Povodom teksta pod naslovom „Velika otkrića u malim uslovima“ autora Nikole Dragomirovića, objavljenog u „Vremenu“ od 24. septembra 2020. godine, u kome se između ostalog kaže da su se ovogodišnja arheološka istraživanja u Srbiji odvijala uz poslovično „nemanje para“, Ministarstvo kulture i informisanja dužno je da ukaže na više činjenica koje je autor propustio da zabeleži a koje bitno menjaju kontekst i ton samog teksta.
Ministarstvo kulture i informisanja se i ove i prethodnih godina, u okviru svog ograničenog budžeta, potrudilo da podrži što više kvalitetnih i značajnih projekata arheoloških iskopavanja i istraživanja. U 2020. godini, kada su usled situacije u celom svetu sredstva za mnoge oblasti umanjivana, budžet Ministarstva kulture i informisanja namenjen arheološkim iskopavanjima čak je i uvećan u odnosu na prethodnu godinu.
Sredstva namenjena Konkursu za oblast arheoloških istraživanja u poslednjih nekoliko godina postupno su se uvećavala. U odnosu na 2015. godinu, kada je na Konkursu za ovu oblast opredeljeno 18.540.000 dinara, budžet za 2020. godinu uvećan je za čak 70 odsto. U 2020. godini od ukupno prijavljenog 71 projekta na Konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulturnog nasleđa – oblast arheoloških iskopavanja i istraživanja, Ministarstvo je podržalo 42 projekta, što predstavlja više od polovine, u ukupnom iznosu od 31.690.000 dinara.
Dovođenje u uzročno-posledičnu vezu iznose sredstava namenjenih za arheologiju i za druge konkurse iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa može se tumačiti ili kao nedovoljna informisanost autora teksta ili kao tendencioznost. U zavisnosti od vrste projekta i radova, sredstva potrebna za njihovu realizaciju znatno se razlikuju od oblasti do oblasti, tako da je necelishodno upoređivati iznose opredeljene za različite konkurse.
Sve pomenute činjenice, kao i to da autor teksta ni na jednom mestu nije pomenuo koji bi to iznos, po njegovoj subjektivnoj (pr)oceni, u Srbiji bio dovoljan za konkursno finansiranje u oblasti arheologije, govore da je članak u samom startu tendenciozan, sa puno neprimerenih poređenja i dovođenja u isti kontekst totalno različitih pojava i stvari. Paušalna tvrdnja o „nekoliko miliona dinara po lokalitetu“ odslikava i ton samog članka i nedostatak entuzijazma kod autora da barem navede koliko je to nedostajućih sredstava preko tih „nekoliko miliona“. Da je kod novinara postojao višak volje, ili možda manjak malicioznosti, lako je u Ministarstvu kulture i informisanja mogao da sazna i ove i sve druge činjenice koje govore o aktivnostima države u oblasti arheologije.
Autorka je pomoćnik ministra u Sektoru za zaštitu kulturnog nasleđa Ministarstva kulture i informisanja
