Zelenski predlaže Moskvi razmenu teritorija

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da bi ponudio teritoriju koju kontroliše Kijev u ruskoj Kurskoj regiji u zamenu za ukrajinske teritorije koji su pod okupacijom Rusije, ukoliko bi došlo do pregovora sa Kremljom.

„Zamenićemo jednu teritoriju za drugu“, rekao je Zelenski u intervjuu za „Gardijan“, ali nije precizirao koje bi ukrajinske teritorije tražio i istakao da su “sve teritorije važne i da nema prioriteta”.

Tramp je manje fleksibilan od Bajdena

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić rekao je za „Vreme“ da bi takva ideja mogla da bude zanimljiva i Vašingtonu, ali je istakao da tako nešto nije jednostavno ispregovarati.

Podsetio je da se moglo videti da je Zelenski tokom trajanja mandata bivšeg predsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena imao „veoma ambiciozne ciljeve“ koji su podrazumevali povratak svih teritorija, s obzirom da je oko 19 odsto ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom, uključujući i Krim, još od 2014. godine.

„Logično je da sada, pošto je Donald Tramp manje fleksibilan po pitanju vojne podrške Ukrajini, Zelenski pokušava da pronađe realistično rešenje. Kada su u pitanju teritorijalni ustupci pretpostavljam da Ukrajina nikada ne bi formalno pristala da prizna teritorije pod ruskom okupacijom, jer bi tako napravila negativan presedan po pitanju svog nacionalnog suvereniteta, ali u smislu de fakto predaje Rusiji ta mogućnost postoji“, rekao je Milić za „Vreme“.

Kursk je adut u rukama Kijeva

Upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju u okolini Kurska za cilj je imao upravo da Kijev u budućim pregovorima sa Moskvom ima neki adut u rukama da u svojim rukama.

„Iako je ta teritorija pod kontrolom ukrajinskih snaga mala i procentualno i po broju kvadratnih kilometara, ipak je to simbolički pokazatelj da nakon mnogo meseci Rusija nije uspela da je povraqti. Kada su SAD u pitanju, iz krugova bliskih Trampu se moglo čuti da se razgovaralo o de fakto priznavanju ruske kontrole nad okupiranim ukrajinskim teritorijama. Međutim, važno je istaći da, osim Krima, nijednu od četiri oblasti koje je Rusija proglasila svojim na lažnim referendumima, Kremlj ne kontroliše 100 odsto“, naglasio je Milić.

Kao primer je naveo Hersonsku i Zaporošku oblast i ukazao da Rusija ni u jednoj od njih ne kontroliše glavne gradove, koji imaju veoma mnogo stanovnika.

„To veoma komplikuje pregovore, jer Rusija kontroliše samo one delove tih oblasti u kojima je ruska vojska, a ne teritorije u njenim punim administrativnim granicama. Zbog toga bi Vašingtonu ideja o razmeni teritorija mogla da bude zanimljiva, ali to nije tako lako ispregovarati, naročito jedan vid sive zone, gde Ukrajina de fakto ustupa deo teritorije, ali je ne priznaje, a da s druge strane ima bezbednosne garancije da Rusija u budućnosti neće ponovo napasti Ukrajinu i uzeti teritorije koje su joj interesantne“, zaključio je Milić.

Operacija u regionu Kurska

Ukrajina je u avgustu 2024. godine izvela iznenadnu ofanzivu na region Kurska i tamo i dalje drži pod kontrolom deo prvobitno osvojene teritorije, iako je njena veličina smanjena tokom ruskih protivnapada.

Zvaničnici u Kijevu navode da je operacija u regionu Kurska trebalo da zaštiti pogranična područja, i da bi zauzeta teritorija mogla da posluži kao adut u mogućim mirovnim pregovorima. Verovatnoća da će takvih pregovora biti porasla je kada se Tramp vratio u Belu kuću.

Zelenski je više puta naglasio da svaki plan za okončanje rata u Ukrajini mora da uključuje snažne sigurnosne garancije saveznika kako bi se sprečila neka buduća ruska agresija.