Kako su studenti promenili izbornu mapu Srbije

...

U nedelju, nešto posle pola deset uveče, Aleksandar Vučić izašao je pred kamere u sedištu Srpske napredne stranke i rekao kako je jasno da je ta stranka izgubila izbore. Kad su glasovi prebrojani, prednost Studentske liste iznosila je više od 620.000 glasova. Osvojila je 53,7 odsto, a lista “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” 39,5 odsto. Izlaznost je bila 69 odsto, najviša na parlamentarnim izborima u Srbiji u ovom veku.

Razmere te pobede možda se najbolje vide kada se sa republičkih rezultata pređe na lokalne. Šta povezuje Sentu, Novi Pazar i Gornje Branetiće kod Gornjeg Milanovca? Do ovih izbora teško da bi ikome palo na pamet da odgovor potraži u tome kako se tamo glasa. A 25. oktobra u sva tri mesta pobedila je Studentska lista. Kako je pokret koji je počeo na fakultetima okupio većinu u zemlji, pridobio poverenje birača koji su godinama glasali za manjinske stranke i stigao do sela u kojima je opozicija donedavno jedva uspevala da sastavi birački odbor?

RASKID SA STARIM REŽIMOM

Izbori 25. oktobra bili su za Srbiju svojevrsna katarza, a za njen partijski sistem političko čistilište. Vilfredo Pareto svojevremeno je napisao da je istorija groblje aristokratija. U nedelju, 25. oktobra, i srpska politička istorija dobila je nekoliko novih parcela. Čisteći društvo od naprednjaka, cunami Studentskog pokreta zapečatio je sudbine i mnogih pojedinaca i stranaka čije su postojanje birači decenijama uzimali zdravo za gotovo.

Rez je bio dubok. “Evropska Srbija”, koalicija u kojoj su bili SSP, Srbija centar i Solidarnost, osvojila je nešto više od 12.000 glasova, odnosno 0,29 odsto. Sramotan rezultat za koaliciju čiji su nas lideri nekoliko dana pred izbore ubeđivali kako im istraživanja daju između četiri i pet odsto glasova.

Na drugom kraju političkog spektra, Autentična desnica Miloša Jovanovića dobila je oko 40.000 glasova ili 0,9 odsto. Pre samo tri godine, za koaliciju NADA, koju je predvodio isti Miloš Jovanović, glasao je 191.431 birač. Dve opozicione kolone koje su pred izbore toliko branile potrebu za samostalnim nastupom zajedno su osvojile tek nešto više od jedan odsto glasova.

Ipak, ako se raskid sa starim režimom može videti u sudbini jedne stranke, onda je to Socijalistička partija Srbije. Preživeli su 5. oktobar i čak uspeli da narednih četvrt veka budu redovno zastupljeni u Skupštini, a bogami i u vlasti. Izbore u nedelju nisu preživeli. Koliki je njihov pad, najbolje se vidi ako se vratimo samo četiri i po godine unazad, na izbore 2022. godine. Dačićeva lista je 2022. imala nešto više od 435.000 glasova, a 2023. godine 250.000 glasova. U nedelju 25. oktobra lista “Ivica Dačić – Faktor stabilnosti” osvojila je malo iznad 94.000 glasova, odnosno 2,16 odsto. Za dva izborna ciklusa izgubila je gotovo četiri petine glasova i ostala bez ijednog poslanika.

Kroz kapiju zaborava ispraćeni su i Šešeljevi radikali, a najverovatnije i Rasim Ljajić i Savez vojvođanskih Mađara.

Jedino otvoreno pitanje ostaje čemu mogu da se nadaju opozicione stranke koje su na vreme podržale studente. Kao stranačke organizacije, verovatno malo čemu. Na novoj sceni teško da će biti mesta za stare predstave. Ipak, duboko sam uveren da su prepoznatljivi pojedinci ovih stranaka, koji su na vreme podržali Studentsku listu, sačuvali poverenje i sebi obezbedili političku budućnost. Tu budućnost će, ipak, morati da grade u strankama koje danas još ne postoje.

ZA KOGA SE GLASA U ČANTAVIRU

Studentska lista je 25. oktobra osvojila najviše glasova i u Senti i u Novom Pazaru. Za zemlju u kojoj se decenijama podrazumevalo da put od mađarskih i bošnjačkih birača do vlasti u Beogradu vodi preko manjinskih stranaka, to je možda i najvažnija promena koju su ovi izbori doneli. Savez vojvođanskih Mađara godinama je bio pouzdan partner naprednjaka, a u Sandžaku su se bošnjačke stranke smenjivale u ulozi partnera republičke vlasti. Te su stranke imale svoj zabran koji im je donosio glasove, pa samim tim i garantovane mandate u Skupštini. Sve do ovih izbora.

Kada se saberu glasovi u opštinama Kanjiža, Senta, Ada i Bačka Topola, SVM je pre tri godine imao natpolovičnu većinu – 50,7 odsto. “Srbija protiv nasilja” u ovim mestima imala je svega 9,6 odsto. Ovoga puta prvo mesto pripalo je Studentskoj listi sa 35,5 odsto, dok je SVM pao na 31,1 odsto. Za sve to vreme rezultat naprednjaka jedva se pomerio, sa 30,3 na 30,2 odsto.

