Razgovor

Neverbalni razgovor, komunikacija u kojoj čitamo izraz lica i pratimo govor tela svog sagovornika, najčešće na način koji nama najviše odgovara; često može biti uvod u otežanu i povišenu verbalnu komunikaciju. Užitak se javlja svaki put kada se mogućnost ovakvog razvoja događaja izbegne. Vid razgovora najsvrsishodniji onima koji poseduju privilegiju govorenja pogrešnih stvari u pogrešno vreme. Pa ipak, u tom polju pogleda, ćutanja, grimase i gesta, prihvatamo ili odbijamo Drugog.

Razgovor s Bogom, dijalog u kome po nepisanom pravilu nećete videti lice svog sagovornika. Nije poznato da li je pri ovoj vrsti komunikacije užitak obostran.

Razgovor s mrtvima, prilika da se saznaju smernice i odgovori koji obično imaju presudnu važnost za sudbinu nekog naroda. S obzirom na posledice koje najčešće nastaju kada se te informacije slede, pretpostavlja se da stvarni užitak poseduju samo najduhovitiji među preminulima.

Razgovor s anđelom, moj omiljeni:

„Dođe mi neki dan u san anđeo čuvar i sedne mi na levu ruku. – Imendan mi je, anđele – obradujem se – biće slavlja i radosti. Ti si sigurno došao to da mi javiš, a vidiš, ja već znam.

Gorka će ti biti radost, ostaće ti imendan bez imena… Ja ne dolazim da javim ono što znaš, nego ono što ne znaš. Ovo je vreme tvojih mmm… Učitelja. Mmm… Učiće te, a ti sagni glavu i potrpi.

Još nikad nisam čula da anđeli mucaju, pomislim. Kud baš ovaj moj da bude sa govornom manom. I još mi seo na ruku, skroz će mi je ugnječiti…

Muči je starinski izraz i znači: ćuti. Jedino nisam sigurna da li ovo drugo znači da treba da se mučim ili da se učim, ili i jedno i drugo? Neću ipak ništa da ga pitam, da ne ispadnem glupa, a i da ga ne povredim. Sigurno je preosetljiv kad ima tu manu. Što da mu stajem na muku.

Nemam ja nikakvu muku, nisam ja ti. Ja sam anđeo.

Što si mi onda seo na ruku, obrecnem se i ja na njega, skroz mi se ukočila, danima će da mi visi kao šalče?

Svi udarci će stići sporije do srca kad ti utrne ruka, i bol će manje da te boli… Ja moram samo ljubav u tvom srcu da sačuvam. Za drugo nisam zadužen…

Tako, preko krovova odleti moj anđeo čuvar mašući lagano svojim velikim, belim krilima. A ja ostanem držeći desnom levu ruku, spremna da sačekam sve svoje mučitelje.“

(Fragmenti iz priče Stakleni imendan Ivane Dimić)

Razgovor s detetom, mogućnost da se sazna gde su gusari zakopali blago. Između ostalog.

Razgovor s knjigom, susret dva duha od kojih je jedan opredmećen u tekstu. Dijalog može započeti knjiga primamljivošću naslova ili sadržaja sa poslednje strane. Može biti uključena komunikacija dodirom: prvo listanje, dodir glatke naslovne korice. Sledi razgovor s tekstom, dug, spor, detaljan, dubok. Zadovoljstvo tumačenja, hermeneutičkog kontakta, zadovoljstvo primanja.

Filmski dijalog, citiran, zagorčava život svakodnevice ako je iz domaćeg filma koji, uz to, ima kultni status. Pruža mogućnost izrazitog uživanja u okolnosti izmeštene raspodele moći koja bi nas u stvarnom životu navela na izbegavanje sličnog sagovornika. Najpoželjniji epilog razgovora, na ekranu kao i u životu, mogao bi biti „početak jednog divnog prijateljstva“.

Sajber razgovor, prilika da se lažno predstavite i dobijete najviše poziva za razgovor u životu.

Razgovor sa strancem, često razgovor izgubljenih u prevodu. Mogućnost da proverite svoje znanje stranog jezika upućivanjem sagovornika ka traženoj ulici, ali i da sami budete usmereni ka Akropolju, Delfima, Korintu, isfahanskom bazaru, tržnici tepiha, grobovima Darija i Kserksa, Persepolisu; prilika da krenete na hodočašće persijskim pesnicima Hafezu i Sadiju, ili pak jerusalimskim ulicama do Maslinove gore, crkve Hristovog groba, Davidovih odaja, Golgote, Galileje.

Telefonski razgovor, razgovor po jednostavnim pravilima, razgovor koji košta. Prvo pravilo: u jednom trenutku govori jedna osoba; govorenje uglas smatra se neprihvatljivim, nepristojnim. Pozvani govori prvi. Pozivalac signalizira kraj. Razgovor mora biti kratak i jasan. Zbog toga nam se ponekad može učiniti da izgledamo gluplje nego inače. Poseban užitak: razgovor sa najbližom prijateljicom. Kršenje svih pravila.

Informativni razgovor, neklasičan vid komunikacije u kom su na specifičan način isprepletani užitak i bol. Dinamika pitanja i odgovora upućuje na to da najverovatnije nećete postati milioner (ako to već niste). Za više o ovoj odrednici, obratiti se Milošu Vasiću.

Tajni razgovor, oblik razgovora čiji sadržaj sagovornici žele da prikriju od javnosti. Karakterističan za pripadnike tajnih službi, ali ne nužno samo njih. Sadrži podatke od „neprocenjivog“ značaja.

Stranački dijalog, situacija u kojoj igračke oduzete u detinjstvu neće biti vraćene učesnicima i pored njihovog insistiranja. Nemerljivo je jedino zadovoljstvo lingvista i psihologa, koji stranački dijalog vide kao neiscrpno polje istraživanja.

Razgovor s povodom, reprezentativni primer pleonazma; upotrebom konstrukcije najčešće se prenebregava shvatanje komunikacije kao otvorene razmene i suptilno se sugeriše da je odstupanje sagovornika od glavne teme nepoželjno. Na sreću, za razmenu u intimnom dijalogu povodi se ne moraju naglašavati.

Razgovor sa G. Susret. Bliskost u razlici. Različitost u bliskosti. Iz sopstvene stvari doprineti. Puls prisutnog i odsutnog. Varnica u duši. Događaj.