Ministri bez kravate

Grčka radikalna levica Siriza nasilno je sazrevala u periodu ekonomske krize. Za najveći deo naroda ona je predstavljala nadu da postoji alternativa merama stroge štednje koje su nametnute Grčkoj. Nakon ubedljive pobede na vanrednim parlamentarnim izborima 25. januara hiljade novinara i TV ekipa iz celog sveta pokušavale su da objasne uspeh i fenomen Sirize. Prenosili su šta premijer Aleksis Cipras namerava da uradi po pitanju ogromnog duga Grčke, njene budućnosti i opstanka u evrozoni.

Hladni analitičari lako su uvideli da je Siriza, kakva je danas, proizašla iz besa i nezadovoljstva grčkog naroda – veoma osetljivog po pitanju suvereniteta i demokratije – i politke „bola i spržene zemlje“ koju je nemilosrdno u ime grčkih poverilaca sprovodila Trojka sačinjena od Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Bila je to pogrešna politka, kako su i sami u trenucima iskrenosti priznali njeni pobornici, jer umesto da izleči pacijenta ona ga je polako ubijala. Uostalom, još od vremena Velike krize 1929. poznato je da svaki pokušaj nasilne fiskalne konsolidacije proizvodi još veću recesiju i depresiju. Grčka je pridržavajući se neoliberalnog recepta sve dublje tonula u mrak i beznađe, uništavano je društvo samo da bi sa brojkama bilo sve u redu.

Nakon proglašenja izbornih rezultata protivnici Sirize su se nadali da će partija neiskusna u upravljanju državom kasnisti sa formiranjem vlade, da će se od samog početka pokazati nesposobnom. Četrdesetogodišnji Cipras je, međutim, vladu formirao u roku od 24 sata i postao najmlađi premijer u istoriji grčke demokratije. Veran svojim idejama, inaugurisan je pošto je položio civilnu, a ne versku zakletvu, ali je posetivši arhiepiskopa atinskog Jeronima i zatraživši od njega blagoslov „da se bori za dobrobit celokupnog grčkog naroda“ pokazao poštovanje prema grčkoj hrišćanskoj pravoslavnoj tradiciji.

NEZAVISNI GRCI: Siriza je zamalo promašila apsolutnu većinu. Bio joj je potreban koalicioni partner. Cipras se uprkos razlikama racionalno i hrabro opredelio za Nezavisne Grke (ANEL), stranku sa desnog krila na čelu sa Panagiotisom Kamenosom, zbog toga što se ta stranka svih ovih godina dosledno zalagala za smanjenje grčkog duga i protiv diktata Trojke i njenog Memoranduma. Novi premijer nije imao poverenja u novoosnovanu Reku (Potami) sa levog centra, niti u Pasok koji je na izborima potonuo na 4,7 odsto.

„Morali smo da napravimo kompromis“, priznao je Panajotis Lafazanis, novi ministar „Produktivnih rekonstrukcija“, superministarstva koje obuhvata četiri bivša ministarstva – za transport, energiju, infrastrukturu i čovekovu okolinu. Lafazanis je „drugi čovek“ Sirize, predvodnik leve frakcije koja okuplja oko 30 odsto članova i na neki način predstavlja konstruktivnu unutarstranačku opoziciju.

„Komunistička partija Grčke je nažalost tvrdoglavo odbijala da ponudi makar jedan glas tolerancije novoj vladi levice i zbog toga će joj narod suditi“, rekao je Lafazanis. On objašnjava da sa Pasokom nisu mogli da sarađuju, jer je odgovoran za tragičnu situaciju u zemlji, zbog čega su ga kaznili birači. Reka je pak „kriptomemorandumska, ako ne i otvoreno memorandumska“ stranka, koja sedi na mnogo stolica i sledi politiku s kojom se Siriza uveliko ne slaže. Izbor je tako, uprkos svim razlikama sa jednom „nacionalnom“ partijom (odnos prema azilantima, porodoci, spoljnoj politici ili crkvi), pao na Nezavisne Grke. „ANEL ima svoje stavove, ali oni za sada nisu prepreka našoj saradnji“, rekao Lafazanis.

