Foto: APDvanaest godina od početka rata u Siriji, severne delove zemlje još uvek kontrolišu kurdski pobunjenici i proturske milicije. Iako se zvanično ne zna ko ga je organizovao, zvaničnici i posmatrači tvrde da današnji masakr ima veze sa "teroristima koji podržavaju dobro poznate strane sile"
U napadu dronovima na sirijsku vojnu akademiju u Homsu poginulo je preko 100, a ranjeno 125 ljudi, saopštilo je sirijsko ministarstvo odbrane, pišu arapski mediji. Od stotinu poginulih, polovinu čine diplomirani sirijski vojnici.
Dronovi su pogodili vojnu akademiju u trenutku kada je sirijski ministar odbrane Ali Mahmud Abas napustio ceremoniju dodele diploma novim sirijskim oficirima.
„Posle ceremonije ljudi su sišli u dvorište i odjednom je sve eksplodiralo. Ne znamo odakle je eksplozija došla, ali leševi su zasuli zemlju“, rekao je Sirijac koji je pomogao u postavljanju ukrasa na akademiji za tu priliku.
Ministarstvo odbrane okrivilo je „teroriste koji podržavaju dobro poznate strane sile“. O tome ko je odgovoran za napad još uvek nema zvaničnih informacija.
Masakr je usledio 24 časa pošto je vođa pobune lokalnih sirijskih plemena šeik El Ekida pozvao pristalice da pojačaju napade na sirijske i ruske snage širom zemlje.
Sirijski dnevnik Al-Watan je vest o napadu dronova ilustrovao fotografijom krhotina turske letelice, koju su, ranije danas, Amerikanci oborili nedaleko od Tal Hajdara na severu zemlje.
Pročitajte još Jedan od najsmrtonosnijih napada u Ukrajini: Ubijeno 49 civila
Istovremeno, na severoistoku ove ratom razorene zemlje koju drže Kurdi, turski udari sa 15 dronova na vojne i infrastrukturne ciljeve ubili su najmanje devetoro civila i dva pripadnika kurdskih snaga nakon što je Ankara zapretila bombaškim napadom.
„Situacija se pogoršava svakim danom. Turska nam ne dozvoljava da dišemo“, priča trgovac tkaninama Hasan al-Ahmad za arapske medije.
Dvanaest godina rata protiv Asadovog režima
U ratu u Siriji poginulo je više od pola miliona ljudi otkako je počeo 2011. godine, a počeo je najpre kao sukob, odnosno serija antiratnih protesta protiv režima Bašira el Asada.
Kasnije je sukob prerastao u sveopšti rat koji je ostavio stotine hiljada mrtvih i milione raseljenih.
Asad je uz pomoć Irana i kasnije Rusije, uspeo da povrati veći deo zemlje, ali deo na severu koji se graniči sa Turskom i dalje drže radikalni islamisti.
Drevni grad Homs, nekada poznat kao prestonica sirijske revolucije, bio je mesto najčešćih borbi između režima i opozicije koji su pokušavali da svrgnu predsednika Asada.
Put kroz Homs povezuje glavni grad Damask na jugu sa najvećim gradom Sirije, Alepom, na severu.
A.E/RTS/The New Arab/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Gde god Studentska lista postavi štandove širom Srbije, eto i naprednjaka. Nejasno je čemu to služi, sukoba nema
„Vreme“ donosi pregled svih listi koje su predate ili se uopšte pominju kao potencijalni igrači na izborima krajem oktobra
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
