Počnimo ovu priču od početka, kako se to nekad radilo.
Jednog od onih teških dana 1993. godine, Rastko Ćirić, fan Bitlsa a sada i profesor ilustracije i animacije na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, u knjizi Džefa Rasela The Beatles – Album files and Complete Discography naleteo je na spisak naslova za preko 200 pesama koje su Bitlsi snimili ali ih nisu objavili. Tri godine nakon tog otkrića Ćirić i ekipa o kojoj će kasnije biti reči obnarodovali su prvi izmaštani Bitls album The Rubber Soul Project (1) a ovog ponedeljka i The Rubber Soul Project (2), na kojima su po modelu Borhesovog Pjera Menara rekonstruisali izgubljene pesme Bitlsa.
„Najviše me je zagolicala pesma Rubber Soul koja je trebalo da bude na njihovom istoimenom albumu iz 1965. godine, ali je iz nepoznatih razloga izostavljena“, priča za „Vreme“ Rastko Ćirić. „Da li je to bila soul pesma, kako bi se naslutilo iz naslova, ili je imala neki drugi ritam? Prva ideja je bila da se napravi album od 14 pesama koliko ih ima na Rubber Soul albumu Bitlsa koje bi radili različiti muzičari: svako bi snimio kako zamišlja da je ta-i-ta pesma izgledala. Međutim, bilo je to ratno vreme, došle su sankcije, inflacija i nikome nije bilo do pevanja.
Tek kad se, slučajno, desilo da putujem u Grčku na izložbu srpske privrede istim kolima sa piscem i prevodiocem Goranom Skrobonjom, i kad se u dugom vremenu tokom puta ispostavilo da smo obojica zaluđeni za Bitlse, tek tada je ideja o ovom projektu počela da se ostvaruje. Goran je napisao reči a ja muziku za pesmu Rubber Soul, zatim sam ja sam napisao All Together On The Wireless Machine, ali smo se obojica potpisali kao što bi to radili Lenon i Makartni, a zatim su sledile i ostale.“
Ćiriću i Skrobonji na ovom projektu su se zatim pridružili Miroslav Cvetković Cvele (bas), Nebojša Ignjatović Nebe (gitare) i Čeda Macura (bubnjevi). Kompanija AD&Sons Dragana Ašanina, producenta i fana Bitlsa, ponudila se da finansira snimanje materijala u profesionalnom studiju i tako se pojavio prvi album sa 15 naslova. „Sad je trebalo naći izdavača“, kaže Rastko Ćirić. „Zahvaljujući Draganu Iliću, muzičkom uredniku u PGP RTS-u, snimili smo ploču Rubber Soul u 200 primeraka samo za potrebe radio-stanica, i tako dobili medijsku pažnju: o nama se pisalo u novinama, a par nedelja smo bili i na vrhu top-liste TV Novosti. Ovo PGP-ovo izdanje je objavljeno kao prvo licencno muzičko izdanje u Jugoslaviji posle sankcija. Projekat smo zatim nudili drugim izdavačima u nameri da ga objavimo na CD-u, ali bez uspeha, pa smo ga sami, o svom trošku, objavili 1999. godine u ograničenom tiražu. S obzirom da znam da su i Bitlsi obijali pragove mnogih muzičkih kuća pre nego što su naleteli na Džordža Martina i Parlophone, sve smo to doživeli kao deo projekta.“
Pesme za drugi deo projekta, promovisanog pre nekoliko dana, Ćirić i Skrobonja su završili još pre 20 godina, odmah nakon prvog albuma. „Zašto ih objavljujemo tek sad, pa zato što se svako od nas bavio nekim svojim poslom, a i zato što je izgleda morao da se pojavi Igor Kordej, poznati svetski strip crtač, koji je odlučio da iz svog džepa plati produkciju drugog dela RSP.“
REKONSTRUKCIJA: Kao i na prvom albumu, i na novom je svaka pesma komponovana u drugačijem stilu. Ćirić podseća da su i Bitlsi, tokom osam godina dok su vladali muzičkom scenom, imali razne promene u koncepciji. „Na svakoj ploči su eksperimentisali sa žanrovima, radikalno menjali stilove, pa ipak su ostali prepoznatljivi. To je Skrobonji i meni bila još jedna otežavajuća okolnost, ali i velika zabava. Na primer, početnu numeru novog albuma Zero is just another even number videli smo kao Lenonovu bluzersku stvar. Pesmu India smo pripisali Harisonu i zbog naslova počeli sitarom, Winston’s walk je starinska nalik na njihovu pesmu When I am 64, imamo i tipičnu rokabili stvar In the old hillbilly way, pesmu Hitch hike peva bubnjar Čeda Macura zato što je i na albumima Bitlsa jednu pesmu uvek pevao Ringo Star. Na pesmi India je solo gitariste Božidara Škipića snimljen na koncertu u Pančevu aprila 2000. godine. On je preminuo, ali mi smo uključili njegov solo kao što su u Antologijama Pol, Džordž i Ringo koristili Lenonov glas. Pesma This is not here rađena je specijalno za naš nastup u Liverpulu 2005. godine, kad smo Goran i ja otkrivali spomen-ploču na zgradi u kojoj je bila bolnica gde je rođen Lenon, a koja je pretvorena u Lennon studious. Na tabli piše This is not here, rečenica koja je bila ispisana na vratima kuće u kojoj je živeo Lenon pored Londona. Te godine smo prvi put izveli tu stvar u Cavern klubu u Liverpulu.“ Osim u Liverpulu povodom godišnjice vezane za Lenona, ekipa Rubber Soula je van zemlje nastupala u Trstu i na Novom Zelandu.