Analitičari smatraju da ovaj potez Aleksisa Ciprasa jeste rizičan, ali da otvara čitav niz strateških prednosti: na taj način nova vlada zaobilazi Novu demokratiju i desni centar i stvara demokratski „desni nasip“ kako bi sprečila odliv razočaranih glasača zdesna i njihovo eventualno priklanjanje neonacističkoj stranci Zlatna zora, koja je na ovim izborima bila treća po snazi sa 6,2 odsto glasova i 17 poslanika. Koalicija Siriza–Anel zaista je presedan za evropske standarde. Smatra se da je teška, gotovo nadrealna. Biće veliki uspeh ako se održi.

NOVI CAR GRČKIH FINANSIJA: Za sada izgleda da problemi i potreba da se oni brzo reše više ujedinjuju Grke nego što ih razdvajaju. Jedna anketa agencije Public Issue pokazala je da 70 odsto Grka odobrava novu vladu Aleksisa Ciprasa i da su saglasni sa njenim dosadašnjim potezima, naročito po pitanju proterivanja Trojke i ponovnih pregovora o preterano visokom javnom dugu. Cipras je formirao vladu od „najsposobnijih“ ljudi, pa i onih koji ne pripadaju njegovoj stranci.

Tako nije bilo iznenađenje što je u „električnu stolicu“ ministarstva za finansije postavio matematičara i ekonomistu Janisa Varufakisa (53), koji je za nekoliko dana postao poznat širom sveta po svojim antineoliberalnim stavovima, radikalnom suprotstavljanju merama štednje, ali i po svojoj neposrednosti u komunikaciji.

Varufakis nije postavljen za poslanika Sirize samo zato što je dobio najviše glasova (136.000), već ga je Cipras odabrao za „cara“ grčkih finansija, smatrajući da je on pravi čovek na pravom mestu. Zovu ga još i „rok star“ grčke ekonomije, pošto je postao svetski poznat 2010. kad se redovno pojavljivao na anglosaksonskim televizijama i na besprekornom oksfordskom engleskom, živo gestikulirajući rukama, razlagao u detalje „toksičnu grešku mera štednje“.

Otvoreno je govorio o bankrotu Grčke i o potrebi hitnog brisanja većeg dela duga, još dok su svi ostali posmatrali grčku krizu kao „problem likvidnosti“ . Nažalost, svi njegovi stavovi i predviđanja su se obistinili, što je još više doprinelo njegovoj popularnosti.

Vrlo brzo Cipras je u Varufakisu prepoznao budućeg ministra finansija, na čija pleća može da se svali teret teških i komplikovanih pregovora sa poveriocima o rekonstrukciji i ublažavanju duga. Janisovi školski drugovi ga se sećaju kao ljubaznog i skromnog, ali i veoma politizovanog dečka, koji je voleo gimnastiku, naročito odbojku, baš kao i Cipras. Ni danas, ministar finansija ne prestaje da se bavi sportom i svakodnevno radi gimnastiku, trči, a u skupštinu ide motorom, bez obezbeđenja, oblači se jednostavno i živi skromno.

Čim je preuzeo ministarstvo finansija, Varufakis je pojasnio novinarima svoj stav o štedljivom životu: „Mi se zalažemo za skroman život, jer ne verujemo da razvoj znači voziti porše kajen po uskim ulicama naših gradova. Niti razvoj znači još više đubreta po našim obalama ili još više ugljen-dioksida u vazduhu koji udišemo. Grci su najviše stvarali u vreme kad su najskromnije živeli. Kada su trošili manje nego što su zarađivali i kada su svoju ušteđevinu trošili na školovanje svoje dece. Kada su bili ponosni što nemaju kreditne kartice, stambene kredite i dugove.“ Poruka koju je želeo da prenese svojim sunarodnicima jeste da ne očekuju povratak na hiperpotrošnju iz perioda pre 2010, nego skroman, ali dostojanstven život u kombinaciji sa reanimacijom pravde i solidarnosti.

