Foto: Tanjug
Dvanaestogodišnju Aleksandru Zec i njene roditelje Mariju i Mihajla su pre 32 godine ubili pripadnici specijalne jedinice MUP-a Hrvatske čiji je zapovednik bio Tomislav Merčep. Za taj zločin niko nije odgovarao
U Zagrebu je povodom 32. godišnjice ubistva porodice Zec na Sljemenu otkrivena spomen-ploča i održana komemoracija, a gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević poručio je da je to podsetnik i mračna uspomena kako se takav zločin više nikada ne bi ponovio.
Dvanaestogodišnju Aleksandru Zec i njene roditelje Mariju i Mihajla u decembru 1991. godine ubili su pripadnici specijalne jedinice MUP-a Hrvatske čiji je zapovednik bio Tomislav Merčep. Za taj zločin niko nije odgovarao.
Tomašević je u četvrtak uveče naglasio da je spomen-ploča podsetnik i „mračna uspomena“ ovekovečena u kolektivnom pamćenju i istoriji Zagreba na strašan zločin, kako se više nikada ne bi ponovio, prenela je Hina.
„Tog 7. decembra 1991. godine Aleksandra Zec je imala 12 godina. Ja sam imao nepunih 10 godina i bili smo gotovo vršnjaci. Ubice koje su počinile taj strašni zločin, iako su ga priznali, nikada nisu za to odgovarali – i to je sramota“, poručio je Tomašević.
On je istakao da je Zagreb otvoreni grad, grad razlika i različitosti, grad u kojem niko nije i nikada ne sme biti diskriminisan po ni kojoj osnovi.
Pedsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je da svi oni koji su godinama insistirali na tome, izražavaju svoju zahvalnost gradu Zagrebu koji je podržao podizanje ovog znamena.
„To je značajno za grad i za zemlju, kao pokazatelj kako se treba sećati, kako treba završavati s ratnim strahotama i kako treba graditi toleranciju i mir među ljudima”, poručio je Pupovac, istakavši da je mesto ubistva porodice Zec konačno dostojno obeleženo.
Zagrebački mesar, Mihajlo Zec ubijen je na pragu svoje kuće na Trešnjevici. Njegova supruga Marija i kćerka Aleksandra likvidirane su na Sljemenu, a njihova tela zatrpana smećem. Zločin su preživeli deca Dušan i Gordana koji su se sakrili u kući. Decu je potom njihova baka odvela u kasarnu JNA, odakle su evakuisani u Banjaluku gde i danas žive.
Z.S/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na protestu u Valjevu povodom godišnjice policijske brutalnosti, studenti i građani su podsetili nadležne da za to nasilje niko nije odgovarao. MUP je objavio da je priveo 11 učesnika protesta
Protest Studenata u blokadi je sećanje na brutalno pocijsko nasilje u ovom gradu koje se dogodilo pre godinu dana
Informerov film „Hronologija laži“ navodno raskrinkava „blokaderski huliganski pir“ tokom kojeg su „blokaderske falange“ 14. avgusta prošle godine u Valjevu udarile na nedužne policajce koji su samo profesionalno radili svoj posao
U izjavi ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova o poseti Zelenskog Beogradu jasno se razaznaje da je Vučić apriori o svemu referisao Moskvi. Iskusni diplomata hvali „hrabrost“ srpskog predsednika i istovremeno nedvosmisleno upozorava šta Kremlj očekuje od njega
Aleksandar Vučić mesecima najavljuje parlamentarne i predsedničke izbore, ali politikolozi ocenjuju da predsednik Srbije još čeka pravi trenutak za njihovo raspisivanje. Prema njihovoj proceni, vlast računa na to da će studenti napraviti grešku ili da će im pasti rejting
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kako su se razvijali odnosi između službenog Beograda i Zagreba u protekle dve i po decenije i do čega su doveli
Čini se da su svi čelnici pravosuđa zemalja regiona svesni da se nešto mora menjati i verovatno će u budućim susretima otići i korak dalje u rušenju barijera za progon, kažnjavanje i izvršenje krivičnih presuda osuđenih u zemljama regije. To je neophodno za kažnjavanje i sprečavanje krivičnih dela organizovanog kriminala u prvom redu, ali tek nakon rešavanja zaostalih "repova" ratnih zločina u zemljama regiona
