pravom čoveku ili o poštanskom fahu. Veruju da se tim činom uglavnom onemogućuje kupovina oglasa iz inostranstva. Rešenje nije savršeno, ali to je najbolje što su u Fejsbuku uspeli da smisle, kaže Kejti Harbat, jedna od direktorki kompanije.
Nesumnjivo je da se američka pošta raduje ovoj novini iako ne treba očekivati da će Fejsbukove razglednice sasvim oporaviti pismonosni servis koji je u celom svetu pred izumiranjem. Ali, ako se pokaže da ovaj sistem funkcioniše, mogle bi ga slediti i druge kompanije, a možda bi mogao da postane i obavezan.
Fejsbuku trenutno nije bolje ni u Evropskoj uniji. Sud u Belgiji zabranio je kompaniji da prikuplja podatke o korisnicima interneta koji nemaju naloge na Fejsbuku, niti posećuju sajt, već ih Fejsbukovi „kolačići“ nalaze na trećim sajtovima. Fejsbuk se dve godine branio dokazujući da su „kukiz“ i nevidljivi pikseli koje postavljaju po internetu uobičajena stvar. Sud se nije složio i sada im preti 250.000 evra kazne dnevno ukoliko s tom praksom ne prestanu.
Svaka zemlja brine svoje brige kada je izborni proces u pitanju, pa tako i Srbija gde predstoje lokalni izbori u Beogradu i još tri grada. Za razliku od Amerike ovde se glavni deo kampanje odvija na društvenim medijima, oglasa na starim medijima do dve nedelje pred izbore jedva da je bilo. Niko ne kontroliše, niti može da kontroliše ko i čime plaća internet oglase na društvenim medijima koji su, uglavnom, američki. Ali budite sigurni da u istoj onoj Belgiji, u Briselu, neko u evropskoj administraciji prati ovaj eksperiment sa razglednicama i razmišlja kako bi se tok „političkog“ novca na internetu mogao kontrolisati, naročito ako dolazi sa istoka.
Hipotetički, ako se ta praksa usvoji u celom svetu ili barem u EU, sortiranje i brzina isporuke razglednica mogla bi da postane važan segment izbornog procesa, baš kao i to ko upravlja Poštom. Samo nam je još to nedostajalo.