Od prvog dana Janis Varufakis i Aleksis Cipras rastrčali su se po Evropi ne bi li ubedili partnere i pronašli saveznike za grčki new deal sa evropskim kreditorima, sa ciljem da se prekine sa štednjom i krene u razvoj i održivost duga. Varufakis je pre neki dan izjavio da je „Trojka gotova“, da se on zalaže za daleko radikalnija rešenja, koja bi stabilizovala i evrozonu, a protivi se dosadašnjoj taktici kupovanja vremena i pretvaranja da je sve u redu. Glavni strateški pravac nove grčke vlade je da se prekine sa štednjom i da se sprovedu reforme. Cipras i Varufakis u neformalnom ratu sa politikom štednje, koju zagovara konzervativna Evropa predvođena kancelarkom Nemačke Angelom Merkel, igraju na kartu „sukoba pre kompromisa“, ne bi li se pronašlo rešenje na obostranu korist sa novim idejama, kao što je „klauzula za razvoj“ u otplati duga.

MINISTRI u EKONOMSKOJ KLASI: Velike političke promene u Grčkoj ne samo da su po prvi put donele radikalnu levicu na vlast, nego su donele i estetske i etičke promene u politici zemlje. Vlada je smanjena na samo deset ministarstava, većina ministara je položila građansku, a ne versku zakletvu, kako je to do sad bio običaj. Ministri nove vlade ne nose kravate i vole da putuju u svojim starim automobilima ili na motociklima, odbijaju da koriste luksuzne automobile prethodne grčke vlade. Iako su protiv privatizacije, prva privatizovana „pokretnina“ je bio luksuzni mercedes od 750.000 evra koji je koristio bivši potpredsednik vlade i lider Pasoka Evangelos Venizelos, čije je servisiranje svaki put koštalo 25.000 evra. Po Ciprasovom nalogu, mercedes će biti prodat na aukciji, a novac će otići u dobrotvorne svrhe. Članovi Ciprasove vlade putovaće ekonomskom klasom sa običnim ljudima.

Članove i funkcionere nove vlasti karakterišu pre svega visok stepen obrazovanja, niska prosečna starost, veliko političko iskustvo i dug put u politici levice – neki su u mladosti bili članovi Komunističke partije.

Potpredsednik vlade i koordinator svih ministarstava koja imaju veze sa privredom i razvojem Grčke je Janis Dragasakis, čovek blag i strpljiv koji nikada ne povisuje glas. Njegov zadatak je da smiruje berzu, banke i tržišta.

Ministar zdravlja Panajotis Kurublis (64) je slep. Rođen u siromašnoj porodici, Kurublis je kao desetogodišnjak izgubio vid prilikom eksplozije nemačke granate iz Drugog svetskog rata, kada je jedno dete poginulo, a jedno osakaćeno. Za politiku je počeo da se zanima još u školi za slepe, studirao je prava na atinskom Pravnom fakultetu, a potom se pridružio Pasoku, postao poslanik i bio generalni sekretar u ministarstvu zdravlja. Godine 2010. bio je jedan od prvih članova Pasoka koji je rekao „Ne“, glasao protiv Memoranduma i pridružio se Sirizi. Oni koji ga poznaju kažu da je čovek vredan, tvrdoglav, moralno čist i veoma osetljiv na tuđi bol: „Nemam oči, pa sam naučio da slušam, posebno one koji su u problemu“, kaže novi grčki ministar zdravlja.

Najpopularnija žena u novoj vladi je sigurno Zoi Konstantopulu (38), borbena pravnica, ćerka Nikosa Konstantopulosa, predsednika partije Koalicija iz koje je nastala Siriza. Zoi Konstantopulu, koja je kao Sirizin poslanik vodila „homerske bitke“ u grčkom parlamentu za transparentnost, protivnici opisuju kao nervoznu i sa dugim jezikom. Zbog toga ju je Cipras postavio na mesto predsednika parlamenta.

