E, moj Tesla

Kod nas su po Tesli nazvani i aerodrom, i bulevar, a možda uskoro i novi velelepni most. Muzej Nikole Tesle, jedini takav u svetu, jedini je i koji čuva zaostavštinu možda i najvećeg izumitelja u istoriji. Logično je onda što strani turisti odaberu baš njega za „pod obavezno“ videti kada dođu u srpsku prestonicu. Drugo je pitanje kako mi čuvamo ovu „svetinju“, kako je predstavljamo drugima i šta bi rekao sam Tesla kada bi danas nekim čudom prošetao Krunskom ulicom do muzeja koji nosi njegovo ime.

U vezi s tim pojavilo se i pismo koje je nedavno upućeno na adrese Muzeja Nikole Tesle i Skupštine grada Beograda, pod čijom je ingerencijom muzej. Potpisala ga je grupa elektroinženjera i fizičara, profesora i naučnih savetnika, uglednih ljudi od struke. Tim pismom potegla su se neka od najosetljivijih pitanja koja se odnose na novu muzejsku postavku, a od nadležnih se zahtevaju odgovori na pitanja: ko je dozvolio da se originalna postavka u Muzeju Nikole Tesle zameni novom, postoje li koncept i projekat sadašnje postavke, koliko je stručan autorski tim koji stoji iza nje, učestvuju li u tom poslu i važni predstavnici struke, ko je finansirao radove i kako su ta sredstva do sada trošena. Iznoseći mnoštvo kritika na račun rekonstrukcije originalne postavke koja je postojala prethodnih 50 godina, ocene dela stručne javnosti ugrubo se mogu svesti na nestručnost, improvizaciju i nedostatak koncepta. Potom, u pismenim odgovorima koji su usledili iz muzeja (Skupština Grada se još nije oglasila), a naročito u odgovoru direktora muzeja Vladimira Jelenkovića, gotovo odsečnim tonom tvrdi se da je reč o „pogrešnim, netačnim premisama“ dela stručne javnosti, nazvanog „dušebrižnici“, jer ne postoji odluka o zameni „originalne“ „novom postavkom“, već je u pitanju samo restauracija posle koje će skoro sve, kako se tvrdi, biti vraćeno na svoje mesto. Za to vreme posetioci, kojih je prema podacima sve više, kako stranih tako i domaćih, o restauraciji postavke ne znaju ništa. Obaveštenje o tome na ulazu u muzej ne postoji, a na pitanje nekom od muzejskih demonstratora da li će uskoro biti izloženo još nešto od eksponata, dobije se odgovor – ne. Ukratko, ono što se može videti u datom trenutku u muzeju, to je to – konačna slika.

BRIGA ILI BLEF: Ulazak u čudesni Teslin svet počinje pre ulaska u zgradu muzeja. Odmah preko puta nalazi se „Teslina fontana“, ali ne radi, zarđala je i zatvorena u kocku od pleksiglasa zamagljenu od vlage. Pod težinom lanjskog snega, koji niko nije očistio, plafon od pleksiglasa se urušio tako da je kocka sa gornje strane otvorena. U žabokrečinast izložbeni prostor, koji bi trebalo da predstavlja Teslinu avangardnu zamisao to jest prelivnu fontanu koju bi pokretala njegova turbina, bačena je i stara drvena stolica koja je čak jedini pokazatelj famoznog eksponata, jer jedino na njoj, onako ležećoj, piše: „Muzej Nikole Tesle utovar izložbe“. Kada u muzeju posetioci pitaju za fontanu, dobiju odgovor da nije u najboljem stanju, a na pitanje zašto ne radi, kaže im se da je verovatno arhitekta pogrešio, mada, odmahuju rukom, priča je komplikovana. Fontana je inače pompezno postavljena 2007. u znak jubileja 150. godišnjice Teslinog rođenja, zamišljena da bude i ukras i eksponat, ali nije radila takoreći od početka. Noću je ovo muzejsko ruglo i dalje „veličanstveno“ osvetljeno.