Koliko su studenti prodrli u dosadašnja uporišta SVM-a možda se najbolje vidi u Čantaviru kod Subotice. Tu je SVM pre tri godine imao 1.617 glasova, a opoziciona “Srbija protiv nasilja” 190. Sada je Studentska lista pobedila SVM sa 988 prema 909 glasova. A Čantavir nije usamljen primer. Na biračkim mestima na kojima je SVM 2023. godine osvajao 60 odsto ili više glasova – od Kanjiže do Malog Iđoša – ova stranka je pala na 43,8 odsto, dok je Studentska lista u tim mestima dobila 29,6 odsto. Poređenja radi, “Srbija protiv nasilja” je u tim mestima imala tek 5,9 odsto.

Da se prebacimo na jugozapad Srbije. U Novom Pazaru, gradu u kojem je “Srbija protiv nasilja” pre tri godine imala 9,2 odsto glasova, Studentska lista je sada imala 40 odsto. Ljajićeva lista osvojila je 21,2 odsto, SNS 19,7, SDA Sandžaka 9,9, a stranka Usamea Zukorlića 6,8 odsto. U Sjenici su bošnjačke stranke pre tri godine zajedno osvojile više od polovine glasova. Sada je njihov zbirni udeo pao na oko trećinu. U Tutinu, dugogodišnjem uporištu SDA, Studentska lista je sada na drugom mestu sa 20,8 odsto. Pre tri godine opozicija tamo nije dobacila ni do tri odsto.

AJDE SELO DA SELIMO

Od 2012. godine selo je bilo tvrđava naprednjaka: tu su lokalni moćnici, zavisnost od opštinskih budžeta, javna preduzeća i socijalna pomoć stvarali mrežu lojalnosti koju opozicija nije mogla da probije. Uz to je i sama struktura seoskog stanovništva išla na ruku naprednjacima: stariji ljudi, dominantno penzioneri, sa slabijim primanjima i nižim nivoom obrazovanja, predstavljali su jezgro biračkog tela SNS-a. Prema analizi rezultata po biračkim mestima, SNS je 2023. na selu imao 57,9 odsto glasova, a sa socijalistima i radikalima blizu 70 odsto. “Srbija protiv nasilja” je tada u seoskim sredinama osvojila svega 14,4 odsto, odnosno 195.469 glasova. A onda su studenti krenuli u šetnje i pokrenuli akciju “Student u svakom selu”.

Studentska lista je u selima osvojila više od 647.000 glasova. Istovremeno, blok vlasti je pao sa 926.737 na oko 790.000 glasova, odnosno sa 68,1 na 51,9 odsto.

Željko Bodrožić je u prethodnom broju “Vremena” pisao o glasanju u Banatskom Velikom Selu. Ja ću ovde spomenuti neka druga sela. U Gospođincima kod Žablja SNS je pre tri godine imao 1.596 glasova, odnosno 78,2 odsto, a “Srbija protiv nasilja” 162 (7,9 odsto). Ovoga puta Studentska lista osvojila je 997 glasova (49,6 odsto), a lista SNS-a 941 (46,8 odsto). U Donjoj Lomnici nedaleko od mog rodnog Vlasotinca, blok vlasti je 2023. imao 246 od 344 glasa (71,5 odsto). Sada su imali 154 glasa (50,5 odsto). Studentska lista je osvojila 148 glasova (48,5 odsto). U Gornjim Branetićima kod Gornjeg Milanovca SNS je pao sa 137 na 93 glasa. Tamo gde je “Srbija protiv nasilja” pre tri godine dobila svega 11 glasova, Studentska lista sada je osvojila 105.

Kako su studenti dobili gotovo 452.000 glasova više nego “Srbija protiv nasilja” tri godine ranije? Deo odgovora leži u padu podrške vlasti: ceo vladajući blok na selu je izgubio oko 140.000 glasova. Studenti su ovoga puta pobedili na 1.314 seoskih biračkih mesta, gotovo sedamdeset puta više nego opozicija 2023. godine. Drugi deo odgovora leži u većoj izlaznosti, koja je porasla sa 59,4 na 67,9 odsto.

U nedelju uveče Vučiću je bilo dovoljno nekoliko reči da saopšti ko je izgubio izbore. Za odgovor na pitanje ko je pobedio valja se vratiti u Čantavir, Novi Pazar i Gornje Branetiće. Ljudi koji tamo žive godinama su glasali različito i verovatno će opet glasati različito. Ali 25. oktobra u sva tri mesta najviše glasova dobila je ista lista. Onome ko jednog dana bude pisao istoriju ovih izbora ni onih 250 imena sa Studentske liste verovatno neće biti dovoljno. Moraće da zabeleži i kako je Srbija dočekivala studente dok su još išli peške i dok ih niko nije pitao ko će biti na listi i koliko će mandata osvojiti. Možda će mu neko u Čantaviru ili Gornjim Branetićima bolje od mene objasniti šta mu je taj dolazak značio. Na mađarskom ili na srpskom. Verujem da će ih svakako razumeti. Ja iz rezultata mogu samo da pročitam koliko je ljudi tamo glasalo za studente. Zašto su tako glasali, moraće da pita njih. I voleo bih da njihovi odgovori u toj istoriji dobiju bar onoliko mesta koliko i reči koje je Vučić izgovorio u nedelju uveče.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!