LEVICA I CRKVA: Među novim rukovodiocima grčke levičarske vlade sigurno se izdvaja i Tasos Kurakis, čelnik ministarstva za prosvetu i religiju, koji obećava suštinske promene u ovom sektoru. Solunac Tasos Kurakis je jedan od najstarijih funkcionera Sirize, profesor na Medicinskom fakultetu u Solunu i pesnik. Kurakis je 2012. na Bogoslovskom fakultetu u Solunu organizovao konferenciju na temu „Levica i pravoslavlje“, na kojoj su učestvovali političari i intelektualci levice s jedne i teolozi i crkveni zvaničnici sa druge strane. Cilj konferencije je bio da se istraži koje su, osim tradicionalnih neslaganja, tačke slaganja između levice i pravoslavlja. Došli su do zaključka da se slažu po dva osnovna pitanja: da su svi ljudi jednaki i da postoji velika potreba za ublažavanjem ljudske patnje.

Janis Varufakis, ministar finansija

Postojala je bojazan da levičarska vlada, čija većina članova tvrdi da su ateisti i polažu građansku zakletvu, neće moći da sarađuje sa crkvom u zemlji u kojoj su građani kršteni pravoslavni hrišćani, njih 96 odsto (iako većina ne ide u crkvu). Nametalo se pitanje kako će premijer Cipras, koji se deklariše kao ateista, koji nije krstio svoju decu (jedno mu se dete zove Ernest po Če Gevari) i koji sa svojom ženom živi već dvadeset godina u vanbračnoj zajednici, izbeći sukob sa zvaničnicima Grčke pravoslavne crkve? Ne samo da za sada ne postoji sukob, nego će dve strane po svoj prilici pronaći način da sarađuju uz međusobno poštovanje i toleranciju jednih prema drugima. Još jedan grčki paradoks? Zapravo treba znati da Siriza nije tvrdokorna komunistička partija, nego jedna vrsta lajt mediteranskog postkomunističkog pokreta, dovoljno moderna i fleksibilna da bi mogla da pravi odgovarajuće kombinacije i kompromise.

S druge strane, sadašnji arhiepiskop Atine Jeronim veoma je skroman i tih čovek, čiji univerzalni stavovi ujedinjuju ekumenu, koji mrzi nacionalizam i ne meša se u politiku, kako je to činio njegov prethodnik Hristodulos. Tačno je da u programu Sirize stoji odvajanje države od crkve, uskraćivanje prava sveštenicima da primaju platu iz državnog budžeta, kao i oporezivanje crkvene imovine. Ipak, to sada nije prioritet, pogotovo što se u vladi nalazi i partija Anel, koji je veoma konzervativan po tim pitanjima.

Cipras je pre nekoliko meseci posetio Svetu Goru, održava odlične odnose sa vaseljenskim patrijarhom carigradskim Vartolomejom, umerenim arhiepiskopom atinskim Jeronimom, ali i sa papom Franjom. Sa svom trojicom se saglasio da se mora pronaći rešenje za prevazilaženje humanitarne krize u Grčkoj. Zato prioritet nove vlade levice nije prekid sa crkvom, već saradnja u organizovanju narodnih kuhinja ili smeštaja za beskućnike.

Mnogo puta u svojoj istoriji grčki narod se sukobljavao sa jačima od sebe, ali se nije povlačio sve dok nije dobio što mu pripada. Danas uz pomoć nove vlade traži da mu se vrati izgubljeno dostojanstvo, da se oslobodi dužničkog ropstva. To ne mora nužno da znači otpisivanje duga, nego suštinsko olakšanje kako bi Grčka počela da diše i mogla da krene u ekonomski razvoj.

„Moji prethodnici su pred izbore govorili jedno, a posle izbora drugo. Zato su i izgubili podršku naroda. Moj plan je da budem pionir i da ostanem dosledan svojim obećanjima“, izjavio je Alksis Cipras.