Ima nečeg nejasnog, teško dokučivog u šetnji kroz Muzej Nikole Tesle. Muzejska tura, kao što bi se i očekivalo, polazi od najvažnijeg eksponata, od modela indukcionog motora, Teslinog otkrića koje je promenilo svet. Posle kraćeg objašnjenja i okretanja diska rukom, vodič međutim ne pokušava da ga uključi, nego se užurbano seli na susedni model, Teslino „Kolumbovo jaje“, koje se istina zavrtelo onako kako je i trebalo. Tačno je, kako u pismu tvrdi deo stručne javnosti, da uz model indukcionog motora u postavci više ne postoji model prve svetske hidrocentrale na Nijagari čiji bi zadatak bio da demonstrira tajnu Teslinog izuma. U svom odgovoru stručnoj javnosti, iz muzeja su poručili da je model na restauraciji, kao i drugi radni modeli „izvanredno urađene replike“, te da se na tome radi više od godinu dana i da će se verovatno potrošiti još toliko vremena dok se posao ne završi. E sad, stručnjaci, koji kažu da se s njima niko nije konsultovao o renovaciji eksponata i postavci u celini, pitaju šta se to tamo u muzeju događa, zašto se toliko dugo radi, ko stoji iza toga i zašto projekat restauracije postavke nije dostupan javnosti.

No, vratimo se šetnji kroz muzej u kojoj dolazimo do drugog najvažnijeg eksponata, velikog Teslinog transformatora, koji je kako saznajemo nedavno renoviran, ali ne radi. Dok „turisti“ ljubomorno i s divljenjem gledaju u kalem-grdosiju, dotle svoj jedini eksperiment, s neonkama, izvode na omanjem nimalo impresivnom transformatoru. „Nazovite telefonom za mesec-dva, pa ćemo vam reći da li je proradio“, savetuju u muzeju pomalo zatečene posetioce, kako naše tako i strane. Šetnja dalje vodi do novog modela Teslinog teledirigovanog brodića, za koji je rečeno da je izrađen tek pre godinu i po dana. Niko se ne usuđuje da pita da li bi i tu trebalo nešto da se demonstrira, da se pokrene, možda nešto po principu daljinskog upravljanja, jer brod nepomično stoji u staklenoj vitrini. Kasnije, na pitanje zašto brod na teledirigovanje nije radio, kao bumerang je doleteo odgovor: „Radiće, gospođo, radiće.“

Među novim radnim modelima nalazi se i prvi model Teslinog ventilatora. Okreće se, ali i to uspeva da pokvari neki stranac koji bez straha prislanjajući ruku na uključenu spravu pita „zar to nije zamišljeno da brže radi“. Da, zamišljeno je, objašnjeno mu je potom. Obilazak Tesline pumpe bio je iznenađenje još samo za vodiča kome je, čuvši tiho brujanje, preostalo da prizna da tu nešto ne radi kako treba jer bi pumpa morala mnogo jače da se čuje. Posetioce na samom kraju muzejske ture čeka i prikazivanje biografskog filma o Nikoli Tesli, inače pravljenog za svečanu akademiju povodom Teslinog jubileja 2007. godine. Autor filma je niko drugi nego pop pevačica Slađana Milošević, između ostalog, cinik bi rekao, poznata i po nekadašnjem hitu Miki, Miki veliki. Stranci, srećom, bar to ne znaju.

REČ STRUKE: Autorka pisma s početka ovog teksta, prof. dr Mirjana Popović-Božić, naučni savetnik na Institutu za fiziku, ocenjujući sadašnju postavku kaže da je ona izgubila klasične muzejske, edukativne i istorijske elemente. U pismu se navodi i mišljenje akademika Petra Miljanića, koji je kao član tima radio na stvaranju originalne muzejske postavke pedesetih godina, a prema kome je u sadašnjoj postavci dat veliki prostor Teslinim istraživanjima koja nisu dala uspešne rezultate, ali nije dato dovoljno prostora doprinosima koje je ceo svet priznao i koje danas koristi. Takođe, stručna javnost kritikuje to što se postavka najvećim delom sastoji od nepreglednih velikih postera bez osmišljenog redosleda, kao i što za Tesline predmete i arhivu, koji su ranije bili izloženi, sada više nema mesta. „Podsećamo vas da je Teslina arhiva, zbog izuzetne vrednosti i univerzalnog značaja za ceo svet, upisana 2003. u registar dokumentarne građe Uneska“, kaže se u njihovom pismu. Na sajtu muzeja pak stoji da je ovaj muzej jedini čuvar originalne i lične zaostavštine Nikole Tesle i da poseduje izuzetno vredne kolekcije: više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2000 knjiga i časopisa, više od 1500 fotografija i staklenih fotoploča, više od 1000 planova i crteža… Sada se u muzeju mogu videti ukupno dve vitrine sa Teslinim ličnim stvarima. U jednoj se nalazi nekoliko papira ispisanih rukom, kao i maturski list, a u drugoj Teslin cilindar, štap i još pokoja sitnica. Međutim, direktor muzeja Jelenković tvrdi da u postavci i ne treba da stoje originalni dokumenti iz lične arhive, kao i da su oni uveliko u procesu digitalizacije i mikrofilmovanja. Rokovi za to su, saznajemo u muzeju, probijeni, a zadati su bili za kraj 2008. godine.

