Foto: Tanja Valić/Tanjug
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije bivšim poslanicima SRS-a u Skupštini Srbije Vjerici Radeti i Petru Jojiću zbog umešanosti u “podmićivanje i zastrašivaje svedoka” Haškog tribunala, saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs. Srbija je nekoliko puta odbila da po nalogu Tribunala i izruči Radetu i Jojića
Kako prenosi Glas Amerike, Vjerica Radeta i Petar Jojić su “podmićivali i zastrašivali” svedoke koji su trebali da se pojave pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, kako bi ih odvratili od iznošenja inkriminišućih dokaza protiv lidera Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja, koji je kasnije osuđen za ratne zločine.
Njihovo ponašanje je remetilo pravosudne procese, zbog čega je Haški tribunal izdao međunarodnu poternicu za njima zbog nepoštovanja suda, ugrožavanja regionalne stabilnosti i negativnog uticaja na nacionalne interese Sjedinjenih Država, navodi se u saopštenju.
Odlukom o uvođenju sankcija se, kaže se dalje, „potvrđuje rešenost SAD da se bore protiv korupcije, koja nanosti štetu javnim interesima, ometa ekonomski prosperitet partnera i ograničava sposobnost vlada da efikasno odgovore na potrebe svojih građana“.
I dalje: Sjedinjene Države podržavaju sve građane Srbije da razvijaju demokratiju i vladavinu prava i nastaviće da se zalažu za pozivanje na odgovornost onih koji zloupotrebljavaju vlast zarad lične koristi.
Američke sankcije se odnose i na Gojka Jojića, odraslog sina Petra Jojića, saopštio je Stejt department. Kaznene mere, kako je navedeno, utemeljenu su u odredbama 7031 Zakona o budžetu Stejt departmenta kojim se sankcionisanim osoba zabranjuje ulazak u SAD.
Vjerica Radeta je potpredsednica Srpske radikalne stranke, dok je Jojić, nakon što je SRS izgubila status parlamentarne stranke na izborima 2020. Godine, postao odbornik radikala u Skupštini grada Pančeva.
Haški tribunal je u januaru 2015. godine izdao nalog za njihovo hapšenje. Međutim, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je da nema zakonskih osnova za njihovo izručenje, zato što Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda.
Tribunal je zatim izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je Srbija nekoliko puta odbila da postupi po nalogu suda. Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog nesaradnje u slučaju članova SRS-a, ali nikakvih posledica nije bilo.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zaposleni u EPS-u i generalni sekretar SDS-a Dragoslav Ljubičić dobio je novo upozorenje pred otkaz, zvanično zbog objava na mreži Iks, a nezvanično, kako tvrdi, nakon razgovora za „Vreme” o uvozu uglja i poslovima u EPS-u
Dve firme Zvonka Veselinovića dobile su dozvole za eksploataciju kamena i istraživanje terena u okolini Sjenice, u blizini planirane trase autoputa ka Crnoj Gori, uprkos američkim sankcijama
Kako su predstavnici SNS-a u nekoliko meseci od omalovažavanja Evropske unije i evropskih delegacija stigli do poruka o strateškoj posvećenosti evropskim integracijama
Subotička inspekcija naložila je uklanjanje političkih nalepnica sa saobraćajnih znakova i signalizacije
Ostavka visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita deo je dogovora između Milorada Dodika i SAD, kaže za „Vreme“ novinarka i politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Proces protiv radikalskog lidera i četničkog vojvode postao je ogledni primer za kršenje ljudskih prava, za povredu prava na pravično i suđenje u razumnom roku: za više od 11 godina nisu međunarodni delitelji pravde bili u stanju da mu ocene krivicu
Politički intonirana ili ne, presuda Šešelju će staviti makar jednu tačku u njegovoj bogatoj biografiji. Mehanizam za međunarodne krivične sudove izrekao je 11. aprila presudu po kojoj je Vojislav Šešelj ratni zločinac osuđen na 10 godina zatvora. Tačka. Da li će to biti tačka i na njegovu poslaničku karijeru u srpskom parlamentu, u ovom trenutku nije izgledno, zato što ga bez svake sumnje državni vrh podržava i ostaje nem na nove ispade i pretnje
Anastasijevići su tih dana, pred pokušaj ubistva, primili izvestan broj pretećih telefonskih poruka, a redakcija "Vremena" sumnjive telefonske pozive od lica koja su se raspitivala za Dejana Anastasijevića i njegove porodične i druge prilike. Odgovore nisu dobili, ali su ti pozivi upamćeni. Prva logična pretpostavka bila je da se ti telefonski razgovori povežu sa gostovanjem Dejana Anastasijevića na radiju, dan-dva ranije, kada je komentarisao prvostepenu presudu grupi Škorpioni
Navršilo se šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven. Tokom proteklih pola godine trudio sam se da što manje ometam istragu javnim istupima i kritikama na račun organa: nadao sam se da, uprkos svemu, barem u jednom delu državnog aparata postoji iskrena želja da se moj slučaj razreši. Sada počinjem da verujem da je ta nada bila neosnovana
Praktično svi oni koji u ovoj državi imaju ikakvu moć, izašli su ispod Šešeljevog šinjela i sledbenici su njegove škole mišljenja i izražavanja. Sama Vjerica Radeta jedan je od "lošijih đaka": tome u prilog govori i činjenica da u vreme najvećeg sjaja radikala niko praktično nije ni znao za nju. Pored stranačkih vedeta – Vučića, Nikolića, Martinovića ili Maje Gojković – ona nije ni mogla da zasija. Oni su u međuvremenu napredovali, Šešeljevu retoriku uvili u evropske oblande, naizgled se upristojili i upeglali, a ona je – eto – ostala tamo gde je i bila
