img
Loader
Beograd, 10°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Muzika, lično

09. maj 2012, 22:39 Goran Stanić
Copied

Ima ljudi koja iz nekog razloga bez muzike ne mogu. Kao i ostale dragocenosti iz života, muzika kod takvog soja sasvim sraste sa svojom osnovnom situacijom, sa prvim slušanjem ili dubljim razumevanjem, i ostane u toj meri nerazlučiva od ovog svog hronotopa da se onda život i muzika jedno drugim objašnjavaju i dopunjuju, kao u igri vernih ogledala. Slike koje slede primeri su baš takve igre.

Prapočeci: Bio je to jedan davni Banat, i jedna u suštini obična zora – kroz prozore pod senkama uvlačila se pravo sa druma tamnoplava svetlost, a reči moje bake su otkidale parče po parče tišine u sobi. Recitovala mi je Hasanaginicu, i ja sam požudno slušao ritam stihova čije značenje sa svoje tri godine nisam razumeo. Bila je to muzika od posebne vrste, u glasu oteklom od sna i neprekinutog recitovanja. Milovan Danojlić je u jednom svom eseju iz tog vremena opisao uzbuđenje koje je osetio kao dečak, kada je video reči odštampane crnom masnom bojom na skoro sagoreloj hartiji istrgnutoj iz neke knjige. Isto nejasno uzbuđenje osetio sam tada i ja – u onoj sasvim običnoj zori pokrenulo se nešto što je moglo da postane važno.

Novi stari talas: Tito je, dakle, umro a ja se toga već nisam sećao. Moj otac se spremao nekuda, ja sam se valjao po krevetu, praveći se pospaniji nego što sam stvarno bio, i od nekakvog prljavo-smeđeg prekrivača pravio noćnu moru za odmotavanje i odlaganje. Otac me je ignorisao sve dok na televiziji nije krenulo nešto što ću godinama kasnije zvati spot. U beloj prostoriji, oko crno-belog globusa poskakivali su nekakvi odrasli ljudi i uzvikivali „Niko kao ja“. Bila je to čudna misao, tvrdoglava i malo neprijatna, ali je muzika zato bila čista jurnjava po ulici. „Nije loše, a?“ Klimnuo sam glavom i ponovio ono što sam čuo – „Paket oranžan„. Da stvari nisu bile jednostavne, postalo mi je jasno koji minut kasnije. Otac je otišao a ja sam po prvi put primetio ploče. Na latinici (koju su valjda svi čitali pre prvog bukvara) pisalo je, između ostalog, Himzo Polovina i Glavo luda. Događaji su i te kako mogli da krenu uznemirujućim pravcem. Ovde već zateže tajna veza sa Pristao sam, biću Eleanor Rigby: PGP RTB je te 1988. godine na četiri kasete izdao kompilaciju pesama sa svih albuma Bitlsa, Diskoton je izdao Ćiribiribelu, a ja sam sa dvanaest godina uradio dve krupne stvari u jednom danu: kupio svoj prvi primerak časopisa „Rock“ zbog naslovne strane sa Samantom Foks, i nabavio Bitlse i narečeno Bijelo dugme. Naslovna strana „Rocka“ je brzo potonula pred sjajnim autorskim tekstovima, Ćiribiribela je pohranjena da je kasetni dekovi mog muzičkog stuba više ne prime, ali Bitlsi su potom resko progovorili i ta njihova povremena oštra melanholija, za mene tada najefektnija, još ume da seče. Eleanor Rigby, pa onda i A Day in the Life, gurnuli su jednog trapavog polutinejdžera, frustriranog besomučnim listanjem Bensonovog englesko-srpskog rečnika, u lice tvrdoj istini – život nije pelcovan protiv promašaja, usamljenosti, banalnosti, ili smrti onih koji žele mnogo više. Igrom slučaja sam uskoro dobio i peti album Bijelog dugmeta, i jedan stih Duška Trifunovića mi se urezao u sećanje kao „vatra u bakar“: Mislio sam da se zvijeri boje ove vatre koja trag mi prati.