I najzad, na sajtu muzeja piše: „Deo izložbe posvećen Teslinom stvaralaštvu počinje njegovom divnom ‘Bajkom o elektricitetu’, u kojoj on, s poetskim nadahnućem, prikazuje kako je ljudski um u toku istorije postepeno prodirao u tajne elektriciteta.“ Taj deo izložbe više ne postoji, a to što piše na sajtu ne važi odavno. „Na pitanje postavljeno direktoru muzeja još 2008, šta će biti sa tim delom postavke, odgovorio je da je to muzej o Tesli, a ne o istoriji nauke o elektricitetu“, saopštava prof. Božić. U muzeju, na naše pitanje o sajtu, uveravaju da će, kao i sve drugo, i on uskoro „proraditi“ tako da će najzad prikazivati aktuelni sadržaj postavke.

ODGOVOR: Direktoru muzeja Vladimiru Jelenkoviću krajem prošle godine otpočeo je drugi mandat na toj funkciji. Inače, od samog njegovog postavljenja 2006. godine, novine su o tome pisale, započeo je prvo tihi a onda i otvoreni rat između njega i njegovog tima koji je doveo sa sobom, s jedne strane, i grupe dugogodišnjih stručnjaka zaposlenih u muzeju, s druge strane. Stručnjaci su u to vreme iznosili optužbe na račun neprofesionalnog i bahatog ponašanja direktora, a on ih zauzvrat teretio za klevetu i nemoral. Na kraju su zaposleni stručnjaci napustili muzej, a direktor sa svojim timom ostao. Jedna od bizarnosti vezanih za nove publikacije muzeja jeste što se u njima odjednom pojavilo neobično ime prevodioca, umesto dotadašnjih vrsnih poznavalaca Tesline terminologije i duha jezika. Pisalo je: prevodilačke usluge – BeoAfrika. U Udruženju naučnih i stručnih prevodilaca Srbije i u Udruženju književnih prevodilaca Srbije nikada nisu čuli ni za kakvu BeoAfriku. Koliko se na internetu i onda i sada moglo naći, autoplac BeoAfrika jedino čime se bavi jeste trgovina polovnim automobilima.

Prema najnovijim događanjima, direktor Jelenković, prozvan nedavnim pismom u vezi sa muzejskom postavkom, uputio je odgovor. U njemu tvrdi da originalna postavka jeste uklonjena, ali ne za stalno, već zbog izvođenja radova na adaptaciji, restauraciji i opremanju izložbenog prostora i drugih prostorija u muzeju. Nezadovoljnu stručnu javnost direktor muzeja ubeđuje da je aktuelna postavka privremena i da je još u nastajanju: „Ona se menja i postepeno oblikuje iz dana u dan. Utisci posetilaca o onome što je izloženo na dan kada nastaje ovaj odgovor, biće sigurno drugačiji za nekoliko dana.“ Direktor muzeja je izostavio da odgovori na konkretna pitanja o projektu restauracije, stručnosti tima, ali i o predviđenom roku za završetak svih tih radova koji traju od kada je on došao na ovo mesto. Sudeći po dosadašnjem tempu obnove, još smo veoma daleko od muzejske postavke dostojne Teslinog imena.

Posteri u muzeju

Veliki transformator

Teslin brod

Urna