Nemački kancelar Olaf Šolc leteo je do Pekinga i nazad do Berlina 19 sati, prešao oko 19.000 kilometara specijalnim avionom vlade Erbusom A430, da bi u Kini proveo ukupno 11 sati. Iz bezbednosnih razloga nije objavljeno kojom je rutom leteo. Komercijalni letovi su pre rata u Ukrajini preletali Belorusiju i Rusiju i tim putem stizali do Pekinga za devet i po sati.
Nemački mediji postavljaju pitanje zašto Šolc sa predsednikom Kine Si Đinpingom i premijerom Li Kećijangom nije jednostavno razgovarao telefonom, ili preko video-poziva, kada je ostao tako kratko u Pekingu? Nemački ekonomski časopis „Kapital“ piše da je Šolc to učinio iz prkoseći većini u sopstvenom parlamentu, a pre svega Sjedinjenim Američkim Državama. Posetom Pekingu je hteo da naglasi da Evropa ide svojim putem, da nije prirepak Vašingtona koji je u svađi sa Pekingom. Reakcije američke Vlade su do subote ujutro su izostale. Dopisnici nemačkih televizija iz Amerike kažu da se u Beloj kući pažljivo prati koliko je Šolc spreman da izađe u susret politici Kine.
Nemački mediji izveštavaju i da je franuski predsednik Emanuel Makron želeo da putuje u Peking zajedno sa Šolcom, ali da je ovaj to odbio jer je hteo da naglasi svoju kancelarsku samostalnost. Makron će uskoro takođe poleteti za Peking.
Nemačke novine bliske Šolcu su pisale da Kina nikad do sada, kao tokom kancelarove posete, nije tako jasno izrazila svoje neslaganje sa ruskom politikom u Ukrajini. Iz jedinog službenog akta koji su zajednički objavile službe za medije kineskog i nemačkog premijera to se, doduše, ne vidi. U njoj piše da je premijer Li rekao da se obe strane, Nemačka i Kina, slažu da se ne sme dozvoliti nastavak eksalacije sukoba. Šolc je u prisustvu Lija izjavio da se predsednik Si, sa kojim je ranije razgovarao, i on slažu da su atomske pretnje neodgovorne i veoma opasne. Iz kabineta predsednika Sija do pisanja ovog teksta u subotu ujutru nije stigao nikakav komentar o nemačkoj poseti. Na osnovu zvaničnih izjava se ne vidi nikakav preokret Kine u odnosu na Rusije jer je ona i do sada naglašavala da je njen stav da treba da se pregovara o miru.
Sigurno je da je najviše reči bilo o trgovinskim odnosima i investicijama. Nemački izvoz u Kinu iznosio je prošle godine 104 milijarde evra, a uvoz 142 milijarde. Kina je bila šestu godinu zaredom najvažniji spoljnotrgovinski partner Nemačke.
Dve strane su razmenile i mišljenja o klimatskoj krizi i koracima koje u tom pravcu treba preduzeti. Zajednički stav nije pronađen.
Stigavši u Peking Šolc i njegova pratnja odveženi su prvo u gostinjsku kuću u kojoj je pod nadzorom kineskog kolege nemački lekar Šolcu i svima iz njegove delegacije uzeo test na kovid. Kada je kineska laboratorija potvrdila da su svi zdravi i negativni zvanična poseta je mogla da počne.
Komentari na Šolcov iznenađujući potez tek su počeli da se ređaju. U svakom slučaju je ovo očigledno bio njegov odgovor na kritike da je mekušac i da nije u stanju da državnički vodi zemlju i donosi teške odluke.
J.H./ARD/ZDF/Der Spiegel/Capital/Die Zeit
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
