Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Janković danas nije odgovorio na tri naša poziva i dve SMS poruke u kojima je navedeno da ga zovemo zbog pretnji smrću Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu, autora serijala „Dobar, loš, zao“.
Na sajtu Ministarstva koje vodi, nema ni reči o njima. Poslednja vest je posvećena ministru Mihailu Jankoviću, odnosno njegovom učešću na Biznis forumu na Kopaoniku, od 7. marta.
U stvari, od početka godine u rubrici Vesti na sajtu Ministarstva nema ni jedne informacije o medijima, a posebno nema o ugroženosti novinara.
Zbog učestalih pretnji smrću, Marko Vidojković je, saznali smo 5. marta, napustio Srbiju još početkom februara, uz pomoć Međunarodnog PEN centra. Nenad Kulačin je još uvek u zemlji.
Državni organi ne štite kritičke novinare
Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) kaže za portal „Vremena“ da „državni organi nisu nezavisni u ovoj državi, a samim tim nisu spremni da zaštite novinare koji nisu uvezani u propagandnu mašineriju Aleksandra Vučića. A ne postoji ni spremnost državnih funkcionera, počev od Vučića, a ni mnogih opozicionih političara, da prestanu sa bezobzirnim prozivanjem i targetiranjem medija i novinara.“
„Mi stalno podsećamo u našim izjavama da izjave i poruke moćnih i uticajnih ljudi izazivaju agresiju i mržnju kod mnogih građana, koji potom verbalno ili fizički napadaju označene mete.“
Bodrožić navodi da se svi napadi nalaze u „NUNS-ovoj Bazi napada i pritisaka na novinare, koja je već dugo relevantan i pouzdan izvor za međunarodna novinarska udruženja i organizacije koje se bave ljudskim pravima i slobodama, ali i za Savet Evrope i Evropsku komisiju, a sve slučajeve smo prijavljivali u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara i neprestano tražili od tužilaštva i policije da počinioce otkriju.“
NUNS je već dugo involviran u probleme sa kojima su suočeni Marko Vidojković i Nenad Kulačin, kaže Željkjo Bodrožić.
„Istina, trebalo nam je nekoliko meseci pre dve, tri godine da ih ubedimo da sve pretnje prijavljuju, koliko god njima izgledale benigne, a nije to problem samo sa njima, već su i mnoge druge koleginice i kolege oguglale na ludačke poruke koje dobijaju i ne žele da od sebe, kako kažu prave žrtvu i kukaju u javnosti.“
Internacionalizacija slučaja
Bodrožić priča da su „vremenom Marko i Nenad počeli ozbiljno da shvataju brojne pretnje upućene preko interneta, a većina tih odvratnih poruka bila je inspirisana hajkom i targetiranjem koju je organizovala vladajuća stranka, naročito protiv Marka“. Napominje da „kao kod drugih slučajeva ugroženosti novinara, i u ovom su trpele i strahovale i porodice“.
Dopisima evropskim partnerskim organizacijama, a na kraju i PEN-u, NUNS je pomogao „da Marko i njegova supruga dobiju prebivalište u inostranstvu i na izvesno vreme se sklone iz Srbije, a obezbedili smo i video-nadzor u zgradi u kojoj živi porodica Kulačin. Nismo pričali javno o tome dok se Marko nije odselio, jer su okolnosti tako zahtevale“, kaže Bodrožić.
Ističe i da, osim njih dvojice, i „mnogi drugi doživljavaju neprijatnosti zbog svog novinarskog rada, naročito istraživački novinari, o čemu najbolje svedoči golgota kroz koju prolazi redakcija KRIK-a, pa je poslednjih godina, nažalost, nama u NUNS-u bezbednost novinara postala primarna delatnost.“
„I svi su izgledi da će to tako biti dok god Vučić vodi ovu zemlju, jer ne primećujem da su on i njegova ekipa na vlasti spremni da promene svoje ponašanje i počnu normalno da se ophode prema svim novinarima i medijima.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