Prvi album je snimljen onako kako bi snimali Bitlsi, znači sa instrumentima i opremom iz njihovog doba: u studiju „Vesa“ u Košutnjaku, jedinom sa analognom opremom i eho-pločom, koji je bio sličan onima u kojima su snimali Bitlsi. Novi album je rađen u saradnji sa članovima Bitls tribjut benda The Bestbeat Damjanom Dašićem i Markom Ćalićem. Ćirić ih opisuje kao našu najpoznatiju grupu te vrste: prošle godine su imali 14 koncerata u Liverpulu. Oba albuma, 32 pesme, realizovalo je 35 muzičara – svaki je stručnjak za pojedini instrument, i mnogo drugih ljubitelja Bitlsa koji su svojim znanjem pomogli projekat – Timoti Džon Bajford, pomenimo samo njega, korigovao je Rastkov izgovor. U projektu je učestvovao i papagaj Tuti koji u numeri India izgovara rečenicu Let’s take a trip to India koju ga je njegov trener, a Rastkov kolega, Boža Milinković naučio za nekoliko nedelja.
U SVIM SMEROVIMA: Između objavljivanja ova dva albuma, projekat se širio i u druge medije: Goran Skrobonja je napisao novelu Gumena duša koja je 1994. godine proglašena za najbolju naučnofantastičnu novelu u SRJ, nekoliko režisera snimilo je spotove po pesmama iz projekta a među njima i Miša Vukobratović i Pavle Grujičić, spot Colliding Circles Srđana Markovića i Jelene Obradović osvojio je Zlatnu plaketu za najbolji mini-film na Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu 1998. godine, a spot rađen po numeri Rubber Soul Aleksandra Devića bio je najbolji debitantski film na istom festivalu, snimljen je dokumentarno dugometražni film Rubber Soul u režiji pokojnog Dinka Tucakovića a po scenariju Srđana Koljevića… „Može se reći da je Rubber Soul muzički proizvod koji je prerastao u konceptualni projekat realizovan u više medija“, kaže Ćirić.
The Rubber Soul Project (2) je multimedijalni paket objavljen u izdanju „Paladina“ u kome su CD sa novih 15 numera, CD sa prethodnim albumom, film Dinka Tucakovića, novela Gorana Skrobonje i njegova knjiga Putovanje u kojoj je opisana istorija projekta. Rastko Ćirić objašnjava da oba albuma povezuju koncept i dizajn. „Igor Kordej, autor dizajna drugog albuma, atraktivnom je šarenom salamanderu, čije boje podsećaju na šezdesete, dodao leteće objekte – radio i druge detalje sa omota prvog albuma, i tako napravio vizuelnu celinu. Kordejev salamander je i glavni lik spota India, koji je po istoimenoj pesmi u 3D animaciji uradio Petar Stamenković iz Novog Sada, moj student na doktorskim studijama na grupi za digitalnu umetnost Interdisciplinarnih doktorskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvodni deo spota u 2D animaciji je uradio Siniša Milosavljević, doktorand na pomenutoj grupi.“
The Rubber Soul Project je iskorišćen i kao prilika za afirmaciju, kod nas zapostavljenog, animiranog filma. „U Srbiji se animacija radi samo u edukativnim ustanovama. Na Fakultetu primenjenih umetnosti, na kom predajem, postoje predmeti animacija i digitalna animacija gde studenti kao zadatak rade autorske animirane filmove. Veoma je teško doći do novca da bi se razvijala umetnost animacije. Postoje studiji koji rade komercijalne reklame, postoje škole u Vranju, Jagodini, u Novom Sadu postoje studiji, ali to nije dovoljno za kontinuiranu produkciju. Petar Stamenković je najverovatnije uradio spot India u svojoj kući. Još u Titovo doba je animacija dodeljena Zagrebu a dokumentarni film Beogradu, pa se beogradski animatori večito muče da urade film. Nikola Majdak je to zvao kuhinjskom produkcijom.“
Novi album se završava dvema bonus numerama. Belgrade 2020 je naručena s namerom da bude deo kampanje za kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu 2020. godine, a Knight of hearts je posvećena Igoru Kordeju povodom dodele francuskog ordena Viteza umetnosti. Predstoje koncerti.
