Katastrofe odnose 16,2 miliona dolara na sat

Konferencija UN sa 3.000 učesnika u Ženevi od 19. do 23. maja

Interaktivna mapa rizika u svetu Global Risk Data Platform

U nesrećama katastrofalnih razmera u poslednjih 13 godina pogođeno je 2,9 milijardi ljudi, 650.000 na dan, kaže se u izveštaju UN o prirodnim katastrofama u 56 zemalja.

Direktne štete od 3455 poplava, 2689 oluja, 479 suša od početka veka dostižu oko 2.500 milijardi (2,5 biliona) dolara, 16,2 miliona dolara na sat. U izveštaju se kaže da je obim šteta potcenjen možda i za 50 procenata…

Najveće žrtve su najmanje razvijene zemlje. Kao da se priroda poigrala, pa je rizik je veći što su privrede nerazvijenije. Ne samo da katastrofe povećavaju jaz između njih i razvijenog sveta, već ekonomije i društva vraćaju i po nekoliko decenija unazad.

Od deset nacionalnih ekonomija koje su najviše izložene razornom dejstvu prirodnih katastrofa, šest su azijske, među kojima su Bangladeš, Filipini i Mijanmar pod ekstremnim rizikom.

U 2011. monsuni su koštali Jugoistočnu Aziju 6,3 milijardi dolara u izgubljenoj proizvodnji. U martu 2011. zemljotres u Japanu i poplave u Jugoistočnoj Aziji nekoliko meseci kasnije ugrozili su infrastrukturu.

Efekti su globalni. U 2011, na primer nakon kiša u Tajlandu poplave su pogodile fabrike autodelova što je pogodilo autoindustriju u SAD, Britaniji, Kini i Indiji.

Posledicama katastrofa, po dijagnozi UN, u poslednjih četrdeset godina doprinose i ekonomska kretanja u svetu.

Generalni sekretar UN Ban Kimun upozorava da je odgovornost za smanjenje rizika od katastrofa na vladama, ali da rizik zavisi i od toga gde i kako ulaže privatni biznis, od kojeg potiče od 70 do 85 odsto svih svetskih ulaganja u nove zgrade, infrastrukturu i proizvodnju.

U potrazi za manjim troškovima proizvodnje, poslovi se sele po svetu, ali se ne vodi mnogo računa o tome da li su ta mesta na udaru zemljotresa, poplava i ostalih prirodnih nepogoda, kao ni o posledicama po svetski ekonomski lanac. Investicijama u zonama jeftine radne snage firme su postale kompetitivnije, produktivnije, profitabilnije, ali je njihovo poslovanje postalo hazardnije.

Stvarne opasnosti kriju i vlade (da bi privukle investitore) i investitori (da bi smanjili cenu osiguranja), a osiguravajuće kompanije inače pokrivaju samo deo rizika, ponekad ne veći od 10 odsto…

I bogati plaćaju cenu za kratkovidost.

Suša u Severnoj Americi iz 2012. bi mogla da bude najskuplja nesreća u istoriji SAD – procenjuje se na 50-80 milijardi dolara.

Anketa u šest američkih gradova pokazuje da su tri četvrtine od 1.300 tamošnjih preduzeća prekidale proizvodnju kada je, zbog prirodnih nepogoda, dolazilo do prekida telekomunikacija i snabdevanja vodom i strujom. Međutim, jedva 15 odsto njih ima osnovni plan postupanja u takvim slučajevima.

Izveštaj je dobio publicitet povodom konferencije UN sa oko 3000 učesnika „ Globalna platforma za smanjenje rizika» (Global platform for disaster risk reduction) , koja se održava u Ženevi od 19. do 23. maja.

Globalna platforma za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa 2013. skreće pažnju na tri teme: investicije privatnog sektora, rad lokalnih zajednica, lokalne i nacionalne vlade, piše u uvodnom izlaganju pred konferenciju Margareta Valstrem (Margareta Wahlström) specijlana savetnica Generalnog sekretara UN za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Rizici u svetu

Ovde možete pogledati interaktivnu mapu procene rizika u svetu Global Risk Data Platform

U meniju levo od mape imate mogućnost da obeležite koju vrstu rizika želite da osmotrite (rizik od vulkana, poplava, suša, oluja, zemljotresa, socijalnih faktora). Iznad mape možete izabrati zemlju…