O starcima i muzičkim udarcima: Bane i ja smo se tog dana slučajno sreli u gradu, kod Blek Dora, muzičke radnje u staroj zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Pošto smo brzo ustanovili jedinstvo svrhe, nastavili smo zajedno, i u naletu kupili: srednjoškolski udžbenik istorije, komada 2; rolke za ekskurziju, komada 2; Let it be od Laibacha, komada 1, za Baneta; prva četiri albuma Led Zeppelina, za mene. Ostatak tog dana proveo sam što u bolu što u neodmerenoj sreći. Šta je nego agonija kada muzički stub prežvaće ceo treći album LZ-a? I kako da se leči nego upornim izlaganjem zadihanom dijalogu bubnja i gitare u pesmi Moby Dick, ili teskobnoj atmosferi When the Levee Breaks, sa prebogatom instrumentacijom, žanrovski doslednim opisom straha i neizvesnosti, i Plantovim pevačkim manirizmom? Forma je poslovično dobar sluga i zao gospodar, i to LZ dobro ilustruju.

Neočekivana veza između Andrića i francuske šansone, prizvaće na trenutak jedan dan u praznom hodniku nove zgrade Filološkog fakulteta. Godina je 1995, lica ovog čina Goran i Siniša, a radnja je primopredaja kasete sa francuskim šansonama. Muzika je lako nametnula moguću paralelu, i to između Andrićevog zapažanja da sevdalinke umeju da odbiju zbog preterane sentimentalnosti, i vrlo ličnog utiska autora ovog teksta da veliki broj šansona pleše na oštroj ivici između genijalnosti i samozaljubljene emotivnosti. Primopredaja je nagovestila i drugu, banalniju i sigurniju paralelu – jedan od profesora Fakulteta ličio je na Serža Genzbura.

Neka cveta hiljadu stilova, samo je otelovljenje pravog duha muzike, karnevalskog i epizodičnog, koji može da podupre, ili da mangupski izmakne tepih ispod nogu, od volje mu. Kao takva je i odgovor na ono čuveno pitanje iz osnovne i srednje škole: Šta slušaš? Pa, kako da kažem, kad jednom odlučim, nisam probirljiv. A odlučujem se redovno za: Joy Division, The Pixies, Ramones, The Clash (pank je očito još živ i aktivan), Sugarcubes, Pjera Buleza i Prasak, Dies Irae, čudo zvano Bobi Mekferin, gospodare akronizma EKV i SARS, Fleet Foxes i Feist i PJ Harvey, Benija Gudmana i Sidnija Bešea, holandski Focus i Džeka Vajta. Kroz sve ove melodije provlače se ljudi i vremena koji su na njih udarili pečat – Andrej, Jelena, Maja, Tilman, zvonki udari u ritmu mog muzičkog ukusa, i podsećanje na to da zbog muzike i u njoj upisanih ljudi nekad valja reaktivirati nalog na Fejsbuku, pregledati postavljene klipove, i slušati muziku kako živi tvojim životom.

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vreme uživanja
07.maj 2025. Milica Srejić

Ima jedno mesto

23.april 2025. Bojan Bednar

Moje parče Berlinskog zida

16.april 2025. Nebojša Broćić

Mala lična utopija

10.april 2025. Jovan Kale Gligorijević

Wild horses

03.april 2025. Uroš Mitrović

Mastersi

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Komentar

Izbora biti neće

Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces

Ivan Milenković

Pregled nedelje

Mrači i muti, čaršijski rode

Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita

Filip Švarm

Komentar

Zašto sad želimo izbore

Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević
Vidi sve
Vreme 1792
Poslednje izdanje

Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora

Istorijska šansa Srbije Pretplati se
Paralelni univerzum Aleksandra Vučića

Padobranac na Floridi i ostala brukanja

Intervju: Veran Matić

Nepravda je ugrađena u sistem

Lični stav

Univerziteti i vlast – poslednja runda

Kultura sećanja

Dan pobede u Berlinu, 8/9. maj 1945.

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1792 07.05 2025.
Vreme 1790-1791 23.04 2025.
Vreme 1789 16.04 2025.
Vreme 1788 10.04 2025.
Vreme 1787 03.04 2025.
Vreme 1786 26.03 2025.
Vreme 1785 20.03 2025.
Vreme 1784 12.03 2025.
Vreme 1783 05.03 2025.
Vreme 1782 26.02 2025.
Vreme 1781 19.02 2025.
Vreme 1780 13.02 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure